Ово је век светих ратова Звезданог Рода.
Од свих светих ратова, у овоме веку, најжешћи рат водиће се за децу!
Паразити и гмазови са Запада дуго су смишљали на који ће начин, којим методама и законима, да сатру и униште Звездани Род.
Смислили су, да то буде прописима озваничено одузимање и отимање деце.
У свим земљама Запада, предатори и канибали одузимају и отимају белу децу, децу расних Срба и Руса.
У Америци и Европској унији на снази је закон о одузимању и отимању деце Звезданог Рода.
Васцели Запад почива на крађи, отимању и препродаји деце.
Кад кажемо Запад, тада имамо у виду све настраности и гадости људског рода: хомосексуализам, педофилију, содомију, проституцију, корупцију, пљачку и отимачину свега и свачега.
Ни у једној земљи Запада нема више никакве слободе за Белог Човека.
Милиони деце на Западу бивају бело робље, или, пак, умиру од глади и студени на улици.
У Америци има више просјака него у свим земљама Истока скупа.
Ускоро ће армије просјака бивати и у Европској унији.
Европском унијом и Америком владају паразити и гмазови, предатори и канибали.
У њих је чак и људождерство озваничено.
Србство ће нестати онога трена када Србија уђе у Европску нију.
О, Ти, Велика Бела и Крилата ПраМајко!
Лепото и Љубави моја,
Лепото и Љубави свих нас,
Белих Срба и свих наших Белих Србкиња,
те свеколиког Рода нашега Звезданог,
благосиљај нас вазда и навек,
благосиљај нас Лепотом, Добротом и Љубављу,
а потом нас избави из каљуге света
и вознеси међу Звезде и Богове,
да навек обитавамо под Крилима Твојим
и у наручју Твојему!
Тачно је тако Верице, Драгана, виле доба што свиће!
Тако многи људи мисле, но немају снаге за тај корак, корак
љубави, искрености, што обајсава њихово биће!
O пријателји моји, како жудим за даном, када ћемо сви стремити ка истом циљу!
Када ће се разбити опсена, и када ће истина тријумфивати, уништит’ сваку хуљу!
Када ће плам духа, оних искрених, спржити све препреке непријателља из прошлости!
Када ће се призвати духови дана прошлих, духови те давно, заборављене старости!
Када се пробуди род наш, из овог тамног сна,
када се успемо из овог муља и дна!
Тада кад се пробуди снага Кајмакчалана, Kaрађорђа, Косова,
тада ће нас обасјат’ нови дан, и ехо победе одјекнуће силно, поврх неба и висова!
Еее тад ће одјекнути истиснка химна:
„Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме“………..
И срце сваког Србина ће пропевати!
О нека пева и сада, у мрачним временима,
нека пева, збори, истинским именима!
Космичке енергије,силазе на земљу 17 јануара.У току 24 сата водени токови на земљи ће се променити.Планета улази у циклус Светлог Тока Светлости.
Многи људи су већ приметили, да су вибрације на земљи од почетка зиме врло мало смањене док су у неким областима знатно повећане. На планети иде замах Светлих Сила. Светле Силе чисте нашу планету. Покушавају да бришу сва негативна места.
Иде планетарно чишћење: земљотреси, поплаве, дејства вулкана – овај процес се повећава сваким даном. Ускоро неће на земљи бити, места где трају негативне енергије. Многи људи који живе или су накупили своја богатства на рачун других људи, осетиће гнев Светлих. Њихови потомци отићи ће из поља земље.
За свако дело Светле Снаге питаће сваког човека још у животу. Многи ће се сетити и прићи Светлим Снагама. Но, Светле Снаге не примају тамне душе. За све треба дати одговор.Тамни ток, у ком се налазила планета Земља,постепено се суши.
Транзација наставља свој покрет офанзивно.Расте Светли Божански ток.
Силе Светлости знају све помисли.
Без икога и ичега, без Рода и Племена, без браће и сестара, на пропланку ветрова, муња и громова, подно снежних врхова Огњене горе, опкољен одасвуда војскама бесова и звериња у људскоме обличју, Последњи ВедСрбин, смирено, и у стању тиховања, чека да крене на Пут Светлости без повратка.
Свестан да је сам и једини, да је ово његов последњи рат и његова последња битка у овај свети час и на овој светој земљи, Последњи ВедСрбин не размишља о пролазности живота у свету омаја и опсена, већ о браћи и сестрама што га из страха издадоше, потказаше и продадоше, о Роду што се разроди, о Племену што се расплемени, о Србству што се расрби.
А потом, изненада, високо горе
у зелен-плавом и пурпурном небу, понад модрог горја и ветрова, понад свих бесова и звериња, Последњи ВедСрбин, гле! јасно сазерцава у сутон вечерњи Сваргине Ратнике Светлости како се на облацима и ветрима низводе, како опасују Небо и Земљу, и како затварају божански круг око свега што бауља и гамиже Земљом!
Сећам се да сам први пут чула за Озрен планину у детињству, када је моја породица, пратећи оца рударског инжењера и руднике, доспела у Лукавац код Тузле, због рудника Креке. Озрен се налазио северозападно од Лукавца, сећам се да су ме тамо водили на излет, у посету неким пријатељима, не сећам се како се звало село где су становали. Игром случаја, наш следећи рудник, је био рудник Соко код Сокобање, опет под Озрен планином, само што је тај Озрен овога пута био на југу.
Наравно, питала сам Сокобањце шта значи име њихове планине, нико није знао да ми каже. Сасвим неочекивано, одговор ми је дао један познаник, Словенац, објаснивши ми да стара словенска реч ЗРЕТИ значи ВИДЕТИ, да се корен речи очувао у речима зрцало, прозор, прозрети, надзирати, назрети, зрикавост, прозирно и сл. Тако би Озрен могао бити место одакле се добро види, видиковац. Како се објашњење догодило у времену када сам већ увелико почела да се бавим словенском митологијом, одмах ме је асоцирало на ВИДА, Световида, врховно божанство Словена, наших предака, интуиција је говорила да нека веза постоји.
У часпису Даница, у броју за 1828. годину 1, Вук Караџић је, дајући свој допринос српској националној географији, навео све нахије тадашње Србије, са варошима и селима која им припадају. Сокобању је забележио као Бању под Видином, као центар „наије“ ВИДИНСКЕ. Те 1828.године, Соко бања се звала просто БАЊА, а Озрен се звао ВИДИН. Ово се, наравно брзо морало проверити. Прву потврду даје народна песма: Играло коло под Видин. / -„Пусти ме мајко да видим.“- / -„Ето ти оца, иди с њим.“ / -„Нека ми оца, нећу с њим.“…
Ако је наша хипотеза тачна, ако су све планине ОЗРЕН у вези са ВИДОМ, врховним словенским паганским божанством, онда очекујемо да нађемо имена свих његових ликова и ликова женских божанстава-божанских супруга, на именима малих географских појмова, како на самим планинама тако и у њиховој околини. Веома је вероватно да нећемо наћи Коледа, јер он, осим кратког времена после свог рођења које проводи у свету људи (јаву), одлази на небо да окрене божанско коло, те нема шта да тражи на планинама. Очекујемо да ћемо остале наћи.
Латила сам се старих војних карата, када сам одмах поред Требјесе, на северу од ње, нашла брдо Озринићи, које чини део целог ланца брда са истим именом. Тај ланац се пружа у правцу северозапад – југоисток, представља осовину територије истоименог црногорског племена, на карти се јасно види да на крајњој, северозападној падини овог ланца ОЗРИНИЋА извире ВИДОВ ПОТОК. Ово је прва директна потврда оне теорије да су мали географски појмови боље сачували имена паганских словенских богова. Изгледа да стари богови ипак желе да буду нађени, а ево и где све налазимо ОЗРЕН и ТРЕБ:
Дакле, сваки ОЗРЕН има свој ТРЕБ… то јест своје место жртвовања, то је већ статистички гледано, сасвим јасно, изузетака нема. Дакле, иза имена Озрен крије се име неког божанског бића које је очигледно било веома важно, што нам директно саопштава учесталост појаве, то јест број планина са тим именом, као и обавезно присуство места жртвовања.
ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД СОКОБАЊЕ?
Рекли смо већ да се овај Озрен до 1870.године звао Видин, зна се да је добио друго име, што коинцидира са изградњом сокобањске цркве. Овај Озрен има свој Требич, предграђе Сокобање. Овде треба напоменути да је птица соко вероватни териоморфни лик Перуна (одатле варијетет Периш-пернати).
Такође, божанске паганске супруге су оставиле јасније трагове. Суседна (на истоку) планина зове се Девица, доводимо је у везу са Деваном, Велесовом супругом. На овој планини, близу врха, (врх Ковиљак 1138 м) на једној усправној стени налази се урезана представа кобиле, могуће је да је то једина сачувана представа овог божанства, ако се изузме народна песма СЕСТРА ЛЕКЕ КАПЕТАНА, у којој се говори о кобили која је родила Милоша Обилића, песма нам индиректно каже и име те кобиле:
“…Но се на те јесам ражљутила: / Што с’ видео, што си смиловао. / А на томе војводи Милошу? / Јеси л’ чуо што причају људи, / Да ј’ Милоша кобила родила, / А некаква сура БеДЕВИЈА? / Нашли су га ’јутру у ерђели, / Кобила га сисом задојила, / Зато снажан, зато висок јесте…“
На самом Озрену постоји извор и поток Калиновица, који чувају име Калине, Перунове супруге. (Извире испод Кулин врха, који је висок 1003м, могуће је да је и тај врх био Калина, јер у близини нема, нити је било, никакве куле).
Постоји још један индиректан траг: на левој обали речице Градашнице брдо на коме је, према легенди био Татомиров град. Из народних песама знамо да је Татомир син СТАРИНЕ НОВАКА, који има чудно име које казује да је истовремено и СТАР и НОВ, па оправдано сумњамо да се иза њега крије Велес, који је, као божанство вегетације, сваке године изнова и нов, млад али и стар, па умире на зимску краткодневицу.
Ово тим пре што га поједине народне песме помињу као Новака Дебељка или Новака Дебелића, а њему овај атрибут сасвим одговара, обзиром да је божанство стоке и биљака те доноси обиље хране, није чудо што има проблема са линијом. Постојале су дискусије међу историчарима и истраживачима српског народног литерарног стваралаштва, о двојици Старина Новака, обзиром да га народне песме налазе и на Романији али и на Старој планини. Нема их двојица, Словени су славили истог „товног Вељеша“, дебелог Велеса и на Романији и на Старој планини. Тако видимо да је Велес становао на Озрену (Видину), а у близини су му били и супруга Девана и син Татомир.
Испод планине Девице, према Књажевцу, налази се село Васиљ, опет са Велесовим именом.
Перуна нисмо нашли, али како му је ту супруга Калина и њен извор и поток, вероватно се негде сакрио. Можда се сакрио у селу Поружници. Предање каже да је у овом селу избила епидемија богиња па су сељани поружнели, од тада се село тако зове како се зове. Али, кад се мало размисли, могуће је да се пре те „епидемије“ село сасвим лако могло звати ПЕРУНИЦА или Перишница или нешто слично.
Када је Вук Караџић у свом часопису „Даница“3 побројао села наије БАЊСКЕ (под Видином), на последњем месту је навео село Периш.
На јужној падини Озрена налази се село Рсовац. Није извесно да ли име овог села носи успомену на ХРС-а што је друго име Коледа или Дабога (сигурно је реч о соларном божанству), или на РЕСА 4, трачко соларно божанство.
Треба рећи да сокобањском котлином протиче речица Моравица, која је име добила по Морани, богињи смрти, обе у свом имену имају онај индоевропски корен МОР што значи смрт.
На Лелију (Љељу, Јелицу, Ладу) и њену воду Буковицу, асоцира суседна планина Буковик.
ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД ДОБОЈА?
Овај Озрен налази се у углу који чине река Спреча на северу и Босна на западу, на темену тог угла налази се Добој. Северно од Спрече налази се планина ТРЕБОВАЦ. На падинама ове планине извире речица Моранштица, која је у потпуности сачувала име Моране.богиње смрти, а на њеној обали налази се село Морањци. У подручју ове планине треба поменути Марково брдо (знамо да Краљевић Марко представља народно сећање на Перуна громовника), Перуна је код Хришћана заменио Св. Илија, и гле чуда, на западној обали реке Босне налази се ИЛИЈИН ГРОБ.(реч је о имену долине, не о гробљу). Ту су и брдо Кобиљача (Девана) и Змајевац.
На самој планини Озрен постоји брдо ВИТОЉ, као и брдо ВАСИЉЕВЦИ, ВЕЛИКИ И МАЛИ ГОСТИЉ. Ето нама Велеса и Радогоста. Постоји и брдо Кобиловац као и истоимени поток. Један од врхова је Озрен камен, одмах поред њега је врх Краљица.
Име Љеље сачувано је у селу Љаљевцу, у близини је и врх Јелик и брдо Јелић, као и Липова глава (липа је Љељино дрво). Све ово нам показује да је божанска краљица на овој планини владала, јер њене воде Буковице има на сваком кораку. Ту су Буковачки поток, поток Буковац и Буковица.
Ако изузмемо могућност коју смо пронашли на једној старој карти која није баш достојна потпуног поверења, да се Добој некада звао Дабор т.ј. Дабог, морамо констатовати да га нисмо нашли на другим топонимима, оронимима нити хидронимима. Нисмо нашли трагове ни његове супруге Живе.
Интересантно је да на реци Спречи постоји градић Грачаница, као и Карановац, што је старо име града Краљева, узгред помињем, мада нема везе са Озреном.
ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД СЈЕНИЦЕ?
Већ смо поменули село Тријебине, постоји и Требинско поље. На Велеса асоцирају Веље брдо, Дебело брдо и Влашки гроб (опет није гробље већ топоним). Његову супругу Девану налазимо на Девином брду и брду Кобилица.
Постоји и врх Озрен, већ смо поменули брдо и село ХАЛИНОВИЋИ (како је Калина постала Халина односно велика Хала остаће сакривено у тами векова.)
Нашли смо извор ЖИВА ВОДА, као и бунаре Ладиновац и Јеленац, који своје име дугују Живи односно Лади (Јели, Лелији, Љељи), као и врх Кулину, (истоимени врх постоји и на сокобан јском Озрену), који је некада можда био Калина. Ту је и Бабињача, успомена на бабу Мокошу.
Врло вероватно да је на брду КАПЕШ било „капиште“, тако су наши преци звали место где се налазио кип њиховог божанства (Вида са његова четири лика и заједничком КАПОМ) Јужно од Озрена налази се Моравски крш, као мементо мори, изгледа да је Морана стварно божанство неминовног, налази се неминовно поред сваког Озрена који смо до сада детаљније прегледали.
Наставиће се…
http://www.svevlad.org.rs/baj…/konferencija/bajic_ozren.html
Патријарху Павлу
Кад нам узеше стране света
небо над нама оста само.
Тад се построји наша чета,
рекосмо: „Небо ником не дамо!“
Стадоше у строј деца из јама.
Постројише се и славни преци.
И потомци стадоше с нама.
И крсне славе, домаћи свеци.
И сад целом свету на мети
што небо душу ником не дамо,
са крста на ком смо разапети
идемо да грехе Богу предамо.
Нек пада сниjег Господе
Из сjећања по очима
Спаваjте шумске jагоде
Све моjе с вама почива
Спаваjте моjи умрли
без гроба и без биљега
Нека вас вjетар загрли
Завиjе покров сниjега
И нека маjку збодену
И њену цркву jелику
Биjелим рухом одjену
За нашу тугу велику
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Оо Драгане, надам се да нисте ни сами, ни последњи!
О ти Србине врли,
пој песму од златну жицу.
Разбуди род снули,
и покрени у њем’ клицу.
Мелодију и реч давну,
шаљи нама од харфине струне.
Пробуди нам снагу славну,
зидови илузије, нек’ се круне.
Увек нама, тако пој, збори,
када звезде сјакте, и кад зора руди.
Свако од рода, са тобом се бори,
зато вечно нама, благословен буди.