И време, бреме

Све је то моје

И дланом и сузом може обоје

Не можеш судбу ни тугу смети

Са пута, стазе живота мога.

Стала сам нема нит тамо нисам

Не да ми душа туђему Роди

Све су ми коцке баш складно клизе

У реду нису домине нове.

 

Падам мој Роде знам нисам крива

Оптужбе стоје беле су боје

Ја сузе своје нећу Вам крити

Не жена што сам

Већ биће то је.

Прелазим, газим снове и дане

Тешка је песма од мога кова

Уздахнем, падам боли даљина

Ништа не фали ал празнога хода

 

Морам да крадем тих седам миља

У једном уздаху корака мога

О Роде родни без тебе нисам

Ни мајка, жена на овом свету

 

 

 

 

 

Пео сам се на много предивних планина

Најпре на Орлову родну и Јелицу дугу

И Лис Овчар Каблар Рудник Ртањ Радан

Стару и Суву планину Авалу Копао – Ник

Озрен Миџор Мироч Троглав Чемерно

Златибор Златар Јавор Дурмитор Острог

Алпе Карпате Перунове густе планине…

 

 

Све планине видим као једну – огромну!

Расте из језгра Тере пуни је дух стварања

Пробада небо високо у Срце Сунца упире

Пуна је цитрина рубина смарагда лаписа…

Јабланова јела борова оморика храстова…

Кртица слонова делфина вукова орлова…

Царства духова вила анђела људи богова…

 

 

Из става лотоса расцветалог –  шаљем суштину

Од језгра ка језгру одлучно и са пуно љубави

Радости нежности храбрости срцем љубећи

Прелазим црвену жуту оранж и зелену црту

И љубичасту и плаву уз песму о СвеЉубави

Корацима боговођеним прелазим индиго црту

Поље белих ружа и руднике сребра и злата

 

 

Сушт са рубином храстом вуком и Перуном

Улазим божанствен у Дајбожје – Свебожје

-2016.година-

 

 

 

 

Ведско Знање јесте Знање Богова, Знање Творца, Оца и Мајке, Знање Стварања.

Стварање је темељ Живота и свега што у Животу јесте и бива.

Надаље, Ведско Знање јесте Знање о Самом Знању, Знање о Свести и Свесности Тајне и Уметности Стварања.

Перунове Веде нису само Повесница, само Предање – како то површни и неосвешћени мисле – већ много више, шире и дубље од тога – то је Знање о Извору и Увору Знања, Знање о Безкрају и Вечности Знања.

Стварање је, такође, и темељ Љубави, будући да никакве Љубави и нема изван Стварања.

Љубав изван Стварања је само опсена, омаја, илузија и сенка Љубави.

Сви смо ми у младости заваравали и себе и ближње, умишљајући да ћемо добити или наћи Љубав негде тамо, – не знам где! – изван Стварања.

Ми смо се тада, услед незнања и неосвешћености, качили за илузију и сенку Љубави.

А потом бисмо очајавали и јадиковали, туговали и патили, када би, у једном трену, сенка Љубави некамо ишчилела и заувек нестала.

Наравно да је нестала, и наравно да је морала да ишчили, кад је била само пуста сенка без игде ичега битног и суштог у себи.

Можемо и овако рећи: Ведско Знање јесте Знање о Вечном Присуству Човека у Вечном Стварању.

Човек се само на два начина испољава и пројављује као Сушто Творчево Биће: кроз Љубав и Стварање; иако су Љубав и Стварање толико међусобно прожети и повезани, да се скоро и не могу раздвојити.

Зато сам вам, пре неки дан и писао, да живите Љубав и да будете заљубљени!

Када живите Љубав и бивате заљубљени, ви сте тада повезани са Извором Живота, Извором Знања и, надасве, у Самом Језгру Стварања.

Живите Љубав и бивајте заљубљени, без обзира да ли имате двадесет или седамдесет година, зато што Љубав и Стварање не знају за године, нити их уопште уважавају.

Све нас су, још од ране младости, учили и васпитавали (у незнању су нас и учили и васпитавали, па смо стога такви какви јесмо!), да су Љубав и заљубљеност само за младе, те да нам после младости не следује више ништа, већ само да шутимо и мучамо као биљке.

О, Господе! какво лудило и каква бесловесност људи који преживљавају и прежвакавају у тамници незнања!

Зато и кажем, да ова западна, паразитска и гмазовска цивилизација, цивилизација мрака и незнања, мора да нестане, како би могла, на њеном месту, да се створи једна истинита и истинска Цивилизација Знања, Љубави и Стварања.

Упамтите: Љубав и Стварање иду упоредо, јер и јесу Једно Те Исто – Једнота.

Где нема Љубави, ту нема ни Стварања и, надасве, тамо где нема Љубави и Стварања, ту ни Живота нема!

Свеједно је колико година имате – ви морате да живите Љубав и Стварање, јер ћете само тако, и никако другачије, БИТИ ИСТИНСКИ ЖИВИ.

На пропланку,

под звездама,

плавих ока,

вита стаса,

у хаљи од месечине –

што на ветру лелуја се

попут меке паучине –

гле! лепојка,

вила горска,

свуноћ плеше плес заносан,

уз свирале

и уз гајде,

понад горја, витог борја,

до освитка праскозорја

про руја

у прасак зорја,

про руја

у прасак зорја.

 

 

 

Наш ЖИВОТ је ВЕЧАН, и у нашем ЖИВОТУ сваки ТРЕНУТАК јесте ВЕЧНОСТ.

Живећи у ОВОМ ТРЕНУТКУ, ми живимо у ВЕЧНОСТИ.

Оно што називамо ВРЕМЕНОМ, то су, уистини, само ОСПОЉЕНИ ТРЕНУЦИ ВЕЧНОСТИ.

Када смо УНУТАР СУШТАСТВА ВЕЧНОСТИ, тада је СВЕ ВЕЧНОСТ.

А када изиђемо из СУШТАСТВА ВЕЧНОСТИ, тада САДАЊЕ ТРЕНУТКЕ ВЕЧНОСТИ доживљавамо као ВРЕМЕ.

ВЕЧАН ЖИВОТ ПОСТОЈИ ОДУВЕК И ЗАУВЕК.

НЕМА НИ ПОЧЕТКА НИ СВРШЕТКА.

МИ НЕ ЖИВИМО ЖИВОТ У ВРЕМЕНУ – ЗАТО ШТО ЈЕ ВРЕМЕ ОМАЈА И ОПСЕНА – ВЕЋ У ВЕЧНОСТИ.

ИСТОВРЕМЕНО: И МИ ЈЕСМО У ВЕЧНОСТИ, И ВЕЧНОСТ ЈЕСТЕ У НАМА.

КАКО ГОД МИ НЕ ПОСТОЈИМО БЕЗ ВЕЧНОСТИ, ТАКО НИ ВЕЧНОСТ НЕ ПОСТОЈИ БЕЗ НАС!

 

 

Реч ПАГАН(ИН) долази од ведсрбске речи ПОГАН(ИН).

Све речи преузете из ведсрбског, из језика мајке, искривљене су и извитоперене, јер народи нижих раса немају тај божански говорни апарат који имају Бели Срби, те је, стога, разумљиво да накардно и посве наопако изговарају сваку нашу свету реч.

ПОГАН је нешто одурно, одвратно, настрано, неприродно и животињско, нешто што је посве страно словесном и божанском бићу.

Зато одавно говорим младим родноверним Србима, да никада за себе не говоре да су ПАГАНИ, јер, ПАГАНИ, зацело, нису!

У ведсрбском језику има толико узвишених, дивотних и божанских речи које можете користити унутар својих духовних заједница, тако да би реч ПАГАНИН-ПОГАНИН требало заувек да избришете из свог речника.

Народи који нису од Рода Белих Срба, заиста, појма немају шта значи реч ПАГАНИН, па је зато употребљавају, мислећи да су том речи нешто узвишено исказали.

Ко год вас назове ПАГАНИНОМ, знајте да вас је увредио и понизио до СКОТА, јер му је то и била намера!

1. Благодарим, нашем Предивном Звјезданом пјеснику срца и Душе, нашој Верици, вриједници, која видике нам отвара својим пјесмама, и објавом, оваквих и сличних записа!
   Благословена била!
   Благодарим нашем драгом пјеснику Драгану, за све љепоте које сипа на нас из Небеског рукавца, умива и диже, и надасве Љуби!
   Љубимо и ми Вас, Драгане, Верице, Владане, Милораде, Божидаре и све драге миле Душе, које пишу за Србски Журнал и друге наше ратнике који се боре за спас Рода, који су ту, које не видимо, а без којих
   не би ни нас било…
   Благословени сви Ре- Дом да сте…

   

 

Ћутим, мили мој,

јер речи су варке,

ал’ варком сваком

ја те волим.

Удахнем небо

цело у тишини

пре но што заспим и

створе те,

заљубљене,

магијом очаране

мисли моје.

 

Тамом очију ме гледнеш,

намигнеш – и

око моје

падне, па устане.

 

Од светлости саткано биће

тад ме дотакне и

осећаје моје

у свемиру простре

на жице небеске,

а потом,

као негажени снег

у души мојој

се загреје

и нечујно,

без трага,

тихо, сасвим тихо,

из сна мога нестане…

 

За време Јулија Цезара, злато, као и свака роба, продавало се на меру. Али лако зарађен новац лако се ии трошио. Луксуз у одећи, храни, кућном окружењу достигао је замах без преседана. Навика ка ратовању, жеља за слободним спектаклима, неспремност да раде (радили су робови) оштетили су тешко римљане. Тежња за спољним сјајем захватила је готово све слојеве друштва. Чак и сиромашан човек презирао је да једе са једноставним прибором и излази на улицу без пратећих његових робова.

Али шта је роб за Римљанина – он је ствар која се може продати или заменити, а ако је та  „ствар“ витка и  са облинама – ради са њим шта хоћеш – маштовитост перверзне фантазије није ограничена.

Римско друштво није било само толерантно на најразличитије облике секса, породичних односа и проституције, већ је подигло еротику у култ. Па, шта би чинили слободни грађани ако су сви тешке и рутинске послове радили робови? Од перверзних фантазија господе, у старом Риму су почеле да цветају дечја проституција, зоофилија и друге сексуалне преверзије. Силовање од стране господара његових робова и робиња сматрано је као употреба личне имовине. У Риму је рођена читава секс-индустрија,  у којој су, на пример, постојале  „фарме блудница“, чији су власници  куповали малолетне робове или робиње или сирочад -оба пола за бављење проституцијом.

Култ Диониса (Бахуса) позајмили су Римљани од Грка и проширили га најпре на Југу Италије.  Након почетка исцрпљујућег рата са Картагеном постао је посебно распрострањен. Религиозна екстаза жена, убијање животиња и ритуално једење сировог меса на изолованим местима, имало је за ове перверзњаке хомеопатски ефекат јединства са боговима, који даје снагу и самопоуздање.

Због свих ових сексуалних перверзија, у другим народима, који нису примили  „просветљену културу“  Римљана, појавила се за њих дефиниција – пагани. Управо су древни Римљани, због своје перверзије били названи паганима и ту реч многи народи разумеју управо на тај начин, а у нашем схватању као перверзњак.

Касније, приликом крштења Србије и Русије, хришћанска црква је примењивала то име на словенским народима, који су се придржавали ведског погледа на свет. То је учињено да би лакше преварили људе да прихвате туђу за њих религију. Дакле, јасно је сада свакоме одакле потиче реч Паган!!!!

Касније, током времена, имајући све алатке и механизме утицаја, црква је под тај појам подвела све религије, секте и веровања које нису биле хришћанске.

Припремио:  Душан Ми

Извор: фејсбук страница – Мидгард земља и тајне око ње-

 

Србија до срца мога

Куца у ритму Универзума

Дише плућима Творца

 

Ма Србија није само земља

Овде ил тамо где су нам је отели

Србија је у корену мом и твом

У језику, гласу, песми љубави

Србија је где год смо то ми

Први Народ Бели а Божји!