Творци новог светског поретка, а то су тамни паразити и гмазови, делују преко неосвешћених и бесловесних маса.

Зато су пробуђени и освешћени појединци прве и највеће жртве паразитског и гмазовског глобализма.

Све масе, све светине и руље су свуда исте.

Маса у Србији јесте иста она маса коју виђамо било где у свету.

Маса је скуп нечег безобличног (аморфног), безличног, тупоглавог и бесловесног.

Отуда демократија и није ништа друго до ли владавина безобличне и бесловесне масе над пробуђеним, освешћеним, самосвојним и самобитним појединцима – личностима. 

У свим демократијама људи-животиње и људи-звери владају над очовеченим и обоженим личностима.

Творци демократије јесу тамни паразити и гмазови, јер безобличну и бесловесну светину и руљу користе као своју гласачку и пропагандну машинерију.

Њихов крајњи циљ јесте потпуна дебилизација и кретенизација васцелог планетарног друштва, свеколиког човечанства.

Стога, буђење и освешћивање појединаца јесте једини пут који из Тамног глобалистичког вилајета води ка Пропланку Светлости, ка коначном Избављењу и Спасењу.

 

 

Руне се доживљавају потпуно парадоксално, а парадокс се састоји у томе, што се математички логично схвата да субјективност једноставно није могућа у наметању исправности писања неких руна.

Све се састоји у одређеној диспозицији која одређује степен објективности. Све је могуће. Једноставно, само наметање руне одређује степен сврхе, за шта је та руна и зашто.

Једноставан пример је руна „Х“ – хер, хорошо. У овом случају, ми прихватамо одређени задатак за пренос слике, а руне могу преносити слику на даљину са одређеном праксом. Претпоставимо да смо наметнули заштитну руну на одређеног човека. А он је стално у покрету. Онда ће и сила наложене руне, коју смо нацртали у ваздуху, али намењене одређеном човеку, правилно наложена, деловати као чувар за тог човека, где год он пошао. Енергија руне ће прекрити све негативно. Све зависи од тачности наметања руне. У овом случају „Х“ ће деловати као што је намењено.

Руне дефинитивно имају веома јак глобални задатак да промене свест, усмеравајући је у правом смеру.

Размишљање човека је уређено на такав начин да се могућности ума повећавају неколико пута, када неуронски ланци мозга функционишу исправно у складу са Рунама донесеним на земљу.

Све је уређено дакле, да све има повратну информацију. Тако би требало да буде.

Скраћена руница ограничава свест и држи је у одређеним границама. Само вољни напор човека да уклони то ограничење присиљава неуронске ланце да створе одређен однос свести и неурона.

Коефицијент интелигенције човека, његов ментални потенцијал и моћ размишљања директно зависе од односа свести и неуронских ланаца.

Руне, тј магија руна управо утиче на ту везу присиљавајући мисаоне процесе да се крећу у правом смеру.

Руне имају јасну везу између себе, стварајући звук оне усмеравају енергију руне у мисаони процес који олакшава размишљање чинећи га стабилнијим. Ето зашто се књиге не спаљују, оне само прелазе у информационо поље земље.

Руне се доживљавају дефинитивно од тренутка читања када се успоставља енергетска веза између онога ко је наложио те руне и читаоца.

Ако је руна наложена правилно, читалац ће разумети суштину руне, његова свест ће адекватно прихватити мисаону слику и донети адекватно одговарајуће решење, у зависности од писма.

Значење руне наложено је у пространству у информационом пољу универзума.

Многе креације мисаоних форми таквих писаца современости као што су Пушкин, Јесењин, Лав Толстој и других огледа се у информационом пољу земље.

А многи су просто само трошили папир иако издавани у милионима примерака, али нису добили одраз у информационом пољу земље, тако да су Светли Богови видели њихове рукописе само као рукописе уског усмерења дизајниране да искривљују свест. Такви радови немају снагу и у сопственом интересу ће бити уништени.

А дела писаца мислилаца истинитих твораца, који јасно доживљавају Реч руну као мисаону форму, биће позната бројним читаоцима.

Човек који узима реч као божији дар, познаје овај свет.

Руне могу да асоцирају ка нечем непристојном док се не схвати суштина и смисао руне.

У сваком смислу мора да буде постављена извесна истина, свако знање се ослања на одређени извор, почетак логичког ланца, који доводи до познавања истине.

Тако је увек било и тако ће бити, управо на овом правилу се држи цео свет.

Руне су саставни део једне целине, без кога није могуће живети.

Када је запевала руна свет се пробудио и он је оживео, у њему су се појавили музика и сазвучје.

У руне је постављена композиција како боја тако и музичких нота.

Велики композитори прошлости забележили су своја ремек-дела не само у ноти звука, они су записивали музику по звуковима руна.

Заправо је руна носила свој звук. Зналац зна како звучи космос, то је звук простора у складу са звуком руна.

Раније у ведским временима музичке композиције су звучале поетскије, узмите само словенски инструмент гусле и сваки музичар ће вам рећи, да тај инструмент даје скалу нота много већу него што се добија као резултат.

То је разлог зашто су музику Словени записивали рунама.

И свака руна је звучала, одражавала се у народним инструментима народа. Заправо звук гусли подиже вибрације и чисти ум .

Музичари, изучавајте руне, то ће вам помоћи да будете у сазвучју са универзумом.

Насатвиће се….

-на слици Руна Дајбога-

Избор: Душан Ми

Извор-фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње –

 

Дивља природо

зов твој голица ушне шкољке

док устрептао клизим

по пределима твојим…

Путена вило,

низ дланове пропуштам власи

косе бујне,

док кишним уснама натапам

твоје горуће тело.

Лептирова крила

 заруменела се већ

од мога продирућег зрака…

 

За Расковник /Муњин трн/ се зна од старих Словена. Он је амајлија. То је заправо биљка Мандрагора. Војници су га носили ушивеног у постави униформе. Ко је Расаковник имао, ништа му није могао ни метак. Ова биљка има моћ да сакупља негативну енергију

У народној медицини (мада наш народ више верује у магијске, него у лековите моћи биљака). се користи против змијског отрова, да помогне варење, у лечењу болести крвотока, болова у зглобовима, гихта, ишијаса, мушке импотенције, тетануса, астме, водене болести, епилепсије, жутице, лечење чира.

Коришћен је у гинекологији да подстакне менструације као и за контрацепцију.

Такође се користи сок од расковника као капи за очи, односно за лечење катаракте. Припремљен тоник се користи за опоравак у случајевима психосоматских исцрпљености.

Расковник  је трава велике и магичне моћи, стара амајлија са наших простора која расте само на планинама Ртањ и Озрен, али га већина људи не може ни видети ни убрати. Виде га само одабрани. Онај коме је дато да види и бере Расковник, не сме га много убрати за живота.

У народу се верује да се помоћу ове биљке може расковати сваки оков и рашчинити свака враџбина.

 

Дужина корена је 5 – 20цм. Овај корен би свака особа, а пре свега, сваки млади брачни пар требао имати.

Расковник може бити из једног дела, мало старији имају два крака, као две ноге, још старији имају по два крака горе и доле, као две руке и ноге а најстарији примерци подсећају на људско биће, са главом, две руке и две ноге. 

Старије примерке је јако тешко пронаћи и права су реткост. Целокупан личи на човечуљка.

 О овој биљци чудесних моћи су многе легенде написане.

Треба знати разликовати ПРАВИ од лажних Расковника који су све заступљенији у Србији од којекаквих назови „видовњака“  који уместо Расковника стављају обицно парче дрвета, па га онда „умотавају“ и „зашивају“ у некакве свилене крпице, дају клијентима и уз то их упозоравају да то НЕ ТРЕБА „отварати“, тиме им уливајући лажну наду.

Расковник мора бити ОТВОРЕН, држи се у свиленој, памучној или ланеној торбици, али нипошто да се зашива и да га други додирују, гледају, нити да знају да то поседујете.

Расковник који је намењен једној особи не сме се давати другој особи на коришћење. Препорука је да свака особа има расковник који је истог пола (мушкарци да имају мушки, а жене женски Расковник).

Пожељно је да сваки члан породице свој лични примерак.

Извор: http://www.telegraf.rs/…/1399186-ne-ide-vam-u-zivotu-nabavite-raskovnik-i-resicete-sve-p… Raskovnik – biljka čudesnih moći – oglasi – Bijeljina Danas

 

 

40. Доживи свеукупност као своје тело блаженства.
41. Док те неко милује, предивна, уђи у миловање као у вечни живот.
42. Затворивши врата чула, осети жмарце. Тада.
43. На почетку љубавног чина усмери пажњу на ватру која се јавља и тако настављајући, избегни њено гашење на крају.
44. Када у том сједињавању твоја чула затрепере као лишце, уђи у то треперење.
45. Чак и само сећајући се тог чина без сједињавања ‐преображај.
46. Када осетиш радост због сусрета са пријатељем којег дуго ниси видела, прожми се том радошћу.
47. Када једеш или пијеш, постани укус хране или пића и буди испуњена.
48. О ти, лотосових очију, нежног додира, док певаш, гледаш или кушаш, буди свесна да јеси и откриј оно вечно ‐ живо.
49. Где год налазиш задовољство, у било којем чину, актуализуј то.
50. У тренутку пре него што се сан појави, а будност нестане, открива се бивање.
51. Лети, када погледап у бескрајно чисто небо уђи у ту бистрину.
52. Лези као да си мртва. Или када си љута, остани таква. Или зури не трепћући. Или шишајући нешто, постани само шишање.
53. Седи не ослањајући се на стопала или дланове. Одједном усредиштавање.
54. У удобном положају постепено прожми простор између два пазуха великим миром.
55. Гледај као да их први пут видиш, лепог човека или неку обичну ствар.
56. Благо отворених уста задржи свој ум на средини језика. Или док лагано удишеш осјети звук ХХ.
57. Када лежиш или седиш на нечему меканом доживи безтежинско стање, изван ума.
58. У возилу које се креће, љуљајући се у ритму, доживи. Или у возилу које стоји, допусти своме телу спонтано да кружи невидљивим круговима.
59. Једноставно гледајући у плаво небо између облака, ведрина.
60. Шакти, види сав простор као да је већ апсорбован у твојој сопственој глави, у сјају.

ТАЛАСИ УНИВЕРЗУМА СЕ ПОЈАВЉУЈУ ИЗ НАС…

61. Када си будна, када сањаш или спаваш, спознај себе као светлост.
62. На киши, у тамној ноћи, уђи у ту таму као облик облика.
63. Када нема кишне ноћи без месечине, затвори очи и откриј таму пред собом. Отворивши очи, види таму. Тако заувек нестају несавршености.
64. У тренутку када осетиш порив да нешто учиниш, стани.
65. Усредсреди се на звук АУМ без А или М.
66. Тихо озвучи реч која се завршава са АХ. Тада у том ХХ, без напора, спонтаност.
67. Осети како се шириш у свим правцима, далеко, близу.
68. Прободи иглом неки дио своје нектаром испуњене форме и нежно уђи у то пробадање.
69. Осети своју мисао, ја‐ство, унутрашње органе ‐ себе.
70. Илузије обмањују. Боје ограничавају. Чак су и дељивости недељиве.
71. Када ти се јави нека жеља, осмотри је. А онда, одједном, одбаци је.
72. Пре жеље и пре знања, како можеш рећи „ја сам“? Осмотри. Растопи се у лепоти.
73. Потпуно свесна са мном у зачетку жеље или знања, знај.
74. О Шакти, свака појединачна перцепција је огранична и ништавна пред свемогућношћу.
75. У суштини, форме су неодвојиве. Неодвојиви су свеприсутно постојање и твоја форма. Увиди да су сачињени од исте свести.

-избор Владан Пантелић-

Не верујем, мила, људима више.

Тајно сам у соби ноћима плакао.

Не верујем, драга, више ни теби,

Као што не верујем у рај и пакао.

 

Поверење моје, другарску ми руку,

Више не може имати свако.

Јер свак’ само мисли на своју муку,

А сматра да другима је лако.

 

Не верујем више, не верујем,

Само презрено гледам, кунем.

Немам, срећо, чиме да те обрадујем,

Сам сам, ал’ нећу сам и да умрем.

 

И тешко да ћу икад веровати иком,

Тешко да ћу искрен загрљај дати.

Можда гледам све искривљеном сликом,

Ал’ пољупце ти, душо, више нећу слати.

 

Како они са мном, и ја ћу са њима.

Лажно ћу бити весео и љут.

Лажно ћу отпоздравити свима,

И поћи на неки нови далек пут.

“Од послушности – смирење, од смирења – расућивање,
од расуђивања – прозорљивост, а од овога – предвиђање“
Јован Лествичик

Амнеа била… Познао сам знаке њеног доласка. Она је увек ситно заталасавала своје путеве. Није ме нашла јер нисам био код куће дуго времена. Ходао сам шумом да јој видим краја. Сада сам се вратио у познате мирисе, да се укотвим, јер шума никад не престаје. Амнеа, Амнеа, зашто ме ниси сачекала? Колико поноса, ти драга, носиш на глави? Скоро као краљица Ки-ја, чини ми се пристижеш.

Говорила си: – Ја тебе јааако познајем. Луташ и тражиш пределе пуне цинка. И на пропланцима, ноћу, опипаваш липе испод којих су виле играле и траву спирално угазиле.

О, Амнеа, људска бића сањају поштовање, чак и када себе убадају или кидају. Сада ме надгледаваш, уоколо и у недоба.
Наше последње три ноћи – галоп неспокоја преко врта блаженства, прегажени лотоси, непомич ледних и врелих змија које помажу да високо растемо, прсти неподстрека и танке недохватне руке. И није било округластих љубова, и комешали су се ту нечији неплодни рогови. И пустила си ме преко Потока упорнице виле, Таније- виле планинлице.

Човек не сме да дозволи да буде дуго мртав и да га умота и ушушка безбедност смрти. Моја убијена шкорпија, шуме су помогле, а слутила је Лепоту, и неке друге спремне руке,
сакупила је умице, и поново почела да одмотава дугачки канап једног од својих стотину живота.

Знам, знам, ускоро ћу јахати огромног белог Пегаза Крилана
према родној Јелици планини, према Сунцу, према Сунцу.

 

Из незнања, гле! све грешке наше, сва непочинства наша, све патње наше!

Огромно је наше незнање.

Наше је незнање велико као Васељена.

Тек сада, на овом животном ступњу, видим да ништа не знам.

Целог живота учим и освешћујем, а моје незнање бива све веће и веће!

Наш животни век у једном животном току је веома кратак, да бисмо могли да примимо свеколика божанска знања.

Шта човек може да научи за неких педесет-шездесет година!?

Можда само један промил од свеукупног божанског знања!

Незнање је узрок нашег старења, наших болести и наше смртности.

Но, како да победимо незнање, кад је незнање свуда око нас па и у нама и, кад смо ограничени простором и временом!?

Као да смо осуђени и кажњени да живимо у вечитом незнању, и да се васцелог живота патимо!

Хтели бисмо да победимо незнање, али не можемо.

Не можемо, јер смо спутани, омеђени, ограничени, условљени и, у времену-вечности орочени!

Божја Љубав све исцељује,

све васкрсава,

све изнова рађа.

Све што је Божја Љубав створила,

гле!

то остаје за сва времена,

за све векове,

 за све еоне,

за све вечности.

Божја Љубав је изнад свега:

изнад свих енергија,

свих дејстава,

свих суштина и суштастава,

свих закона.

У Божјој Љубави је и Почетак и Свршетак,

 иако нема ни Почетка ни Свршетка!

Постоји само Оно што Јесте и Бива.

А све што Јесте и Бива –

то, уистини, Јесте и Бива!

 

Гле, смешиш се

Твоје лице озарено

Срце сасма отворено

И кад туга  прелије

 

 

Гле, смешиш се

Срцу  устрепталом моме

Зраком ока отвараш све

Ризнице  закључане и

Капије заспале  тишине