Био сам много пута на Ртњу.

И имао чудесне доживљаје.

Такође сам сретао најразличитије  истраживаче – енергија, биљака,  минерала, животињског света.

Сретао сам луталице, пустолове, тиховаоце, планинаре, тркаче.

Ртањ је дорађена пирамида и дело је развијене цивилизације, дело је нашег рода,

Та повесница није сасвим заборављена.

Оно што смо ми учили у школи је лажа-паралажа-смутилица.

Посети Ртањ, осети снагу ове планине, седни, уђи у себе, уђи у акашу и в и д и!!!

 

Плаче ми се ноћас
због себе, због људи,
због облака снених којима руке пружам
а не дохватам их…
због суза у ноћи
којима краја не знам,
због тишине коју слушам
а слушати не умем,
због молитве једне неме,
неиспуњене…
Издржаћу.

Човек је номад по срцу свом,

по мисли својој, по идеалима својим.

Он је номад по вољи божијој,

која га је ставила међу огромна пространства неба и земље.

Давнашња и данашња страст, да се лети, путује без путања и

станица и граница, то је пробој номадства човечије природе.

Воља божија:

то су стазе и реке,

путовања и сретања и

низови живота и другова;

 а не државе и границе,

коље и бајонети,

паланке-тамнице

у којима слободног човека као миша

дави господар, сусед, обичај, критика.

Тристан од множине жеља није могао да умре;

а сваки човек има крик оног песника који је записао:

Или аскетство или путовања, јер ништа друго нема!…

Гледам како седиш,  стојиш, загледан

у даљине небеске – далеке даљине

и премишљаш, где поћи треба.

 

Ходаш по земљи од јучерање кише

влажној, црвеноцрноj нежници родној,

по травњаку сећања животних,

у даљинама далеким а блиским.

 

Ходаш, роса док  милује прсте и

носи –  снагу доноси,  терете односи.

Ходаш преко врхова планинских,

белином прозирном, прекривених,

негде близу иза облака првих.

Ходаш стазама утабаним

траговима становника шумских.

Ходаш лако а чврсто и остају

цветови за стопама твојим

засејани сновима бојеним.

Додирујеш небо плавичасто

рукама својим дугачким руменим.

Ти! Сјај мојих живота прошлих, будућих,

сјај мој у временима садашњим.

 

Научна истраживања Српског календара

У току 7519. (2010.) године дошло се до још једног величанственог открића о научној вредности Српског календара а то је Протокол датирања.

Код Јулијанског и Грегоријанског календара и свих старих календара са европског цивилизацијског простора, прво се пише дан, месец па година. Међутим, овакав редослед датирања је, са компјутерског оперативног становишта не употребљив.

Познато је да се код компјутерске обраде података користи протокол који има обрнут редослед, прво година, па месец и на крају дан. (слике погледати у књизи)

Када упоредимо Протокол који се користи код компјутерске обраде података и Протокол код Српског календара видимо да су протоколи исти. Код оба протокола прво се пише година, па месец и на крају дан.

 

Тако долазимо до величанственог научног сазнања да се савремена компјутерска Да ли је то случајност или не, али ниједан важећи календар са европског цивилизацијског простора не може да се користити за компјутерску обраду података, осим Српског календара. Ова особеност Српског календара издваја га и од свих старих календара, па чак и од календара Василија Другог који има исту еру постања као Српски календар.

Ако се зна да је протокол основа сваког календара онда свако поистовећивање Српског календара са неким туђим старим календаром, или измишљеним византијским, постаје безпредметно јер сви стари календари пишу прво дан, па месец и на крају годину.

Ако знамо да календарска година по Српском календару има само два годишња доба, лето које почиње на Ђурђевдан а зима на Митровдан, да се у време Преображења преображава гора и вода и да се данашња важећа компјутерска обрада врши по Српском протоколу, онда долазимо до сазнања да се у Српском календару налази велики број научних “случајности“, да би биле случајност.

-обрада података врши се по Протоколу Српског календара-

У Београдској школи метеорологије нематеријална основа Српског календара је и данас предмет истраживања. Сазнање да се на Ђурђевдан и Митровдан укрштају две нематеријалне енергије Сунца је највеће научно откриће за које смо тек недавно сазнали уз употребу најновије електромагнетне сателитске технологије.

По Српском календару календарска година има само два годишња доба што указује да је Српски календар усклађен са природом. Лето на северној хемисфери траје 7 а зима 5 месеци што је доказано мерењем нематеријалних енергија Сунца. Нематеријалне енергије које се секу на Ђурђевдан и Митровдан омогућиле су да се метеорологија са локалног, пренесе на глобално и космичко истраживање природе.

Користећи нематеријалне пресеке енергија, сазнали смо о постојању Планетарних магнетних врата и повезаности Сунца и Земље. Све до скора Сунце и Земљу смо посматрали као два одвојена система. Међутим, Српски календар је омогућио да се први пут у метеорологији и сеизмологији Сунце и Земља посматрају као један нераскидиви систем.

У другој свесци Београдске школе метеорологије дати су резултати хемијских истраживања киша где је показано да су кише од Ђурђевдана до Преображења киселе а од Преображења алкалне или неутралне. Једноставно речено киша се Преображава. Преображење је једина седмица у календарској години за коју не важи космичко правило Символа броја Три. Преображење је са научног становишта јединствено и непоновљиво.

Српски народ је знао да је муња материјална и да је у облику стреле. Ово је сазнање наших предака доказано тек недавно, истраживањем материјалних енергија Сунца уз помоћ најновије електромагнетне технологије.

Наш народ је знао да постоје електронске муње које је описао као “гром из ведра неба“ које у ваздуху стварају експлозију и звучни ударни талас. Сва та научна сазнања о природи потекла су из нематеријалних енергија Ђурђевдана и Митровдана, односно Српског календара.

То велико научно сазнање српски народ је могао да спозна само уз помоћ неке нама непознате напредне технологије.

Да би се данас дошло до овог сазнања неопходни су најмодернији електромагнетни инструменти.

Српски календар због нематеријалних основа представља највећи научни и културни споменик српског народа који не би требало да препустимо забораву.

-Читаоче, надамо се, да смо те заинтересовали да се упознаш са радом аутора који су не штедећи рад, време и себе написали истину о Србима – истину која чека да буде прочитана и  да у нашим школама постане део  редовног образовног  програма-

 

 

Стефан има бицикл – ја имам Тијанија-бициклодром.

Стефан има о-ловку –  ја имам оштрач

Стефан носи и пије лековите сокове

Од ароније  малине  купине

Ја пијем чудотворну Сурицу

По рецепту моје видовите бабе Обреније

 

Стефан се пење на високе планине

И стене што у небо гледе,

Ја играм коло виловито на брду Орлова

На заравни са девет кругова

Стефан пише непрекидно –

И када вози бицикл

И када се успиње ка врховима

 И када силази у долине

И када окопава цвеће

И када спава…

 

За њим остаје исписана

Километарска ролна дивних поема

О лепотама које се крију и откривају

У женама- нашим половинама

Једног прекрасног дана, Стефане

И ти и ја и други којима се то отвори

Треба да уђемо – са по једном богињом

Као што је то урадио мој деда Никола

У алхемијску каду напуњену плавом живом водом

И да се у њој потпуно растворимо

 

 

Тако растворени схватићеемо

И ти и ја и неко трећи

Да смо сви Свет да смо сви Једно

Да је Свет чиста Лепота и Вечност

И Безкрај, и Безкрај, и Безкрај…

О јесени, пуста и кишовита,
Душа ми је јоште ровита.
Још ме боле старе боли,
А боли кад Србин воли!

Ветрови ми кошуљу подераше,
У нади да тугу срца отераће.
Али залуд сила беше њима,
Бол не стаје данима, ноћима.

Мој ме чопор чека тамо
Где се пева и пије само.
И тугује с’ непреболним ранама,
Те другује са злослутним вранама.

И ја се тамо надам срећи,
Но је бол све већи и већи.
Једног ће јутра грлица да гукне,
А срце од боли да препукне.

Увек умеш да изненадиш
Одмах си заронио!
И оставио ме да ловим
Месечев лик у мехурима…

Тако ми и треба
Када не разумеш моје шале…

Приредио си ми дивно топло вече
Послао си ми фотос милог дечака
Са посебном поруком
Ах да! И сањала сам те…