Category: All
Драган Симовић: Младост прође као сан, као сновиђење
Младост прође као сан, као сновиђење.
Кад изиђемо из сна, из стања сновиђења, гле! младост је већ, неповратно, прошла!
Грешке почињене у младости, никада се доцније исправити и поправити не могу.
Млад човек има омају и опсену, да може да исправи и поправи своје грешке.
Не, немогуће је ишта исправити и поправити!
И ја сам обмањивао и заваравао самога себе у младости, и ја сам много грешио.
И, никада, доцније, ниједну од тих грешака нисам могао ни исправити ни поправити.
Све се наше грешке уписују у душу, у дух, у биће и суштаство.
С њима живимо не само у овоме свету, не само у овом животном току, него и у свим будућим световима, у свим будућим животним токовима.
Наше грешке остају као наша усудба, судба, судбина или карма.
Нико од нас, у младости, није био свестан да греши.
Напротив, свако је од нас бивао убеђен да је сасма у праву!
Све ово што ми се сада дешава јесте последица грешака почињених у младости.
Но, питање свих питања гласи: зашто сам у младости грешио и, надасве, зашто сам уопште, било када и било где, грешио?
Одговор је веома прост: нисам знао; нисам умео; нисам могао.
Да би човек исправно живео властити живот остварујући своје најдивотније снове, тада би морао још од најранијег детињства да: ЗНА, УМЕ и МОЖЕ.
Али, као дете, ја нисам имао ни ЗНАЊА, ни УМЕЋА, ни МОЋИ.
Зато сам грешио и, право је чудо што нисам још више грешио!
Ирена М.:ДЕУТАН II (ПОВРШИНА)
Иза нас када „престанемо“,…остају баш та потчињена дела.Која се покорише намери,удварајући се вери да начине идеал.
Постоји ли то савршено дело?
Свако је савршено…Јер у датом трену радисмо онако како најбоље умели смо.
Сразмера умећа и хтења.
Дозвола воље и утишавање ега.
Појединац може бити несвестан свога давања,намера и умећа.
Док не окрене се и погледа иза себе.
Ни тада видети неће.Осетиће.
Стрпљење…
Молим?
Док све истраје…Мора бити јако стрпљив.
Одлика личности које стварају је да сачине то за чим теже.Након тога остављају сачињено да само пронађе пут.
Сликар се предаје платну,остављајући траг својих емоција на њему.Битан му је израз и печат не одређивање новчане вредности.
Обично такве највише вреде.Емоцијом преносимо нечујну музику нашега осета.Када дело тиме обогатимо,особе које сретну се са њим-Осете исто.
…
…
Андреј Фајгељ.
Особа?
Личност.
Мислите-Сразмера његове личности је једнака ономе што проживљава?
Математика.
Говорисмо о њему?
Говорисмо о свима-који бејаху,јесу и биће.Неко мора бити параметар у датом времену.Закотрљати камен.Загребати површину.Тражећи истину.
Након свега-Шта такав добија а шта губи?
Обично прво несвесност и нерешиве проблеме.На сваком кораку путоказе али и дилеме.Након тога затишје и повлачење у себе.Савладавање собства и учење о себи.
Дуг је пут од спознаје до површине.
Зато су и поменуте одлике појединцима дате.
Хиљаду људи а нигде човека…И?Шта долази након савладавања?
Равнотежа.Успостављање реда.Последице које су обележавале период долазе до узрока.Особа до решења.
Биће боље?
Селекција се врши на одређеној територији,под одређеним условима,са затеченим јединкама.Узимајући у обзир да случајност не постоји и да је свако тамо где треба бити..
Пропорционално давању-дибијамо.Сразмером претрпљеног-оживљавамо…
Будимо.Освежавамо.Враћамо изворно знање.
Једна ласта не чини пролеће али га наговештава…
Управо тако…
Умеће озбиљности постигнути као код детета које игра се…Слагалица слаже се.
Закључак?
Не-Заправо ово је почетак.
(Текст-ДЕУТАН I и II део-настао је након разговора са господином,Андрејем Фајгељем)
Драган Симовић: Оно сам што су сни моји које будан сневам
ОНО САМ
ШТО СУ СНИ МОЈИ
КОЈЕ БУДАН СНЕВАМ
Ако бих се одрекао својих снова,
и себе бих се одрекао.
Јер све што имам,
то је од снова мојих постало;
то се у снима мојим зачело;
то се низ снове моје у живот низвело.
Да нисам сневао,
не бих ни био;
не бих ни љубио.
Само сневајући,
у сновима својим,
ја сам бивао једно са Богом;
само сневајући,
у снима својим,
ја сам познао Милост Божју;
само сневајући,
у сањама својим,
ја сам знао
да Бог јесте у мени,
и да ја пребивам у Богу.
Заиста,
све што сам сневао,
то ми се
на јави
и збивало.
Моји снови
били су моја стварност.
Моји снови
били су и више
од моје стварности.
Моји снови
били су Пут мој,
и Светлост моја
на Путу.
Без својих снова,
ни ја никада
не бих био –
ја!
Без својих снова,
зацело,
уопште
и не бих
био!
Оно сам,
што су сни моји
које будан
сневам.
КАФАНА СРУШЕНИХ СНОВА – Владимир Шибалић
Кодекс Соларног реда
ETHOS
IV. 1. Мисли као да ћеш сутра умрети – делај као да никад нећеш умрети.
IV. 2. Мисли и делај неусловљив од претњи пораза или обећања победе. Нема победе вредније од верности себи у поразу, нити има већег пораза од издајства себе због победе.
IV. 3. Не следи путеве акције због добитка нити одступај од путева акције због губитка: ако си веран себи, ако потпуно јеси – ти ништа не можеш више добити, нити изгубити.
IV. 4. Ако се све циклично враћа, како уче наше свете књиге – онда настој да чиниш она дела која заслужују бити обновљена у следећим циклусима; то је пут слободе самоодређења.
IV. 5. Боље је бити мртви лав него живи пас. У меморији потомства врли пример је моћнији и плодотворнији од живота који га је извео у овој арени универзума.
IV. 6. На путевима мисије препреке суочавај као средства уздизања, амбисе као средства превазилажења а апсурде као средства квалитативног преображаја сопства. Овај свет није друго до арена игре кроз коју се биће васпитава и проверава за више мисије, теже задатке.
IV. 7. Не тужи се на тежину задатка мисије јер је та тежина процена твојих вредности и могућности.
IV. 8. Патња, туга или страх су различита имена твојих слабости. Зато не оптужуј друге или друго за своје недаће већ устај у борбу против сопствених слабости.
IV. 9. Из речника описивања сопства избаци реч „грех” јер она има моћ стварања одговарајућих осећања кривице, недоличних соларног редовника. У питању је извештачено осећање које је убедљиво осведочено, кроз историју, погубним и трагичним последицама. Уместо речи „грех” – употребљавај изворни израз који гласи: „грешка”.
IV. 10. Са ове космичке станице зване „човек” ми не видимо пределе иза прага званог „смрт”. Стога је сваки страх од смрти неоснован или изазван незнањем. Ако је у питању страх за материју тела – знај да у том домену никада нико није умро јер никада, ни једна, честица материје није била уништена. Попут честица материје – и искре ума су неуништиве, непомрачне, припадајући нашем „непобедивом сунцу”.
IV. 11. Не допуштај да ти свест загађују и понижавају страхови или наде изазвани арбитрарним претпоставкама о природи смрти; својим делима и мислима ти посредно условљаваш природу смрти.
IV. 12. По средствима препознај и процењуј циљеве. Само средства оправдавају циљеве.
IV. 13. Искушавај сопствену целовитост и стаменост бића суздржаношћу у сред обиља, чедношћу у сред оргија, блиставошћу у сред мрака. Правилан пут испита сопства није затомљавање искушења већ суверенитет сопства над свим искушењима. „Пустињачка” повлачења из света или физиолошке „аскезе” су обележја слабости и кукавичлука те посредне глорификације искушења.
IV. 14. Међу људима упутно је носити обележја и маске за поруге или зазирања, излагати се непријатељству порива ка нивелацији, стајати на местима којих се остали застрашено клоне, опстајати на изгубљеним, проклетим упориштима; тако ћеш себе одвикавати и ослобађати од мерила људског, превртљивог, морала те лакше усвајати вечну етику звезданих магнитуда.
IV. 15. Не задржавај се код врлих људских мисли и дела јер су они само показатељи космичких узора, просијавање или одрази сјаја космичког Ума. Ка првобитним узорима стреми.
IV. 16. Буди равнодушан спрам славе коју деле људи. Где је космички Ум – тамо је твоја слава.
IV. 17. Буди искрен пред собом јер свака лаж прикрива слабости које прете помрачењем искре светлосне статуе твог бића.
IV. 18. Лице је најнепосредније и најочигледније осведочење бића, особито очи за које је речено да су „прозори душе”. Реч „лице” потиче од „чинити” јер је лице синтетички израз скупа мисли и дела.
IV. 19. Развијај у себи моћи гипкости и чврстине бића, као да је у питању израда ванредног мача у највишим радионицама умећа. Сама гипкост је поводљива а сама крутост је ломљива. Неопходно је поседовати обе особине: гипкост која служи чврстини, онемогућавајући преломе – и чврстину која служи гипкости, сузбијајући подвијања.
IV. 20. Речено је у нашим светим књигама да ће после слома моћи (рагнарок) „земља други пут изронити из мора, опет зелена”, да ће „орао ловити рибу по планинама” и да ћемо се поново окупити на нашим пољима, где ћемо „у трави наћи чудесне златне таблице за игру, које поседовасмо у прадавним временима”. Становаћемо у грађевини „лепшој од Сунца”. У питању је визија целовите меморије, која обухвата сва времена, а не некакво обећање које циља храбрити надом. Нада је лоше, недостојно и нечасно упориште мишљења и делања. Зато одбиј од свести сваку наду и буди оно што јеси, упркос безнађу.
У Сингидунуму, пролеће 1985.
Драгош Калајић
Цео текст: http://dragoskalajic.com/horizonti/kodeks-solarnog-reda.html#.WiBK4lXiYdU
Драгана Медић: О школи буђења и освешћивања – коментар на текст Нова школа за децу Звезданог Рода
Живо Здраво пјесниче Вилењаче!
Евгений Евгеньевич Тамчишин: СВЕТЛИ ВОЛХОВИ
Обичаји Славјана су се трансформисали, преобликовали,све зависно од микроклиме, социјалне лествице итд. Посебна почаст код Славјана, била је према знајућим људима, Волховима, који су развили своју свест. Знали су да танки свет управља енергијама, комуницирали су равноправно са боговима и светлим суштинама.
Могли су, не само да комуницирају са Светом Нав, већ и да утичу на Тамне суштине, на Нав суштине, тамне магове, утичући на ум сивих људи једноставно – на даљину.
Они су могли уништити колективну свест сивих људи али све то наравно, у Светлом времену, када су вибрације земље биле веома снажне.
У овом времену, такве вибрације, долазе у пролеће, 2018 године.
Наступиће вибрације у пуној снази, и тада снага Светлих људи, порашће веома много. Али ово није велика дегресија, ми причамо о вибрацији Земље, о обичајима Светлих људи – Славјана.
Славјанин, Славјана види издалека.
Знајућих људи – знања – који перцепирају Јав Свет и Танки Свет као једну целину, у овом времену, није много.
Тамни магови једноставно не могу да се подигну-порасту до танког плана на Више Светове, из својих ниских вибрација, док Светли Волхови тог ограничења немају. У обичајима Славјана, лична пракса увек је била на првом месту.
Вера Славјана, пре свега пракса сваког човека – његов поглед на свет – његова снага, како у Јав Свету тако и Танком. Догматичара, неког опредељења никада није било – човек се развија у складу са одређеним правилима и никако се не може развијати на неки други начин.
Вековима, ова правила су очувана на земљи – сада било ко да жели, да развије своју свест, може се обратити Светлима.
На крају, обичаји Светлих Волхова увек су биле услуге, било какве, без плаћања. Ако су људи желели захвалити, то је било само из душе. Цена код Светлих није постојала. Такви су обичаји Славјана.
Ипак, све зависи од знајућег – ако размотри, да ви нисте достојни, он се посаветује са Светлим суштинама – и може вас послати назад и неће више проводити своје лично време на вас.
Избор:Љиљана Митрић
Извор: фејсбук страница – Мидгард земља и тајне око ње –
Аница Илић:ЗАБОРАВЉЕНИ ПУТ
И хтела бих вечерас,
Боже мој мили,
написати Ти песму
што Љубављу зрачи,
Радошћу прича и Осмехом опија…
Ал` туга ме ноћас,
Боже мој мили,
туга од света што пут свој не зна,
туга ме и суза ме боли
за људима блиским
што давно једном
заборавише волети…
Владан Пантелић: Идем у Тиииијааање
– О, ти, човече, испод пирамиде! Хоћеш ли се покренути?
Зашто ме молиш? Зашто ниси? Можеш ли да се о-пустиш?
Да ли си певао са свим гласовима Плани -не?
Јеси ли пробао укус снежне олује и гледао у очи Снежне краљице? Да ли си шапутао са шумским духовима?
Јеси ли схватио течљивост воде и крутост леда? А житкост крви? Да ли си се трезнио од питкости тијањице?!
Ох, ох, да ли си њу волео као ја њега, да ли си?!
—
– Знаш ли намеру ждрала, када на небу видиш ждралова ред? Куда је пошао ждрал и где му је угломер, да одреди смер? Ко води ждрала предводника и откуда му снага?
Да ли си, некада, причао са народом ждралова?
…
– Знаш ли језик орла, и је л ти испричао све што је видео са висина? Можеш ли да појмиш шта је све оро видео са висина? Можеш ли да појмиш за шта се све није везао, можеш ли? Како је оро успео да се попне до тих висина?
…
– Ја сам до јуче била на твом месту и разумем те. Сасвим те разумем. Сада си у сну. Поучићу те. Будно стање је будно, у односу на себе, али је сан, у односу на чисту свест. Сан је сан, у односу на будно стање, али је будност, за стање сна. Разумеш ли то? Но, каква је сврха у разумевању и помагању, каква у враћању?
…
И не могу ти дати руку. Не, не, не могу. И нећу!
Ј а з н а м к о с а м и з н а м ш т а х о ћ у.
Ја сам Драаагон Пламеног Језика! Одлучила сам се за
сасвим н о в и Пут. Идем у ТИИИЈАЊЕ.
Драган Симовић: НОВА ШКОЛА ЗА ДЕЦУ ЗВЕЗДАНОГ РОДА
У Дану Сварога, наш Звездани Род има велик, важан и битан задатак: да све ново осмисли и створи, али спрам Себе.
Док је у Ноћи Сварога све било подређено паразитима и гмазовима, у Дану Сварогу, у Златноме добу Сварога, када су паразити и гмазови скоро поражени, Звездани Род, а то су Бели Срби, морају све да осмишљавају и стварају спрам Себе и за Себе, у Духу Предака и Богова.
Једна од тих родовских нушности, дужности и новина биће, свакако, и нова школа за децу Звезданог Рода.
Сви обрасци образовања и васпитања, као и све школе, од најнижих до највиших, имађаху једну једину намену и сврху: да нашу децу заглупљују, успављују, зомбирају и поробљавају, стварајући тако будуће корисне лудаке, слуге и робове паразита и гмазова.
Нова школа за децу Звезданог Рода мора да БУДИ, ОСВЕШЋУЈЕ, ВАСПИТАВА И ОБРАЗУЈЕ БУДУЋЕ САМОСВЕСНЕ, САМОСВОЈНЕ И САМОБИТНЕ ЛИЧНОСТИ СТВАРАЛАЧКОГ ДУХА.
Школа коју тренутно похађају наша деца, а коју су давно осмислили паразити и гмазови, јесте школа ЗАГЛУПЉИВАЊА И ДУХОВНОГ (МЕНТАЛНОГ) ПРЕУМЉЕЊА И ИДИОТСКОГ ПРОГРАМИРАЊА.
У тој новој школи, за децу Звезданог Рода, сви ће, истовремено, бити и учитељи и ученици једни другима.
Свакога дана смењиваће се деца која ће из одређених предмета држати предавања својим вршњацима, док ће учитељи и наставници само надзирати и пратити рад деце.
У предавања могу да се укључе и родитељи тако што ће једнога дана у месецу сваки од родитеља бити у прилици да оде у школу и да деци, по жељи и властитом избору предмета, одржи предавање из одређене области.
Тако ће сва деца између себе, као и сви родитељи између себе, заједно са учитељима и наставницима, бити повезани и умрежени у БОЖАНСКИ ПРОГРАМ.
Такве школе за децу Звезданог Рода већ постоје у Русији и зову се РОД ШКОЛА.
Наша је света дужност, да се боримо за своју децу, да их БУДИМО, ОСВЕШЋУЈЕМО И ОБРАЗУЈЕМО КАКО БИ БИЛЕ СЛОБОДНЕ, САМОСВОЈНЕ И САМОБИТНЕ ЛИЧНОСТИ!
Јер, тешко нама ако се не боримо за своју децу!
АКО СЕ НЕ БОРИМО, АКО СМО МЛАКИ И МЛИТАВИ, БИЋЕМО ПРОКЛЕТИ И СТРОГО КАЖЊЕНИ У ЈЕДНОМ БУДУЋЕМ ЖИВОТНОМ ТОКУ!
Ово моје писаније прихвате као своје, као да сте га ви сами писали, надградите га својим визијама, сновима и замислима, а потом ширите друштвеним мрежама, да се ова замисао, да се ова идеја рашири по васцеломе Белом Србству.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 