Лирски записи

 

Ми, Срби, који смо расли, и у самосвојне и самобитне личности стасавали, северно од Саве и Дунава, у Средњој Европи, одувек смо Србство (и Словенство) појимали и доживљавали као философски и духовни поглед на свет, као тајинствену, тајновиту, тајносану и мистичну поетику живота и живљења, као Галактичку Завојницу, као Космичку Вертикалу.

Будући да смо се од малих ногу учили, да мислимо србски, да осећамо србски, да говоримо и пишемо србски, да сневамо и стварамо србски – управо онако како су Срби северно од Саве и Дунава одувек мислили, дисали и живели – стога смо Београдски круг двојке вазда и вавек доживљавали као прибежиште и стециште србске декадентне квази-интелигенције, псеудо-елите и културних снобова сваке врсте.

Паланчки дух одавно господари Београдским кругом двојке, јер нигде толико провинцијалаца, надри-уметника и квази-интелектуалаца, малограђана и снобова, белосветских и балканских, нисам срео као у Београдском кругу двојке!

Када сам позних шездесетих година, на кратко, долазио у Београд, ја сам још тада, са осамнаест година, осетио, препознао и схватио, да су људи из Круга двојке осујећени и фрустрирани, да су пуни предрасуда и опсена, да су поводљиви и превртљиви, да су уврнути и ћакнути само зато што су без националне самосвести, без националне самобитности, без националног идентитета, без националне вертикале.

Заиста, Београдски круг двојке и данас доживљавам као змијско гнездо бољшевизма, комунизма, глобализма, мундијализма, рептилизма, као и свих иних декадентних изама.

Са становишта тајне науке о Духу, Београдски круг двојке (у овоме часу) видим и појимам као црну рупу ВедСрбке Духовне Галаксије.