Виолине магичне, гласно су зашкрипале

Окове са њеног Срца, коначно су откључале

 

Уз музику и смех, уз глас леп

Унесоше у Срце њено, другачији свет

 

Сада лепотица, весело се смеје

Док у Срцу њеном, снег је престао да веје

  

Уз наказан осмех, Ђаво, држећи магично Клатно

Дође тражећи од мене, обећање дато

 

Њено Срце, опет учинио је веселим

Под цену страшну, магично Клатно је сведок

 

Да лепотица, опет ће сретна бити

Мене никада више, неће се сећати