Велес (Волос, Велс, Валес, Велинас)


c851732391e86f7b472ed6e5504d2c10

Велес је божанство које се помиње у многим аспектима. Њему се приписује широк спектар особина. Наиме, Велес је бог стоке, усева, мудрости, уметности, богатства, власништва, магије, преваре, трговине, прорицања, врлина и водич душа мртвих. Велес је заштитиник пастира и чаробњака (волхвов или волхов). Могуће је да су научници грешком Велесу доделили епитет бога стоке, јер су се ослањали на Несторов спис, где овај Велеса помиње у контектсу скотјег бога. Наиме, зна се да су хришћански хроничари често погрдно говорили о паганским боговима, па је и епитет „скотји” уз реч бог доста вероватно додат због презира према словенском паганизму. Велес је и заштитник уговора и дате речи, попут Перуна. У скоро свим хроникама се говори да су се Словени зарицали и клели на поштовање договореног Перуном и Велесом. Несторова хроника каже: „Заклињаху се оружјем и Перуном богом својим и Волосом скотијим богом и утврдише мир 907. године.”
Велес је син краве Земун и Рода. Представљан је као рогат, јак младић (због тога сто је син краве Земун и јер је бог стоке), али и као седи старац са белом брадом и пастирским штапом (овде представља заштитиника пастира и мудрости, али такође и мужеван, фалични симбол плодности).
Поштовање према Велесу Словени су имали најпре из разлога што су у њему видели бога од ког им зависи преживљавање. Он је био задужен и за усеве и за поља и за животиње, како дивље тако и домаће. Каква год заједница да је била, било сточарска, било ловачка, било пољопривредна, завислила је од Велеса. Такође, магија и мудрост су велику улогу имали у животу народа. Магија се повезује и дан данас са музиком у многим религијама, па отуд и Велесова улога као заштитника музике. Музика се увек сматрала творевином и језиком богова и нечим магијским. Музичари су били људи са талентом да пренесу божанску инспирацију и створе магијске мелодије. Велес је по неким особинама упоредив са грчким Паном и Пријапом. Волхови су били словенски врачеви. У корену имена за ове врачеве је Волосово име, тако да је он сигурно био заштитник и магије и врачева.
Велес као бог звери био је представљан својим другим обликом, териоморфним, у ком је он био представљан као медвед. Медвед је код Словена представљао шумског цара који се бринуо о животињама, шумским плодовима, као и о шуми самој.
Према многим легендама Велес је заклети непријатељ Перуна, бога громовника. Једна легенда каже да је Велес украо Перуну стада, жене и поданике, па је дошло до сукоба. Према другој легенди, Велес је хтео Додолу, Перунову жену. Велесова склоност да превари види се управо из ова два мита. Према трећој легенди, борба између Перуна и Велеса је метафора за вечиту борбу небеса и земље, пошто је Перун на небесима, а Велес на земљи. Ова борба није коначна. Перун побеђује, али Велес се увек изнова појављује. Према једној легенди, након Перунове победе Велес је протеран у подземни свет и ту намеће своју власт. За борбу Велеса и Перуна везано је веровање о долазку хаоса и победе над хаосом. Веровало се да током зиме Велесова снага, а тиме и хаос, јача, док пре лета он бива побеђен и враћа се у подземље. Светковина којом се славио одлазак хаоса биле су Веље Ноћи. За време овог празника младићи, коледари, облачили су се у капуте од овчије вуне и носили гротескне маске, лутали по селима и певали песме о томе како су дуго путовали и како су мокри и блатњави, вероватно због тога што је то алузија на то да долазе из подземног света, и ком обитава Велес и који су они замишљали влажним. Глава куће који би их примио даривао би их. Празник је био нека врста мешавине данашње Ноћи вештица и карневала. Овај ритуал је представљен код неких аутора и као пример словенског шаманизма. Такође, веровало се да Перун када победи Велеса пушта кишу у знак триумфа над Велесом. Вјачеслав Всеволодович Иванов и Владимир Топоров реконструисали су ову митску борбу компаративном методом користећи се спевовима, причама из разних индоевропских религија. Према њиховој причи у свим индоевропским религијама постоји борба између громовника и великог змаја или змије. Они су закључили да је велика змија управо Велес, који обитава код корена Дрвета Света и покушава да оде на врх, где обитава Перун и гађа га громовима.
Велесова жена је била Девана, богиња лова и богиња мајка, господарица шума и шумских бића.
Само у келтској митологији постоји божанство слично Велесу, а то је Цернуннос, бог друида, природе, рогатих животиња, а симбол му је рогата змија (а тако су према Вјачеславу Всеволодовичу Иванову и Владимиру Топорову Словени некад доживљавали и Велеса).
У неким словенским племенима и Велес је доживљаван као стваралац света (у једној пољској причи се говори о стварању света од стране Велеса и Перуна).
Утицај Велеса је био несумњиво велик, а његов култ јак и изражен. Он је поред Перуна једино словенско божанство које су поштовали сви словенски народи. О томе сведочи и велики број градова, који носе Велесово име.
Доласком хришћанства, Велесову улогу преузима свети Василије, а код Срба и свети Сава, као заштитиник пастира. Велеса су често хришћански хроничари и свештеници у средњем веку поистовећивали са ђаволом, вероватно због тога што је био представљан као рогат младић.

http://www.starisloveni.com/Veles.html

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s