И изађе певач у брдо ветрова*, и рече гласом од праискони: – Није

човек зарад закона, већ закони су зарад човека. И није човек трска

на ветру, већ је човек моћнији од ветра, и силнији од светова, и

већи од свих иних Васељена, и једнак по свему Оцу својему. Само

слаби рађају слабе; а јаки рађају синове светлости, који ће

васпостављати нове законе, и нове светове, и нове Васељене, и

назвати се синовима Оца својега; јер су Срце Његово, и Душа

Његова, и Дух Његов, и Суштаство Његово. Верујте мени, певачу

од праискони, и бићете уистини оно што већ јесте – синови

светлости од прасветлости, и сутворци нових Васељена и небеса

нових, од искони све до праискони.

Тијање, 2003. године

 

*Разјасница ВП: Тога дана, у дворишту мога дома у Тијању, седели смо Драган и ја.

Обичан дан, рекло би се, ако уопште постоје обични дана.

Драган је нагло устао и кренуо узвишицом изнад дома ка шуми.

Од ограде дворишта до заравни избројао је 144 корака и зараван назвао Поглед.

И збиља, одатле, према југу, јасно се разазнаје девет плаветних кругова планина.

Наставили смо пут до врха брда Орлова. Ту је мој пријатељ направио овај запис.

.

.

ИЗ ДУХА ПРАИСКОНОГ

.

Праизвор Певача

.

И, гле!

Прабиће речи

Рађа се из Праума

Певача од праискони

У тишини векова

Мед звезданим јатом

Јатом Праизвора