Једва чујан звон мојих корака, галебов

крик и шум таласа чине тишину још

дубљом. Један рачић бежи од моје

сенке и склања се иза камена.

Седам на прастару полусрушену

камену клупу испод великог

чемпреса и ослушкујем.

.

Испод чемпреса

Ослушкујем тишину

Шум таласа