НАДА…
Н А Д А . . .
Живот овај немилосрдно нас шамара,
Понекад бије са свих страна,
Беспоштедно он нас удара,
Све док душа препуна не буде нам рана..
Често живот овај тако сурово нас бије,
И све док срце нам препуно бола не стане,
Око наше усахне и суза из њега престане да лије,
У сенку своју тад се склупчамо и болне видамо ране..
А ране болније од издаје најближих и нема,
Зато она таква потуљена и мучка најтеже нам пада,
Али и тада кад душа увенула нам престане да сније и дрема,
Снаге морамо смоћи јер живот вишњи постоји, и у њему нада..
Сиги Сингидунум
Reblogged this on Миодраг Новаковић.