Рефик Мартиновић: Помирење

Хајде
да очистимо срца од трња
из непокошених година
да душе дишу
додирима мокрих руку
као некада
јер грешно срце
не може волети.
.
Хајде
дању да летимо крилима
заборављених јата птица
која нас чекају
у мирису липових грана.
.
Хајде
да више не живимо умирући
у сенкама празних тргова
и затуреним сокацима
који се са сунцем јуре
чекајући наше осмехе.
.
Хајде
да од ове ноћи
шетамо небом
са трептајима звезда
и тражимо неимаре љубави
који ће у твом гласу
уткати свирање хиљаду виолина
а у твојим сузама
немирне плаве реке
чији ће валови носити
кључеве помирења.
