Верица Стојиљковић: Не плачи!
Не плачи !
Једном, а доживећеш то доба,
Ходаће Земљом радосни људи,
Говор ће им бити љубавни,
А шапат од ветра јачи!
..
Једном, а доживећеш то доба,
Ходаће Земљом звери
Без страха од људи.
И разумеће песме птица,
И важност лептировог праха,
И потока и река хуј!
..
Једном, а доживећеш то доба,
Садиће људи дрвеће бројно,
И разумеће сваку његову реч!
Не плачи!

