Драгош Павић: Ђачка зорњача
Фото: Месечина; Википедија
Месец ужарио лампу месечарку,
обасјао прохладно новембарско јутро
док ђаке чека школа прозебла.
.
Уместо сата будилник трепери високо
над храстовом шумом,
па је тако зорњача месецу
слаткоречиво шапнула наше устајање.
.
Он јој је заљубљено обећао верност
и дахом леденим пољупце послао
па су тако постали трофејни пар
којима снови доносе радост на дар.
.
Црвени глог се нуди деци,
жбуње се опире трновито,
њи двоје у машти распуклој
оплођавају нашу визију
уочи крсне славе анђела Михаила
.
Са кућног прага по месечини
расло је узбуђење до школе,
а тамо ушушкан сањао госте и трпезу пуну.
.
Код куће идила румених образа
уз бардак ракије вруће,
отац гологлав на дан славе
служи госте а аранђел Михаило
раширио благословом божанска крила,
отац је усрдно тропар отпевао
и тако анђелу љубав исказао.
.
На столу мириси јесенских ружа
затрављено преплавише малог дошљака,
љубе га тете, бабе и стрине,
радост овенча славски мирисни дах,
раскошна песма закликта на овај дан.