Фото: Фототека СЖ

Реци ми,
шта ћемо сада?
Шта да радимо
кад утихну сва звона?
.
Кад стану птице
и свака се на своју грану врати.
Кад лептири скупе крила
и чекају медену храну
с мирисног цвета твога длана.
.
Шта да радимо,
реци ми…
Кад ветрови почну да дувају
и фруле од врбовог прућа савију,
неку нову песму засвирају,
неке нове играче позову,
заврте, заиграју…
.
Хоћеш ли ми дати руку
и у том колу?
Ту, близу мене,
на истој ливади,
крај исте реке, у долу..
где хучи и тече
и све мирише на прошлост,
на претке…
На косе нечије расплете,
расуте гривне и уметке.
.
Шта да радимо
кад свитања почну нова?
Кад гране се под мојим прозором скупе,
кад требам да их одшкринем,
изађем из себе, из снова…?
.
Хоћеш ли ми дати скуте
и у том болу
да ме носиш,
да ме чуваш,
крчиш ми путе
до ваздуха, до извора,
до неба, до узлетања,
до вечног трајања…?
.
Хоћеш ли и сутра
бити моја?