Србољуб Митић: Трећи петли

Дан ми за вратом а смрт сучелице
Дан ми за вратом а смрт сучелице
Куда год ногом гробље ме пресрета
То је оно друго најтужније лице
На смрт прастару осуђеног света
На смрт прастару осуђеног света
Дан ми за вратом а смрт сучелице
То од нигдине до нигдине бежим
То од нигдине до нигдине бежим
Очима трулим док преци ме прате
Мртви мртвима желе да ме врате
Као да давно већ у земљи лежим
Као да давно већ у змељи лежим
То од нигдине до нигдине бежим
Мртваци живи држе ме за скуте
Мртваци живи држе ме за скуте
Кидају месо моје крв ми пију
О зар не знају луди зар не слуте
У црној земљи црну погибију
У црној земљи црну погибију
Мртваци живи држе ме за скуте
Од истока ми до запада тмина
Од истока ми до запада тмина
Вечито земља вода земља вода
Ил крик самртни ил гробна тишина
Од изгрева ми туга до заода
Од изгрева ми туга до заода
Од истока ми до запада тмина
Смејем се плач се разлеже у мени
Смејем се плач се разлеже у мени
Дан ми крадљиво подло протрајава
А сутра ће ме страшни терет земни
Прекрити жутог и прорасти трава
Прекрити жутог и прорасти трава
Смејем се плач се разлеже у мени
Ни кости тврде да истрају неће
ни кости тврде да истрају неће
Поједу их вода земља мемла црви
Ил раздроби их корењем дрвеће
Ил подземно их камење размрви
Ни кости тврде да истрају неће
То живим живот а смрт тик уз кости
То живим живот а смрт тик уз кости
И месо ми је гроб мртвога биља
Тело је моје усуд без милости
Уста су моја машина насиља
Уста су моја машина насиља
То живим живот а смрт тик уз кости
Сунце смејног ме залуд обасјава
Сунце смејног ме залуд обасјава
Ни оно у глави тмину да ублажи
Ни лукавство ме старо не спасава
Дан да преспавам у презрелој ражи
Дан да преспавам у презрелој ражи
Сунце смејног ме залуд обасјава
Свуд око мене време тка злу збиљу
Свуд око мене време тка злу збиљу
Милошћу смрти се само живот јавља
И све се понавља у страшном насиљу
Ко ја што горку прачежњу понављам
Ко ја што горку прачежњу понављам
Свуд око мене време тка злу збиљу
На крововима грање плавет тице
На крововима грање плавет тице
Над кућама небо звезде понор црни
У кућама живот и смрт сучелице
Запупи живот а већ смрт се зрни
Запупи живот а већ смрт се зрни
На крововима грање плавет тице
То ли нас неки луд бог лудо сања
То ли нас неки луд бог лудо сања
Или нас неки опак бог опако сазда
Кад толика је свирепа одмазда
Кад толика је свирепа одмазда
То ли нас неки луд бог лудо сања
И да је греха грешнија је казна
И да је греха грешнија је казна
Правична ли је правда зверје строга
Срамотна ли је молитва поразна
Божанственија буна је од бога
Божанственија буна је од бога
И да је греха грешнија је казна
И да је бога не било га злога
И да је бога не било га злога
Да искушава нико нема права
По цену срама рај је преубога
Огавна милост која понижава
Огавна милост која понижава
И да је бога не било га злога
Иза памћења у дубини сивој
Иза памћења у дубини сивој
Шта уби очи пратајне па слепи
Болимо у себи ко у рани живој
А бескрајно смо свемоћни и лепи
А бескрајно смо свемоћни и лепи
Иза памћења у дубини сивој
Шта заведе нас у свет смртног круга
Шта заведе нас у свет смртног круга
Ко нас то страшно удари ил укле
Која ли болест каква ли нам куга
Ум узе и баци у лажи подмукле
Ум узе и баци у лажи подмукле
Шта заведе нас у свет смртног круга
А толико смо свемоћни и лепи
А толико смо свемоћни и лепи
Иза неумља иза лажне јаве
О да смо само мало мање слепи
О да је само мало мање страве
О да је само мало мање страве
А толико смо свемоћни и лепи
Можда ће неко у сну да се сети
Можда ће неко у сну да се сети
Ил поновни удар ил укун на укун
Време учасно ал надно већ лети
Проричем људе чудомоћних руку
Проричем људе чудомоћних руку
Можда ће неко у сну да се сети.
Фото: Петлови; Википедија
