Драге ствари нестају ти
И из свега пустош веје.
Ничег нема да упамти додир руке ил’ грч усне.
У бездане несећања потонуло већ ти све је.
Око свега праисконски мрак се згусне.

Драге ствари нестају ти
И последње кидаш везе док их браниш;
Са њима ћеш, већ осећаш, и последњи живот дати;
Док се трудиш, грозничаво, да одредиш
У коју ћеш од њих стати.

Из дубине гласе чујеш спаситељне:
Ти никада нећеш више нестајати!

Фото: Фототека Србског Журнала