Бескрајња је чежња
овде у шангану
крици јесени из кавеза надомак бунара од злата
и мали комадићи мраза на ледено хладној асури
тиња осамљена лантерна мисао тражи бес-крај
болна уздаха разгрћем застор . вани месец
лепота је моја самота попут цвета сред облака
горе – модри пакао небеских висина
доле се ваља и надире бујица реке лу
између вечности неба и далеког пута
чемерна је моја душа
у сну не допире ни до планинског прелаза
бескрајна чежња
раздире моју утробу

Фото: Слика; Википедија