А има ли ишта што ћете задржати?
Све што имате једног ће се дана раздати;
Стога, дајите сада, да доба давања припадне вама, а не вашим баштиницима.
Често кажете: ≫Дао бих, али само потребитима.≪
Али, воћке у вашем воћњаку не кажу тако, ни стада на вашем пашњаку.
Дају да би могли живјети, јер задржавати значи пропадати.
Зацијело, тко је вриједан да прими своје дане и ноћи, вриједан је свега што ви имате.
И онај који је заслужио да пије из оцеана живота заслужује да напуни чашу и из вашега поточића.

И која заслуга може бити већа од оне што лежи у храбрости и повјерењу, дапаче у милосрну, примања?
И тко сте ви да би људи морали раздерати своје груди и разголитити свој понос да бисте ви могли вид‌јети њихову вриједност огољелу и њихов понос постинен?
Прво гледајте да сами заслужите да будете даваоци, и оруне давања.
Јер, одиста, живот даје животу – док сте ви, који се сматрате даваоцима, само свједоци.
И ви примаоци – а сви сте ви примаоци — не прихваћајте никаква терета захвалности, да не бисте под‌јармили себе и онога тко даје.
Радије се дигните заједно с даваоцем на његовим даровима као на крилима;
Јер, превише се сјећати својега дуга јест сумњати у племенитост онога који има простодушну земљу за мајку, и Бога за оца.

Фото; Фб страница – I love Nature