Category: АУТОРСКА КОЛУМНА
Драган Симовић: Вилењакове визије
(Светлани и Владану)
Данас,
у Акаши,
видех,
да наше будуће путовање
само кроз Небо води,
и да су на Земљи
све приче већ давно испричане,
те да од људскога рода
нема више шта да се очекује.
Овај људски род,
овакав какав јесте,
затвара све своје кругове на Земљи,
а једна будућа раса
белих и плавих вилењака
наставља, управо, тамо
где је људска врста,
уморна од живота,
сустала и пала.
(На левој обали Истера, 14. рујна 7524.)
Коментар Милана Живковића: Знаци су ту… на небу, у срцу…
Истина је… Ништа није као некад….. ова земаљска прича добрано се истрошила… изгубила је сваки смисао јер у игри дуализма нема више довољно светлости лепоте, љубави за опстанак и одрживост наше планете …. Творац је на потезу .. ускоро ће доћи нова правила и нови виши облик свесности … наше је да пратимо знакове и стражаримо …. Творац је тај који даје живот … Он је тај који ствара,… мења… одржава.. уништава .. и на послетку опет Он је тај који поново ствара … Ми Бели Срби, његова верна и искрена деца, морамо све ове периоде одрастања да проживимо ……. у свим овим фазама морамо да стекнемо неопходне увиде, искуство, морамо да ојачамо, морамо да одрастемо …. јер тек тада можемо да будемо од користи нашем Створитељу… ми смо његови доносиоци Светлости, Љубави и Лепоте, а то је једини “материјал“ који служи за стварање нових Светова….
Знаци су ту … на небу, у срцу…
Драган Симовић: Ништа више није као некад
(Вилењакова посвета: Душици, Светлани, Јадранки, Милици, Роси, Александри, Белој Веверици, Бранислави, Милораду, Владану, Марку, Милану и Соколу са Велебита, мојим врлим и потврђеним пријатељима, белим и плавим вилењацима – Белим Србима и Белим Србкињама!)
Ништа више није као некад.
Све се убрзано променило и преокренуло.
Ни људи нису више људи.
То су сад најчешће тамни и мрачни ентитети у људском обличју.
Нема више ни раса ни нација у спољноме свету.
Све је то сада једна грдна мешавина свега и свачега.
Највеће зло данас има људско обличје.
Говорити о Србству у овоме времену – то више нема никаквога смисла!
Можемо да говоримо само о Беломе Србству, и да радимо само за Бело Србство.
Бело Србство је оно што није од овога света, оно што ја зовем Расом Вилењака.
Бело Србство чини она мањина повезаних с Творцем, Васељеном и Плавим Сунцем.
Све мимо овога јесте под знаком питања!
Изван Белог Србства, гле! свако је Србство илузија и опсена.
Свет је пун демона инкарнираних у људском обличју.
И Србија је, наравно, пуна инкарнираног зла.
Кад ходамо градовима, ми више не знамо ко је ко.
Нама се може само причињавати да су то људи око нас – али, не!
То су тамни и мрачни ентитети који су позајмили или украли људско обличје, људско физичко тело.
Никава знања и никакве науке од овога света нама више не помажу.
Све религије и све цркве су прошлост.
Бити религиозан данас – то више ништа не значи!
Све религије су тамне и мрачне секте.
Цркве су пуне прикривеног зла.
Ко жели да сачува, спасе и узнесе себе на виши ступањ Божјега Присуства, мора да се клони свих религија, свих цркава, свих идеологија, свих секти, свих национализама, као и свих духовних или националних покрета.
Ово је време кад свако од нас мора сам да се повезује са Творцем и Васељеном, са Плавим Сунцем и својим духовним и звезданим јатом.
Клоните се свих цркава, свих религија, свих секти, свих духовних или националних покрета!
Клоните се свих људи!
У људима је данас највеће праисконо зло.
Земља је посве загађена и затрована.
Преостаје нам је само Небо у нама.
Само Љубав и Светлост у нама.
Само Живи Бог у нама.
Држите се само неколицине добро проверених пријатеља!
Само мањине оних у којима ваше срце и ваша душа осећа и препознаје бића светлости.
Ако на свом животном путу стекнете само једног јединог пријатеља – ви сте срећни, ако ли, пак, стекнете тројицу пријатеља – ви сте веома богати!
Све је у овоме свету привид, варка, омаја, илузија и опсена.
Ваш ум вас вара, ваша физичка чула вас варају.
Држите се само унутарњих светова и неколицине проверених пријатеља.
У противном, бићете жртве демона у људском обличју, демона који су слаткоречиви све док вас не заведу и не зграбе, а тада ћете у њима препознати праисконо зло!
Но, тада – све већ може бити доцкан!
Светлана Рајковић: Моји пријатељи гавранови
Данас су ме,
као никада до сада,
надгледали гавранови!
Негде, између 14 и 15 часова,
почела су чуда да се дешавају.
Гавран је летео изнад моје куће,
кружио је и грактао.
Оставим започет посао,
изађем у двориште
и станем посматрати мог пријатеља,
који лети, кружи и гракће.
У дворишту три мајстора раде,
наједном,
људи прекидају радове,
и у чуду гледају гаврана.
Овај дан
никада нећу заборавити,
никада!
Одједном,
одједном се појави и мој други гавран,
Боже мили!
Дах ми у трену застаде!
Драган Симовић: Кад не би у овоме свету било дивотних душа…
Кад не би
у овоме свету
било дивотних душа,
белих и плавих вилењака,
онда би овај свет људи
био најгрознији
од свих
овостраних
и оностраних светова,
и, тада би, гле!
и Сам Творац,
са свим Дивотама Својим,
био еонима удаљен
од овога света.
(Песма је настала после дружења с Душицом, Милорадом и Владаном,
у башти Малога раја, на Панчевачком путу, 13. рујна 7524. године.)
Светлана Рајковић: БУДИМ СЕ
Будим се уморна од сна,
Од лажи и зла,
Будим се у свету том,
Где негда беше
И мој дом.
Познам камен дома мога,
У љубави подизан,
Сада лежи искрзан,
Поломљен и
Похабан.
Гледам људе, грабе га,
Односе, себи зидине да дижу,
Моје свето место руше,
Себи да задовоље душе.
Ваше душе продане су,
Са њима се тамни коцка,
Док ме ваша недела кидају,
Гаврани ми ране вијају.
Лети птицо, моја сапутницо,
Пренеси људима речи моје,
Вратите ми дом мој,
Вратите камен на место своје!
Бранислава Чоловић: Вријеме витезова
Изађи човјече из сопственог мрака
само једном илузију разбиј
зар ти не треба љубави и зрака
све своје страхове отпусти и савиј
савиј их као што савијаш челик
када би хтио по води би ходао
имао би крила за слободан лет
све што ти треба у срцу је твом
мисао пусти и ту сам за трен
кроз поља класја на ветру што трепере
душу пусти у заводан плес
зашто робство поново бираш
кад с боговима својим можеш да свираш
они те зову вријеме је сад
нема назад, изговора нема
није твоја судбина да доживиш пад
свијетлост је оно што избор је твој
мрачно је вријеме и тешко бити свој
ал буди свој ту снагу имаш
не окаљај крв предака својих
завјет и печат са њима нас веже
вучје се племе у брда скупља
зар не чујеш зов не затварај очи
и ако те нека бол у грудима стеже
и доба мрака ће убрзо проћи
свитат ће зора рујније од других
и харфе небеске љубави будит
стазом трња као витез прођи
витешки и свет је задатак твој
да дођеш до сунца, да дођеш до мјеста
гдје опет ћеш бити свој.
Драган Симовић: Када се ноћу загледамо у звездана јата…
Драган Симовић: Ко следи унутарњи пут, никада неће да залута
Није лажна само званична историја, већ су лажне и све ине материјалистичке и позитивистичке науке.
Све што је у последњих тридесет векова писано, то су све саме лажи и измишљотине.
Све те науке стварали су гуштери, змајеви, змије и јакрепи.
И све религије у последњих тридесет векова стварали су и оснивали гмазови.
Ниједна од тих религија није изворна и истинита.
Ниједна од тих религија није творевина Белих Срба, није остварење Високе Звездане Расе.
Залутаће у космичким лавиринтима сваки онај који следи писане земаљске изворе.
Истина је једино у Акаши, а све друго су лажи и измишљотине тамних и црних гмазова.
Човечанство већ тисућама година живи у мраку незнања или лажних знања.
Пре Тесле није постојала ниједна озбиљна и истинита наука.
Тек са Теслом почиње буђење, оснивање и стварање озбиљне духовне и божанске науке за Бело Човечанство Ново доба.
Тесла је путоказ и светионик за све будуће трагаоце, истраживаче, научнике и ствараоце.
Ко следи Теслин унутарњи пут, гле, никада неће да залута!
Драган Симовић: Боримо се за слободу своје деце
Наша је света дужност, да се боримо за слободу, али не само за своју личну и себичну слободу, већ и за слободу своје деце.
Наша деца морају да се развијају у здраве, слободне, самосвојне и самобитне личности.
Наша деца морају да узрасту у светле, божанске душе које ће, у звезданој будућности Белога Србства, стварати нове светове.
Сви желимо да нам деца буду слободне стваралачке личности, а не персоне, а не корисни идиоти и медиокритети који ће сутра робовати свима и свему.
Нико од нас не жели да му деца буду слуге и робље Великог Инквизитора, Великог Рептила, кога још само зомбирани, слуђени и бесловесни зову Великим Братом.
Велики Брат је, уствари, Велики Инквизитор, Велики Рептил, Велики Канибал, Вели Људождер!
За почетак, удружујмо се, тражимо и захтевајмо од Државе, да се укине ова званична школа коју је створио и осмислио Велики Рептил, те да се отварају нове школе за Ново доба, нове школе за будуће Беле Србе и Беле Србкиње.
Боримо се, и изборимо, за слободу своје деце, јер наша деца – то смо ми сами у будућности!













