Све своје пријатеље у мојему ужем и ширем окружењу могу да сместим у девет етарских, енергетских, астралних, кармичких и душевно-духовних концентричних кругова.

У првом концентричном кругу налазе се они с којима могу и да разговарам и да се о свему договорам без иједне речи, на даљину, преко божанског космонета.

То су они чије душе и видим и осећам као своју душу.

Они су једно биће и једно суштаство са мном.

У другом и трећем концентричном кругу налазе се они моји пријатељи који су ми, такође, по свему веома блиски, само што њихову душу не видим и не осећам као своју душу, мада, слутим, да бисмо, на неком вишем ступњу развоја, могли да будемо једно биће и једно суштаство.

Прва три концентрична круга чине прву тријаду мојих пријатеља.

Пријатеље из прве тријаде зовем вилењацима и вилама.

Вилењаци су мушкарци, а жене су виле.

Прву тријаду чине они пријатељи који са мном чине једну духовну, овострану и онострану, космичку и божанску породицу.

Свим пријатељима из прве тријаде могу да помажем и на даљину, као што и они мени могу.

Другу тријаду, а то су четврти, пети и шести круг, чине они драги ми и врли пријатељи с којима се у неким судбоносним и битним случајевима разумем, али, с којима никада не могу да успоставим неку дубљу душевну, осећајну, емотивну и духовну присност, јер се у многим стварима, и по многим питањима, не разумемо посве.

Другу тријаду чине они пријатељи које доживљавам као своје духовно, космичко и божанско племе.

Трећу тријаду, а то су седми, осми и девети круг, чине они пријатељи с којима се разумем само по неким ретким стварима и питањима, али се у много које-чему не разумемо и, наравно, разилазимо.

Они јесу моји пријатељи, као што и ја јесам њихов пријатељ, али њих нити видим нити осећам на даљину, нити наше душе икада могу да ступе у неку присну, блиску, интимну везу.

Песнички речено, нити се наше душе нити се, пак, наша најдубља и најтананија осећања преплићу и прожимају по божанској и космичкој вертикали.

Трећу тријаду пријатеља сматрам својим духовним, космичким и божанским јатом.

У некој звезданој будућности, на неком вишем ступњу космичког и божанског развоја, верујем и знам, сви ћемо ми бити једна душевна, духовна и божанска породица.

А та звездана будућност, гле! садржи се у овом, баш овом, тренутку вечности!

Ово су моји увиди из Акаше које ћу спустити на најприземније становиште дневних геополитчких дешавања, да бисмо се што боље и јасније разумели.

Американци су зомби-нација.

То је најбесловеснија нација међу свим нацијама у свету.

Нација које је посве поробљена на свим пољима и у свим сферама ума, душе, духа, свесности, свести…

То је, без сумње, једина нација у свету која нема свој став, своје мишљење, своје становиште, свој поглед на свет, своју културу, своју поетику, своју традицију, предање, мит, легенду…

Све је у тој нацији лажно и измишљено, вештачко, извештачено, хибридно и надувано.

Том нацијом владају сатанисти и црни рептили, који све чине како би изазвали свеопшти рат, страшан рат, грозан рат, нуклеарни рат.

Тај рат је веома близу, рекло би се, на помолу…

И догодиће се ускоро…

Русија ће бити приморана да уђе у тај рат, а и Кина уз Русију…

Иако се и Русија и Кина свим силама труде и боре да сачувају мир у свету, њих ће црни сатанисти и још црњи рептили који владају Америком напросто присилити на рат.

Рат ће бити жесток, грозан и ужасан.

Рат ће бити муњевит.

У само два часа биће све решено и пресуђено.

Тај први и најстрашнији удар трајаће не дуже од два часа…

После тога, на Земљи ништа више неће бити онако како је пре само два часа било!

Шта ће остати од Европе на Западу – видећемо, али је већ одраније виђено, да од Америке неће остати ништа… можда ће и посве нестати тај континент… После тог свеопштег рата, не само што неће бити америчке државе, већ ни америчке земље неће бити.

После тог свеопштег рата, од западног света остаће само рушевине, згаришта и пустолине, и биће то коначан и трајан пораз свих црних владара, свих сатаниста и рептила, свих љди-гмазова и људи-звери.

Запад ће потонути, а Исток ће се уздићи.

Будућност припада источним хиперборејским народима, источним ведским и аријским културама.

А шта ће бити, питате се, са Белим Србима, са свеколиким Белим Србством после тог свеопштег рата?

Тада ће отпочети Ново доба Белога Србства.

У Новом добу, у Добу Духа Стварања, Бели Срби, уз Беле Русе, имаће водећу улогу у духовном препороду свеколиког Белог Рода.

А Плава Планета, по древном ведском предању, биће узнета на виши ступањ Постања и Стварања, и – бреобратиће се у Плаву Звезду.

ПОГОВОР

Све ово што сам овде записао, видео сам још одраније, пре неколико месеци, али, из неких разлога – а ви, свакако, слутите из којих – нисам желео о томе ни да говорим ни да пишем, надајући се све, као и вазда, да ће доћи до преокрета у вишим сферама, но, будући да се зло захуктава и убрзава, да се већ примакло, одлучио сам се, вечерас, да то и објавим, тек да знате, да је ту, пред вратима!

И, има још један, важан и битан, разлог због којега ово пишем…

Да бисте знали, да бисте били будни и, надасве, да се не страшите и не плашите, јер ће Бело Србство преживети, а, потом, и живети у Новоме добу Духа Стварања.

И ово је један од мојих давнашњих снова, који и данас будан снијем…

Да ниједна Бела Србкиња, да ниједан Бели Србин не буде, никада и нигде, вазда и вавек, ничији роб.

Да свака Бела Србкиња ради само оно што љуби, и да од тога рада који љуби живи и ужива, да живи и ужива као Бела Госпа, онако како то и доликује свакој Белој Србкињи.

И још желим и сневам, да сваки Бели Србин буде Сварогов ратник светлости, да има не само своје предузеће, своју фирму, већ и своју државу, да буде он сам собом Србска Држава, ма где у свету.

Већ чујем издалека неке нејасне и оспоровајуће гласове оних чији је ума давно поробљен, и који ми кажу, да је то само мој сан, моја машта, а да је то у Стварности неоствариво!

Ко каже, ко нас то већ столећима и тисућлећима хипнотише, замајава и лаже, да је то неизводљиво, да је то немогуће?!

То нам казују људи лажи и људи зла, најверније слуге црне рептилије, то нам казују ватиканци, јудео-кршћани, мађионичари, опсенари и белосветски преваранти, лупежи, јакрепи, гуштери, глобалисти и ини сатанисти.

Ослободимо се те рептилске црне мађије, јер све је могуће, у Створитеља је све могуће, у Створитеља се испуњава и остварује свака наша жеља, свака наша визија, сваки наш сан!

Чуда се много чешће дешавају него што то ми и можемо замислити!

Чуда су свуда око нас, па и у нама самима.

И ми смо сами собом и по себи једно дивотно Божје чудо!

Ослободимо се мађија овога света, мађија ватиканаца, мађија јудео-кршћана, мађија свих пустињских религија, мађија глобалиста, сатаниста и материјалиста, и, живећемо у Стварности Створитеља, у Стварности вишњих божанских светова, у Стварности Белих Срба, у Стварности Белих Богова.

ПЕСНИКОВ ПОГОВОР ПОСЛЕ ДВА ЧАСА У ВИЗИЈАМА

Није нам се догодило само оно што нисмо сневали и маштали!

У поробљавању нашег ума и духа учествовали су сви одреда, а, можда, највише родитељи наши, а после родитеља и сви ини, сви други у нашем ужем и широм  окружењу.

Сећам се живо колики су само притисак на мене покушавали да изврше моји родитељи – иако им то уопште није пошло за руком – а потом и учитељи и наставници, као и васцело друштво, да ме одбију и одвикну од маштања и сневања!

Али, ни родитељима ни било коме није полазило за руком да ме одбију и одвикну, јер сам одувек био тако својеглав и тврдоглав (а и данас сам такав!), да никакав притисак на мене није имао успеха.

Напротив, што је већи притисак бивао, и ја сам бивао све својеглавији и твдоглавији, тако да је мој отац – а то сам чуо, мада су они били уверени да ја то не чујем – рекао мојој мајци: Са нашим сином се не може овако! Што га више притискамо, он је све тврдоглавији и све луђи, него је паметније, жено, да га пустимо, па шта буде с њим, шта му Бог да! Нека сам лупа својом главом о зид! Ја више нити могу нити желим да се борим с њим! Ваљда ће и за њега тако својеглавог и тврдоглавог бити места у овоме свету!

Нама је наметнут погрешан програм.

У нас су црни владари, јакрепи и змије, убацили погрешан програм, а ишло је то преко пустињских и рептилских религија и цркава, тако да огромна савременог човечанства не уме више да снева и машта, не уме више ни да се побуни против задатог и наметнутог живота, унапред пристајући на све и свашта, на сваки вид робства, на сваки вид курвалука, на сваки вид трговине душом и телом.

Јад и беда данас влада душама огромне већине људи диљем и широм света.

Али, Бели Србине и Беле Србкиње нису од света, и они не придају стадима, чопорима и крдима нижих раса.

Они су синови и кћери Белих Богова.

Они су изабрани да спасу Душу Света!

Путниче сапутниче,

Зашто си тих толико, да не чују ти се кораци?

Којим стазама сна, шеташ грлећи стабла

Столетна бојом земље обојена?

Које то траве ти милују стопала

Док их по врховима зеленкастим додирујеш?

Где цветају цветови које раздраган миришеш?

Певају птице над обасјаном твојом главом- знам,

А лептири лете и прах златни сипају на твоје лице!

Путниче, сапутниче,

Застани, предахни!

Смрти нема- живот је вечан- залуд тражиш је!

Постоји, можда, само река, коју једном пређемо,

Да се овде никада више не вратимо!

А можда? Можда се и вратимо

Кад  свирале Ветра нас позову,

Када се Сунце утамни а Месец избледи

Можда се вратимо …..

Путниче, сапутниче!

Пробуди се, Бели Роде!

Дуго и предуго спаваш.

Спаваш не само у овоме животном току, већ спаваш кроз ко зна колико животних токова и оваплоћења, спаваш и кад мислиш да си будан, спаваш без престанка, већ столећима!

Спаваш под црним мађијама, спаваш под црним чинима још црњих мага и жреца, спаваш, не од природног сна, већ под хипнозом црних рептила; спаваш ли спаваш, Бели Роде, а сви те лажу, сви те убеђују да си будан, јер им ти управо такав, мртав-поспан, и требаш, да сисају твоје животне сокове, да сисају твоју животну енергију, да ти за црне рептиле радиш од јутра до сутра, те да не видиш ни Сунца ни Месеца, да не видиш ни жену ни децу, да не видиш ништа даље од носа.

Роде мој Бели, ти из једног спавајућег стања упадаш у друго спавајуће стање, јер између твог ноћног и дневног спавања нема никакве разлике, само што се један привид замењује другим привидом, једна опсена другом опсеном, и још су црни чаробњаци, поврх свега, успели да те слуде и убеде, па си поверовао да је твоје робство у незнању и под хипнозом једина Стварност, да је то једина Реалност овога материјалног и рептилског света.

Само десет пробуђених и освешћених Белих Срба и Белих Србкиња, верујте, могу да буду и држава по себи и држава за себе.

Десет пробуђених и самосвојних Белих Срба и Белих Србкиња, расејаних по беломе свету, могу да се повежу преко друштвених мрежа, да створе јако духовно и енергетско језгро, те да налазе и придојау послове једни другима, будући да се већина савремених послова данас и обавља преко интернета и космонета.

Упамтите: Бели Срби нису од Створитеља послати на Земљу, да би обављали неке тешке и болне, не само физичке, већ и све друге безличне и прљаве послове, да би попут марве ринтачили од јутра до сутра за неку бедну цркавицу коју ће им у прашину бацити рептили, предатори и паразити, већ је Створитељ Беле Србе на Плаву Звезду послао да обављају господствене, узвишене и племените послове, послове душе, духа и свести.

Један Бели Србин, потомак Белих Богова, говорио је: Бели Срби су посредничко Племе, и они су на овај свет дошли да шире Светлост, да тргују Светлошћу, да живе од Светлости.

Пробуди се, Бели Роде!

Пробудите се, Бели Срби, и удружујте се!

Не само фирме, већ нове државе стварајте!

Где год је иједан Бели Србин или иједна Бела Србкиња, нека ту буде и васцело Бело Србство!

Нека буде и, мора да буде!

Једном сам већ рекла, Вилењаче, и поновићу, ми смо овде као пријемници, ми шаљемо информације вишем свету. Ако смо будни, прелазимо у друге димензије. Ако нисмо, остајемо још овде, ко зна колико живота.
Све што је у Творцу, будно је, све!
Нова енергија има задатак, да пробуди што више спавача. На тај начин, тамни губе.
Њима је у циљу да се не будимо, на тај начин праве хаос на планети, панику, страх, да ми будемо и даље њима на услузи.
Ако се већи број пробуди, одлазимо заувек из таме.
Остајемо овде, али тама иде!
Остајемо, јер, први смо и дошли!!
Све сажето у једну реченицу, јесте: „ Свако ко живи у љубави и Творцу, пробуђем је,,!
Ширимо љубав, и спас нам стиже!!!!!!

Сијај сијај Звездо мила

Расти у срцу моме!

Прођох тмину густу,

Док  нађох те

Каменчиће, ватре живота искрице,

Носим теби на Светилиште!

Светлим зраком да их озрачиш,

Водом живом да их натопиш,

Муњом да их заштитиш,

Ветром звезданим помилујеш!

Све мирисе дома нашега,

Да њима понесем,

Роду радост донесем!

Из сна Род свој да пренем!

Очи да се избистре,

Сенке да нестану,

Љубав  да се разбуди,

Род да се састане!

01

Лирика овог тренутка јесте лирика баш овог тренутка.

Ми живимо у овом тренутку, у баш овом тренутку.

И сваки тренутак у Вечности и Васељени јесте баш овај тренутак.

И милијарду година јесте баш овај тренутак.

Изван баш овог тренутка ничега и нема.

И наши најдревнији преци живе с нама у баш овом тренутку.

И најдаљи потомци наши рађају се у баш овом тренутку.

Кад откријемо тајну баш овог тренутка, онда ћемо увек живети у баш овом тренутку.

До тада ћемо лутати између прошлости и будућности; између прошлости која је илузија и будућности која је опсена.

02

Створило се већ моћно духовно језгро, снажно духовно и енергетско поље око Србског журнала.

То је језгро Духа Белог Србства, језгро Духа Белих Богова.

Душица, Милорад, Светлана… дејствују жестоко на свим пољима Духа и Стваралаштва!

Кад год они напишу песму, морам одмах и ја, зато што ме њихове песме надахњују, подстичу и покрећу, убацују ме у чудесно надахнуће, у космичке и божанствене визије, у дивотно стваралаштво кад ја више нисам у овоме свету, већ у неким дивотним плавим и пурпурним световима, с ону страну свих варки, илузија и опсена.

Свака им част, и благословени били!

Да се они нису појавили, ја бих, можда, већ одавно престао да пишем и уређујем овај наш вилењачки портал.

Нисам могао више, инокосан и самотан, попут вука самотњака, да се носим са људима-гмазовима и људима-зверима којих има свуда око нас у свету целоме.

Благодарећи овим младим соколицама и младоме соколу, ја сам васкрснуо из властитог пепела слично жар-птици, фениксу; скоро да сам изнова рођен, али у једном лепшем и дивотнијем свету!

03

Реч Стварност происходи из речи Стварање.

Стварност је, дакле, Стварање.

Ако нема Стварања, онда ни Стварности нема!

Стварност је Свуда у Вечности и ПраВасељени где год јесте и бива Стварање, а Стварање и јесте и бива Свуда и у Свему.

Људи овога света опсене, људи чији је и ум и дух поробила црна рептилија, умишљају да је Стварност само и искључиво у Материји.

Каква илузија, каква црна магија!

Материја је најнижи ступањ Стварности; јесте Стварност, али најнижи ступањ Стварности у Свеколиком Стварању.

А сад, ово желим да кажем, што је сушто.

Већа је Стварност, и виши ступањ Стварности, у нечијим сновима, визијама и песмама, него у свим материјалним добрима овога света.

Више је у Стварности (реалнији је, по свему!) сваки сневач, сањар, песник и вилењак, него ли сви белосветски дембели, предатори, паразити и рептили који себе зову банкарима, индустријалцима и владарима овога света црне магије, омаја, илузија и опсена, и који умишљају да су веома важни и битни за овај свет.

Не они су само сан, они су само сенке и утваре!

И, не само што они нису битни, но, уопште и нису важни.

Они су одавно мртви; мртви не само у овоме свету, већ и у свим иним световима.

Они су на овај свет дошли само да га опогане, само због дебелог црева, а иза њих ће остати само тоне и тоне измета.

Они су, уистини, поган овога света, и поган свих иних светова.