Лирски записи из Акаше

01

Љубав је за мене одувек била највећа тајна, тајна свих тајни.

Љубав је за мене одувек била само Божанство.

Љубав – то је Бог!

Ако би се Бог појавио у свету, Он би био оличење саме Љубави.

Бог другачије и не може да се пројави и објави човеку!

Још сам се као дете често заљубљивао.

Био сам заљубљиве природе, како је то моја мајка говорила.

У првом разреду основне школе био сам заљубљен у једну девојчицу, која је седела у клупи испред мене.

Имала је бујне русе косе, бујне русе витице, и очи предивне – језерско зелене!

Нисам пратио наставу, нисам слушао о чему је учитељица причала, већ сам све време, онако слеђа и мало искоса, посматрао у профил прелепе девојчице.

Имала је дуг врат, попут лабудице; имала је витак стас и лаган ход; имала је дугачке прсте и неговане шаке; имала је све прелепо и предивно на себи.

Био сам до ушију заљубљен у њу.

Све време сам маштао и сневао о нашој љубави.

Одувек сам умео да сневам и маштам, а данас још и више него икада раније!

Због своје заљубљености у прелепу девојчицу, нисам учио слова.

Пред зимски распуст, учитељица се пожалила мом оцу, како не знам ниједно слово!

На крају школске године, ипак сам, неким чудом, био проглашен за најбољег ученика у разреду.

Био сам скроз одличан, све саме петице!

Како сам тај успех постигао, то ни данас не знам.

Само знам да сам све време био заљубљен у девочицу језерско зелених очију.

02

У младости сам се често заљубљивао.

Мени се чини, да је моја заљубљеност вечито трајала.

Чини ми се, да и није постојало време моје незаљубљености.

Како човек може да живи без љубави, без заљубљености! – питао сам се.

Свакој девојци сам прилазио као вили, као богињи.

Нисам је видео на земљи, већ горе високо, на небу, међу облацима.

Веровао сам – а и данас верујем! – да жене, да девојке нису од овога света.

Да су оне анђели залутали у овај свет, да су виле и богиње, да су звезде у људском обличју.

Срео сам и упознао многе девојке.

(Овде морам да дам једно песничко и вилењачко разјашњење, будући да су се многи од нас удаљили од праизворног србског језика, тако да се неке праисконе речи посве погрешно тумаче. Када кажем, да сам упознао многе девојке, тада мислим, превасходно, на девојке личности, на сушта и суштаствена божанска бића, а не, како би неко могао да поверује, на девојке као своје љубавнице, јер то никада није био ни мој стил живљења нити, пак, мој песнички, философски и духовни поглед на свет. Наравно да сам, уз девојке, упознао и многе друге самосвојне и самобитне личности које сам заувек сачувао у свом срцу, у својој души, у својој свести, у својој Акаши.)

И све су оне оставиле неки свој светлосни запис у мојој души, све су оне, на овај или онај начин, обогатиле и оплемениле моју песничку и вилењачку душу.

03

Љубав је, заиста, Божанство.

Љубав, заиста, није од овога света.

Сви видови, сви облици љубави јесу Божанство Љубави.

И телесна, плотска и чулна љубав јесте Божанство Љубави.

Љубав је поезија, љубав је романтика у оном изворном смислу и значењу те речи.

Све љубави су романтичне.

Све љубави су идеалне.

Све љубави су – посвећење и обожење!

Они који говоре да је телесна љубав између двоје љубавника само хемија, само хемијски процес – бораве у тами незнања!

Секс није хемија, већ звездани плес двеју душа, двеју божанских бића.

То је космички плес бога и богиње.

То је посвећење, то је обожење, то је мистерија, то је медитација, то је онострана тајна над тајнама.

Лирски записи из Акаше

Рече ми, једном приликом, мој врли пријатељ Владан Праисконац:

Драгане, ти ниси само промашио улицу и број, већ си промашио и град, и државу, па и саму планету! Обично људи промаше улицу и број, али ти си, Песниче Вилењаче, промашио сазвежђе, промашио галаксију, промашио свет.

Дошао си на посве погрешно одредиште, на посве погрешну и туђу адресу.

Владан је овим својим вилењачким, песничким и шаманским коментаром рекао све оно сушто и суштаствено о мени.

Ја сам човек (или вилењак!) који је промашио свет, који је, нечијом (можда својом!) забуном, промашио планету, промашио сазвежђе, промашио галаксију.

За мене је, живот у овоме свету, био једна вечна борба без почетка и свршетка, борба за сваки корак, за сваки покрет, за сваки уздах и издах.

Сваког дана сам умирао и васкрсавао, сваког дана сам се изнова рађао, сваког дана сам мислио да ми је то последњи дан у овоме животу, у овоме свету.

Како сам преживео све те дане, недеље, месеце и године – то Бог сами зна!

Лирски записи из Акаше

01

Буди ме предивна музика.

У полусну, у дремежу, у сањивости и поспаности, негде на размеђу двају светова, посве се препуштам дивотним и умилним звуцима, не схватајући још, у свом сневајућем стању, да та музика допире са мог мобилног телефона.

Док сам се ја разбудио, престао је и телефон да музицира.

После краћег времена, поново зазвони телефон, и ја се јавим.

Однекуд са висине, понад белих и румених облака, са плавога небесног свода, чујем звонак вилински глас пријатељице, једне танане, нежне, племените, песничке, сетне и радосне словенске душе.

Њој се догодила љубав, она је заљубљена, она није више у овоме свету!

Каква дивота, каква милина!

Нашла је изабраника свог живота, нашла је онога којега је одувек тражила, нашла је смисао живота и живљења.

Када нам се догоди љубав, када смо заљубљени, ми нисмо више оно што смо пре тога били.

Ми смо тада посве нова бића, посве нове личности.

Љубав нас препорађа, љубав нас изнова рађа, љубав нас чини бесмртним и вечним, љубав нас чини боговима и богињама.

Моја пријатељица је нашла свог човека, свог животног друга и сапутника.

Али је, такође, и он нашао њу, нашао је своју човечицу, нашао своју животну другу и сапутницу.

Нашли су се!

Нашли су се преко поезије – нашла их је поезија и, саставила.

Нашли су преко овог нашег портала, преко мојих песама и лирских записа.

Ја се свим својим песничким и вилењачким бићем радујем, што су се њих двоје нашли, што су се срели и препознали у мојој поезији, у мојој лирици!

У томе и јесте снага и моћ песничке речи.

Поезија је магија, поезија је чаролија, поезија је звездани плес богова и богиња.

И ја сам своју животну другу и сапутницу, пре скоро пола века, пронашао, открио и упознао преко поезије.

И нас је поезија пронашла, спојила и саставила за све векове, минуле и будуће.

02

Јутро је предивно.

Седим у врту испод моћног ораха и зурим у врхове крошања у даљини што се лагано повијају и њишу на ветру.

Са Карпата, преко Вршачког горја, вазда дувају, у ове вреле дане, умилни ветрови.

Седим обнажен, само у гаћама, тихујем и медитирам.

Ветар ме купа.

Свакако сте чули за ваздушно купање.

Они који су се посветили ведском духовном исцелитељству, знају да је ваздушно купање веома здраво и исцељујуће.

Ваздушно купање је, некада, корисније и здравије од купања у води.

Гледајте да у ове жарке летње дане будете што више и што дуже обнажени, да се купате на ваздуху, да вас купају ветри и ветрови.

Затворите очи и медитирајте док вас ветар купа.

Ако имате љуљашку, онда се лагано љуљајте затворених очију док вас ветар запљускује.

То исцељује и препорађа сва наша тела, од физичког до највишег духовног и божанског.

Избаците из себе све бриге, све зебње, све стрепње и све страхове.

Будите љуљашка која се љуља на ветру!

Будите лагани облак што на ветрима и струјама плови дубоким плавим небом!

Уживајте онако како само уживати знаду богови и богиње!

Јер, и ви сте из истога звезданог јата богова и богиња!

(У врту за тиховање, 24. жетвара 7523. године.)

Наш живот губи сваки смисао,

ако вечно стрепимо

и страхујемо за живот!

Све док стрепимо

 и страхујемо за живот,

 ми и не живимо живот!

Живот се живи с ону страну

свих брига, стрепњи и страхова;

с ону страну живота и смрти,

с ону страну свих опсена.

Лирски записи из Акаше

Сваки самосвојан, самосвестан и самобитан Србин (а то важи и за сваку самосвојну, самосвесну и самобитну Србкињу), у овоме времену свих времена, мора бити владар, мора бити краљ или председник Своје Државе, Своје Србије.

Једино самосвојни, самосвесни и самобитни Срби имају пуно право да одлучују о судбини Србства и Србије.

Звездана будућност Србства и Србије мора да зависи само од таквих Срба и Србкиња.

Само Србска Вертикала има да се пита!

Све што није Вертикала – то је олош и шљам, то су парије и палије, то су јајаре и протуве, то су лихварски, ватикански и атлантистички измећари.

О њима ни слова!

Они, за нас, више не постоје.

Тајна друштва, тајне заједнице, тајна братства и сестринства, тајне (упоредне) друштвене и државне установе, школе, службе и војске – на томе Србска Вертикала мора да ради!

Све што није Вертикала – то и није Србство.

Нека нам ово буде Закон!

Лирски записи из Акаше

01

Пре неке ноћи, у поноћ, искључе ми мобилни интернет.

Сваких седам дана обнављам електронску допуну са по петсто динара, јер тренутно могу толико.

Овде на селу свега имам, али се догоди да новца немам.

Шта да чиним!

Позовем двоје врлих пријатеља и кажем им: допуните ми мобилни интернет макар са петсто динара, јер сам у овоме часу без новца.

Пријатељи ко пријатељи – морају да изврше наређење пријатеља!

Ето, ви, свакако, нисте ни приметили, да ми је био искучен интернет на један дан.

И то је добро – захваљујући врлим пријатељима којих, на срећу и радост, међу нама Белим Србима, има и у овоме времену!

Србска надмоћ и у овоме се огледа.

02

Јутрос сам поранио, у излазак Сунца.

Одмах сам изишао у башту, у повртњак, да заливам парадајз и паприку.

Док сам шкропио и купао биљке, осећао сам праискону радост.

Осећао сам се као праискони ратар и вртлар који посвећенички и с љубављу обделава своју њиву, свој врт.

Око мене су гукале гугутке, грактале вране и, виртуозно, до уметничког савршенства доведено, певали и појали славуји.

Небо је дубоко плаво, а са Вршачког горја и Карпата подухује пријатан дашак.

Каква дивота и каква милина!

(У Вилин-гајевима, 23. жетвара 7523. године.)

(Село у којем боравим: снимљено у пролеће, са војничке осматрачнице, на самој граничној линији.)

Лирски записи из Акаше

Будите заљубљени!

Заљубљујте се свакога дана, свакога јутра, свакога часа, свакога трена.

Изнова и, вазда, изнова!

Свеједно је, збиља, да ли имате двадесет или седамдесет година – важно је да сте заљубљени.

Будите заљубљени у живот, у лепоту, у љубав.

Будите заљубљени и у саму заљубљеност.

Заљубљен човек све може.

Заљубљен човек не страхује.

Заљубљен човек не стари.

(Можда стари његово физичко тело, али, његова душа – не стари!)

Заљубљен човек је вечно млад.

Заљубљен човек је бесмртан.

Живите у браку већ тридесет, четрдесет или педесет година са својим животним другом, са својом драгом или драгим – шта то мари! – ви се свакога јутра изнова и изнова заљубљујте у драго и мило биће с којим сте заједнички проживели век, животни век са сврхом и смислом!

Гледајте се у очи, дубоко и све дубље, јер се у очима огледа душа која не стари.

Не гледајте боре, не гледајте подочњаке, не гледајте седе власи – гледајте очи!

Када се гледате у очи, онда видите да је то она иста особа од пре тридесет, четрдесет или педесет лета и, да ће то заувек бити.

Ви заједнички старите, сви ми заједнички старимо, сви смо ми свакога тренутка за тренутак старији, али – шта то мари!

Радујте се заједничком старењу, радујте се заједничком нестарењу; радујте се заједничкој пролазности, радујте се заједничкој непролазности!

И, никада не заборављајте, да се свакога јутра изнова заљубљујете!

Тако ћете најлакше победити све непријатеље своје, све душмане своје.

Излечи своје мисли,

 своје речи,

своја осећања

 и своје снове,

па ћеш

излечити и живот.

Када излечиш живот,

излечио си и свет!

(Тако је говорио

Влад Ур Вран Гавран,

вештац и чаробњак

из Пра-Тијаније.)

Лирски записи из Акаше

Србска болећивост – то је највећа опасност по Србство!

Са своје болећивости ми смо вековима сатирани и затирани, превасходно од оних према којима смо бивали највише болећиви.

Шта је болећивост?

То је наивна, неосвешћена самилост и саосећајност према онима који ту самилост и саосећајност не заслужују.

Болећивост је болесно човекољубље, болесна љубав према људима који нису људи.

Болећивост је самилост и саосећајност из немоћи, из слабости, из неосвешћености, из инфантилности, из бесловесности.

Све ужасне и грозне погроме над Србима вршлили су – гле чуда! – управо они према којима су Срби бивали болећиви, самилосни и саосећајни.

И данас су Срби исти као и пре толико векова.

И данас су Срби болећиви према азилантима из афричких пустиња и недођија, према уљезима који ће сутра сатирати и затирати Србство!

И данас, као и пре толико столећа, Срби сном самртнијем снију!

Спавајући Срби не виде да им душманска војска улази у Србију у виду азиланата из белосветских пустиња и недођија.

Све је то још пре много векова разрађено у Ватикану, Лондону, Берлину и на Босфору; све су то давно осмислили јудео-кршћани, лихвари, атлантисти и људи-змије.

Ако се не пробудимо и не освестимо, онда ће нас поспане, буновне и сањиве наши душмани на спавању затрти.

Дајбоже, да се пробудимо и освестимо!