(Ову песму посвећујем свима вама, Белим Србима и Белим Вилењацима, који читате моју поезију.)

Ја сам Борејац, Стриборејац, Хиперборејац, Северњак, потомак Оних који су дошли из сазвежђа Роде, потомак Белих Богова са Северне Земље, потомак Белих Срба из Беле Србије.

Мој завичај је тамо далеко, далеко преко Земље Огњеног Леда, далеко, и још даље, где у поноћ изгревају Три Пурпурна Сунца, где светли и блиста Разјасна Звезда Сверњача, где Бели Богови живе у заједници са Белим Родом Срба.

Ја сам Борејац, Стриборејац, Хиперборејац, Северњак, и моје мисли, моје речи, моји снови и моје визије нису од овога света, и ништа моје није од овога света, већ од једног далеког и тајинственог света, у неком далеком и тајинственом сазвежђу Роде, у неком далеком и тајинственом звезданом јату Сварога Сварге, у неким далеким пространствима Прамајке Васељене, у тајинственим и оностраним пространствима која се тварним видом, видом од овога света, никада видети и сагледати не могу.

Ја сам Бели Србин од Белога Рода Сварогова, са Земље Огњеног Леда, са Земље Северњаче, и мој животни пут никада не може ићи упоредо са вашим путима који су пути овога света, који су пути безнађа и беспућа, који су пути распути, који су пути умирања и нестајања, који су пути без Белих Богова и Белих Вилењака, који су пути без љубави и смисла, пути без радости и лепоте, пути без доброте и дивоте.

Ја сам Борејац, Северњак, Бели Србин, син и унук, и праунук, Белих Богова, и моја Домаја је тамо негде иза свега, иза свих привида, варки и опсена, иза свих лажи и превара, иза све трулежности и пропадљивости овога света.

 

(Свети вилин-гај, негде у Банату, 15. липња 7523. године)

Лирски записи

Нека свако од нас, на својој фејсбук страници, отвори рубрику под насловом: Друштво Песника Вилењака.

Ове три праисконе ведсрбске и вилењачке речи, када их пошаљемо у Акашу, распршиваће и развејаваће лихварску, гмазовску и атлантистичку таму.

То може да буде само замисао, само идеја, само стваралачки сан, само стваралачка визија, али је, уистини, сасвим довољно (и моћно) за заштиту од сваке лихварске, гмазовске, јудео-кршћанске и атлантистичке црне магије.

Хајде да ми стварамо и обликујемо овај свет, наспрам својих светлих мисли, наспрам својих светлих речи, наспрам својих светлих снова, наспрам својих светлих визија!

Да стварамо и обликујемо свет Новога доба, свет који мора да се догоди, свет који мора да се роди из наших светлих визија и снова.

Не дозволимо да ватикански, јудео-кршћански, лихварски и атлантистички сатанисти својом најтамнијом тамом уништавају овај свет, јер они су гмазовски, рептилски, предаторски и паразитски уљези у овоме свету, у свету који су ЗА НАС стварали наши бели богови и наши звездани божански преци.

Друштво Песника Вилењака јесте светлост међу сазвежђима и звезданим јатима Белих Срба, Првобитних Хиперборејаца.

Људи су одавно заборавили шта је љубав;

људи више  не живе љубав,

нити живе у љубави и од љубави.

Далеко од својих белих богова,

 далеко од вилинског и вилењачког света,

далеко од бајковитости,

лепоте, красоте и дивоте света природе,

 људи су престали бити светлосна бића

која из себе исијавају

унутарњу светлост

оностраних звезданих светова.

О људима какви данас јесу

вилински и вилењачки песници

немају шта више

да поју и певају.

Са напуштањем својих древних богова,

који су наши истински

 водичи и чувари

на свим путима нашим

кроз сазвежђа и звездана јата,

кроз овостране и оностране светове,

људи су постали бесловесна бића

што живе у тамници незнања.

За разлику од обичних земаљских људи,

вилењаци се никада нису одвајали

 од својих древних богова,

и никада се нису одрицали

вере и предања

својих божанских предака.

Звездана будућност, гле!

 припада новим хиперборејским вилењацима

који се,

у овоме времену свих времена,

 рађају међу нама,

скривени,

далеко од очију света.

На пропланку,

под звездама,

гле! Лепојка Вила плеше

у хаљетку прозирноме

од дивотне месечине,

 уз свирале,

вилин-гајде,

и уз лиру Вилењака

што уздише за Лепојком,

за Лепојком Дивот-Вилом.

Једна љубав дивотна

и један дивотан сан,

прате ме, гле!

 у стопу,

на свим путима мојим,

кроз многа сазвежђа

 и звездана јата,

кроз многе животе

и светове.

 

Смисао је у љубави,

 смисао је увек,

вазда и свагда у љубави,

 у љубави која је и већа

 и виша и дубља и шира

 од сваке љубави.

Немогуће је бити,

постојати и живети без љубави!

И када не би било љубави,

љубав би се морала измислити,

и у мислима и сновима створити,

да би се живело са сврхом и смислом.

Ко никада није био заљубљен,

 тај никада и нигда није ни живео!

Љубав је немогуће

ичим измерити и премерити,

јер љубав превазилази и надилази

сва мерења у свим световима,

 у свим звезданим јатима,

у свим пространствима.

(Дуб – Древни Мудрац и ја, у светом вилин-гају. Снимио Јован Костић, 12. липња 7523. године.)

Лирски записи

Кад изиђем у свети вилин-гај, у вечерњи сутон, румен и зелен, онда, из свог најдубљег унутарњег бића, казујем отприлике овако:

Ово дрвеће је дивотно и моћно само због мене; ове птице певају и поју само за мене; ово мирисно цвеће цвета и мирише само зарад мене; све што постоји у Природи и Васељени, сва лепота и дивота овостраних и оностраних светова и звезданих јата јесте само за мене, зарад мене и због мене, да бих ја био срећан и радостан, да бих ја био смирен и блажен у свој својој најдубљој унутарњој тишини.

Ово је највиши ступањ тиховања, највиши ступањ сазерцања и молитве.

Лирски записи

(Најстарији и најмоћни Дуб у светом вилин-гају: храст лужњак стар пет столећа, под заштитом Државе, као споменик Природе. Под овим сам Дубом, негда давно, са двадесет лета, прочитао најлепше књиге србске и светске лирике. Снимак је начинила моја кћи Ива, 12. липња 7523. године.)

Сваки наш напредак и успон у духовном свету, изазива тугу, патњу и бол у вештаственом (физичком) свету.

Нема добитка без губитка!

Још сам у младости освестио, да сваки добитак у духовном и стваралачком свету, изазива губитак у физичком свету.

Што више јача душа, дух и свест, тим све више слаби физичко тело.

Они исцелитељи који нису ушли у тајне Белих Вилењака, казују опречно, супротно и обрнуто.

Они вам причају, да са јачањем душе и духа, са проширењем свести, јача и ваше физичко тело.

Причају вам, да што су здравији и снажнији душа и дух, да тиме и ваше физичко тело бива све здравије и снажније.

Моја ми искуства, као и искуства других Белих Вилењака, казују да све бива управо опречно!

Напросто, физичко тело мора да бива сле слабије са сваким напретком у духовном свету, зато што прејаке енергије из виших духовних светова и далеких звезданих јата ни најјаче старо тело не може да прими без патње и бола.

У нама се одвија тајинствени онострани, божански и космички процес.

Стари земаљски човек умире у нама, док се из смрти и пепела старога земаљског човека истовремено рађа нови галактички, звездани човек.

Да би нови човек могао да се роди из нас и кроз нас, пре тога у нама мора да умре наш стари човек.

Да бисмо добили ново физичко тело које ће моћи да прими највише божанске и космичке енергије из највиших божанских светова и звезданих јата, онда старо физичко тело мора да се разложи и нестане заувек.

Нема васкрсења, и нема поновног рођења, без смрти!

Древни су галактички посвећеници знали, и говорили: ми можемо и физички да васкрсавамо, а то значи: ми можемо увек изнова да обнављамо сва своја тела, па, самим тим, и своје физичко тело!

Можемо, зато што смо рођени за богове!

Нећу и не желим више о овоме да вам пишем, јер неке тајне – које можете и морате сами открити у своме унутарњем срцу – ја не смем да откривам до краја.

(Гинкго и ја у светом вилин-гају. Снимак је начинила моја кћи Ива, 12. липња 7523. године.)