Буди мудар:

разлучуј у сваком трену

битно од небитног.

Одбацуј небитно,

да би битно

било још више

битно!

Јер само оно

што је битно,

чини и тебе –

у свим временима –

битним

у битном!

Све је, гле! живо

у свим световима,

видљиве и невидљиве Васељене,

и све је са свим

одувек повезано,

на начин чудесан

и тајинствен.

(Татјана Кришков: Соната за Теслу)

Будистима је Буда , муслиманима Алах ,
пагани имају десетине богова ; Перуна , Сварога ,
Световида , страни пагани имају Зеуса , Јупитера ,
Одина , и тд . Хришћани у свету свог бога зову Јахве ,
или Јехова . Да ли Срби знају коме се богу моле ,
јер кад кажеш боже , онда једна молитва оде Алаху ,
друга Тору , трећа Буди , и тако редом ко зна коме .
Ја рецимо кажем ; О Перуне брате удри громом
на душмана .

Оно што ја јесам, то јесте моја вера.

Вера је саобразна са бићем које верује.

Вера происходи из суштога бића, из суште верујуће душе.

У души је све записано.

Језгро наше душе јесте наша Акаша.

Језгро наше душе јесте наш божански печат.

У језгру наше дуже згуснут је до космичке густине запис Првобитне Светлости која и јесте Велики Створитељ.

Моја вера јесте у мојој поезији.

Изван моје поезије и нема друге моје вере.

Онај ко жели да открије и истражи моју веру, нека чита моју поезију.

Између моје вере и моје поезије стоји светлосни, звездани и божански знак једнакости.

Колики сам верник, толики сам и песник; колики сам песник, толики сам и верник!

(Снимак Ивана Савкова: Анђелка и ја под крошњом ораха,

у врту за тиховање, у Великом Гају.)

Без лепих мисли, без дивних осећања и без дивотних снова – не могу да живим!

Не могу да живим са сврхом и смислом!

Свако је од нас на овај свет дошао по неком задатку.

Задатак је Песника Вилењака да открива, проналази и препознаје лепоту, красоту и дивоту овога света.

Да лепоту, красоту и дивоту открива, како у свету, тако и у људским и божанским душама.

Лепота је свуда присутна.

Лепота се свуда проналази.

Лепота чека на нас да откријемо, познамо и препознамо.

Да јој се дивимо, и да је ближњима предајемо.

Лепота нас спасава, лепота нас брани и штити.

Колико лепоте откријемо, толико и снаге имамо.

Толико и живимо!

 

(Свети гај у Великом Гају, 5. липња 7523. године)

(Снимак Ивана Савкова: Анђелка и ја пред звоником у Пландишту.)

Плешем на ветру

мед облацима;

плешем мед звездама

 и сунцима;

плешем на земљи,

у ватри и води;

плешем у висинама и дубинама;

плешем у зору,

с вечери и ноћу;

 плешем обдан и обноћ плешем;

 плешем с вилама и виланима;

плешем у Колу Сварогову –

од почетка пре почетка –

и плесаћу до свршетка

тамо негде

про свршетка.

Моји богови

нису тамо негде,

далеко од мене,

већ они у срцу мојему обитавају.

С њима се будим у зору,

и с њима у позно доба ноћи

полазим на починак.

Када сневам,

и моји богови сневају уз мене;

када путујем и пловим

кроз далеке тајинствене светове,

кроз онострана сазвежђа

и звездана јата,

 тада путујем и пловим

у друштву својих богова –

као један од њих,

као онај ко је у свему

 једнак и раван њима.

Моји богови нису моји господари,

 већ они који у име Светлости,

Љубави и Истине,

без престанка, гле!

 нада мном бдију,

на свим путима мојим,

 с ову и с ону страну

Великог Стварања.

Победиће они

који имају дивне мисли,

дивне снове,

дивне визије.

Они који су смирени и самопоуздани,

 они који су неустрашиви

 и повезани са боговима;

Они који ослушкују своје срце

 и следе гласе и поруке

 својих унутарњих чувара;

Они који казују

исцељујуће и животворне речи;

Они који у својим сновима и визијама

виде само лепоту, красоту и дивоту;

Они који љубе сва божанска бића

 у свим овостраним и оностраним световима,

у свим звезданим јатима и васељенама.

Да, заиста,

победиће они који имају дивне мисли,

 дивне снове, и дивне визије!

Драган Симовић: СВЕТ СЕ РАЂА КРОЗ СЛИКУ СВЕТА

Опремио: Стари Словен

Сваки народ света одликује његова вера, језик и писмо. Да би разумели један народ морамо се дотаћи његових корена који највише леже у његовој древној религији. Богови су за ове народе одражавали оно свето, сто ће рећи суштинско, недодирљиво. Постојали су више у срцима него у стварности. Неопозиво су, изражавали свакодневне потребе, жеље, тежње људи, али и оно што их је уздизало изнад обичности судбине.

Словени представљају велику групу индоевропске заједнице народа. Као и многи други индоевропски народи и Словени су сматрали како је цели свет садржан у дрвету живота.

Оно сто повезује све сфере постојања, свет богова са светом људи. Дрветом живота сматрали су Храст и оно по митологији повезује три сфере постојања, три свефре које чине универзум: Јав, Прав и Нав. Јав је материјални свет и тесно је повезан са Навом(духовним светом), јер они заједно имају исто исходиште. Прав обухвата и једно и друго јер оно представља закон по коме је све уређено и који долази од Сварога, врховног бога. Богови обитавају како у Наву тако и у Јаву. Нав чине Сварга (небо) И душе умрлих (звезде). Сварга чини сам врх дрвета И на њему столује Сварог, у својој дворани која се зове Ириј. У деблу дрвета који цини Јав налази се материјални, свет живих бића, док у корену подземљу живе ‘мрачни’ богови. Једно овакво приказивање Словенске митологије данас је олакшано заслугом бројне литературе која се бави старословенском вером. Но треба бити обазрив, првенствено из разлога што је прошлост словенских народа јако тешко поље истраживања. Највише због тога што је доста тога уништено и мало је поузданих извора. Но оно битно је сачувао народ, кроз своје усмено предање и обичаје који су и дан данас присутни.
Без обзира на Сварогову улогу као врховног бога, какву му данас преписује литература, разни други богови су се славили као врховни. Словене можемо поделити на Јужне, Источне и Балтичке. Свака ова подела има и своје карактеристике. У зависности на којим се пределима вера развијала тако је и за врховног бога узето оно што том подневљу приличи. Код Балтичких словена Световид, Бог рата, је сматран за врховног Бога, код Источних словена ту улогу је преузео Перун Бог грома, док код јужних то био Дабог. Како су све старе религије повезане са природом и њеним појавама тако И многобројна друга божанства су имају своје улоге. Мокош, поред тога што је Сварогова жена она је и богиња судбине. Симаргл, Бог огњишта, ватре и духа предака. Весна је богиња пролећа, Морана богиња смрти и зиме. Велес бог стоке И сточарства. Стрибог, бог ветра и многи други.
Многи ову стару религију сврставају под један термин ‘’паганизам’’ и означавају је као нешто примитивно и као нешто што је прошлост, не схватајући да сви ови богови и дан данас живе кроз обичаје и народну књижевност словенских народа. Јер по доласку хришћанства тешко је било одвојити све ове народе од њихове родне вере и како би је сачували они су јој дали нова хришћанска имена док су им функције остале исте а у литератури они су попримали многобројна имена историјских личности чија историја није била битна већ је то био начин да се кроз њих све сачува. Тако је Марко Краљевић са једне историјске стране турски вазал а са друге персонификација Перуна, бога грома. Наши обичаји везани за народна кола, везани за фарбање јаја уочи Божића, паљење бадњака такође су везани за нашу старословенску религију. Крсне славе које славимо такође датирају из старих времена, ми данас славимо свеце али иза њихових имена крију се стари богови И њихове функције. Например Свети Илија Громовник или некада Перун, Световид или Свети Вид, Велес или Свети Василије, Мокош или Света Петка, Геровит или Свети Георије, Дажбог или Свети Сава и други.

Нажалост због недовољне информисаности људима је све ово страно и многима неприхватљиво. Но Хераклитов цитатат овде је добродошао ‘’Очи и уши су људима лажни сведоци ако су им душе варварске’’. Реч варварин овде је погрешно поистоветити са вандалом, јер зна се ко су били прави вандали и ко је рушио и палио све што му се нашло на путу! Но овим народима можеш спалити и храм, уништити и идоле, натерати их на свакојаке муке али оно што је дубоко у њима, оно што им је дато са рођењем и оно што су им преци оставили никад се неће моћи искоренити и увек ће бити ту, можда не присутно за очи и уши свакога али присутно у свачијој души.