Лирски записи

01

Све је лепота над лепотама!

Атлантисти, лихвари и гмазови, већ вековима, покушавају да од овог дивотног света створе пакао.

Ми им то не дозвољавамо!

Боримо се свим бићем и свим силама, да овај свет вратимо у стање у којем је био, негда давно, када су наши божански преци сишли на Земљу из једног далеког звезданог јата.

02

Овај снимак – на стотину корака од саме граничне линије – направио је, у вечерњи сутон, мој Син који се посветио филму и уметничкој фотографији.

Сликао је мене као Вилењака или Лесника са бујним власима, распршеним и растреситим попут влати велике траве.

(Када се повећа слика, онда се јасно види, да је моја коса налик пласту сена!)

Рекао је Син: ова слика је као кадар из филма Урга Никите Михалкова.

 

03

Овај Гинкго понад мене има преко триста лета.

Исполинско Дрво, и ја, наспрам њега, као прави Вилењак!

У окружењу тог Дрвета, понекад, јасновидим светлосна и етерична тела вила у плесу.

Када зађе Сунце, и када изгреју прве звезде, тада се, ако дувају ветрови карпатски, могу чути и вилинске гајде.

 

04

У близини Мечје леске, старе више од четири столећа (а под заштитом Државе!), често виђам вилинско коло чији је коловођа разбарушени Лесник.

Онострани светови, за Песника Вилењака, стварни су и истинити подједнако колико и овострани светови.

Када се препустимо машти и сновима, онда је овај свет, уистини, једна лепота неизрецива!

Маштајмо и сневајмо попут наших Древних, и победићемо све наше душмане, све лихварске и атлантистичке гмазове, све ватиканце и јудео-кршћане, који су нас, Беле Србе, вековима покушавали да одвоје од наших богова и наше звездане и вилинске вере, али им се ми нисмо дали.

Одолели смо и, победили.

Срб увек и вазда побеђује!

(Свети вилин-гај, 8. липња 7523. године)

Лирски записи

 

Србски богови чувају Србство и Србију.

Иако се огромна већина Срба давно одрекла србских богова и приклонила туђинским боговима, србски богови и даље, упркос свему, чувају, бране и штите Србство и Србију.

Који србски богови чувају, штите, бране и спасавају Србство и Србију?

СваРог, ПеРун, Све(То)Вид, ДаждБог.

То су богови-ратници, богови-предводници у свим војнама и походима србских светих, ведских и хиперборејских ратника.

Моје песничке молитве и моје песме благодарнице упућене су србским боговима.

Ја са својим боговима разговарам онако како бих са сваким од вас разговарао.

Са србским се боговима, и иначе, разговара и договара.

Са туђинским боговима нема разговора и договора, само се са србским боговима разговара и договара, зато што се љубав србских богова, према својим потомцима, ни у ком случају не може мерити и поредити с љубављу туђинских богова.

Србски се богови жртвују за свој Род, док туђински богови, од својих поданика и следбеника, траже само безусловну послушност и покорност.

Свароже, Перуне, Световиде и Даждбоже, штитите и браните, чувајте и спасавајте Србство и Србију!

У времену Великог Триглава и Духа Стварања, ојачајте, оснажите и укрепите дух и тело Белих Срба, Срба самосвесних и самобитних, за знаметита и узвишена дела у звезданој будућности Србства.

То је моја молитва коју свакога дана, свакога часа, упућујем србским боговима.

Песничка разјасница

Овај месец неки Срби називају липњем, а неки, опет, трешњаром.

Исправо је и једно и друго име, зато што су сви месеци наших Древних имали више имена.

Они којима је трешња ближе и драже дрво, овај месец називају трешњаром, док они, пак, којима је липа ближа и дража – називају га липњем.

Мени је, зацело, липа ближа и дража из више разлога, зато овај месец за мене и јесте – липањ!

(Свети вилин-гај, 8. липња 7523. године)

Молим се дрвећу,

молим се влатима трава,

 молим се птицама,

молим се лептирима,

молим се цветовима,

молим се ветровима,

 молим се се бићима,

видљивим и невидљивим,

да ме исцеле,

да ме оснаже,

да ме укрепе,

да ме осоколе,

да ме вину у висине,

да ми водичи и чувари буду

на путевима кроз свет опсене

ка Дому својему у Светлости.

(Као у филму Урга Никите Михалкова:

Песник Вилењак у вилинским косама, међу влатим а траве,

у сутон вечерњи, кад Сунце залази.)

Благодарим све време

док шетам и тихујем

светим вилин-гајем.

Коме благодарим?

Благодарим Сведржитељу,

 Духу Стварања,

Мајци Васељени,

Првобитној Светлости,

боговима и богињама,

вилама и виланима,

 дрвећу, биљкама, птицама

и свим иним бићима

из свих видљивих

и невидљивих светова.

Моја молитва

 јесте песничко благодарје.

Песма благодарница

и песма радосница.

Све смо већ примили,

и све нам је већ дано.

Живети, значи:

вазда, без престанка и у тишни,

благодарити

 у свом најдубљем

 унутарњем бићу.

(Као у филму Урга Никите Михалкова:

Песник Вилењак међу влатима траве, у пољу широком, банатском,

у сутон вечерњи, кад Сунце западу клоне.)

(Гинкго, древно исполинско дрво, и Песник Вилењак, у светом вилин-гају, 6. липња 7523. године)

Разлучи у трену битно од небитног!

Мудрост се састоји управо у томе – да у трену, у сваком трену, можеш разлучити битно од небитног!

Што је за тебе битно – то мораш у сваком трену да препознајеш и разлучујеш!

Битан си ти, битан је твој животни пут, битан је рад на себи, битна је унутарња тишина, битан је унутарњи мир, битно је твоје духовно узрастање до звезданих јата, битна је твоја унутарња и божанска љубав која те, из трена у трен, ка  Извору Вечнога Живота води.

Разлучуј у трену, у сваком трену, битно од небитног!

„Моћ препознавања непријатеља и истинског пријатеља је основни задатак елите сваког а поготово српског народа – који је изабрао да живи на најопаснијем простору Европе. Ми смо почели разматрање узрока српских пораза и пропасти: не само неслоге и међусобица већ и недостатак такве моћи у елита један је од трајних узрока.
Та немоћ се исказује и кроз обичан говор данас што, примерице, изједначава појмове Запад и Европа, као да су синоними. Тако они који зазиру од Запада непријатеља виде у западној Европи, а они што навијају за Запад, мислећи на исти део Европе, не схватају да је он заправо под окупацијом последње западне силе, Сједињених Америчких Држава. Најумнији философ нашег доба, Мартин Хајдегер, учи нас да разликујемо Запад и Европу као што разликујемо смрт од живота: Запад нам је смртна претња, а Европа је наш живот…”

(СРПСКА ДЕЦА ЦАРСТВА)

 

Машта је пресуднија од знања.

Залуд ти знање, ако не умеш да сневаш и машташ, ако немаш стваралачких визија.

Песника не чине песником знања и сазнања, већ уобразиља, сневање и песничка јасновиђења.

Машта је знање на неком вишем ступњу којега човек, најчешће, и не бива свестан.

Стваралачки снови јесу највиши вид оностраних, звезданих, космичких и божанских знања.

Само преко снова и визија бивамо повезани са вишим световима, са боговима и божанствима, са музама, вилама и вилењацима.

Заиста, машта је пресуднија од знања!

Тамо негде,

иза свега видљивог и појавног,

отвара се један лепши

 и дивотнији свет,

у којему обитавају

 богови и богиње,

виле и вилани,

 вилењаци и вилин-песници,

те сва ина

 душевна, духовна

и божанска бића,

рођена из Првобитне Светлости

у Великој Материци Васељене.

У вечерњи сутон,

 у светом звезданом гају,

ослушкујем праискону тишину.

Дубока праискона тишина

прожима столетно дрвеће,

запљускује моћне,

широке и високе,

 крошње дрвећа,

и диже се све до звезданог неба,

распростирући се сазвежђима

 и звезданим јатима.

Тишина је првобитно стање

душе и духа.

Само се у тишини

рађа узвишена уметност,

 божанствена поезија.

Живети у тишини,

значи:

живети у ПраВодеану Свести.

 

Све што смо рекли
одавно небу лети
и наше су ноћи
сада сребрна птица