Прва Атлантида је настала

зато што је била огрезла

у безбожништво и отпадништво,

у мржњу и зло,

у блуд и раврат сваке врсте.

То исто чека

 и Другу Атлантиду.

Обе Атлантиде,

као и све будуће Антлантиде,

морају да нестану –

али, овога пута заувек! –

зато што нису цивилизације,

већ антицивилизације;

 зато што нису свет,

 већ сенка света.

Атлантиђани,

 једнако као и Атлантисти,

 јесу човеколике сподобе

 без божанске душе.

Уместо Љубави,

они живе мржњу;

уместо Доброте,

они творе зло;

уместо Истине,

 они живе лажи;

уместо Правде,

они творе кривду;

уместо Светлости,

они живе таму,

 јер и јесу тама

и јесу синови таме.

Ближи се дан и час

коначног нестанка

Друге Атлантиде,

као и свих будућих Атлантида.

У трену кад буде нестајала

Друга Атлантида,

са свим прошлим

и будућим Атлантидама,

певаће и појаће планете,

певаће и појаће сунца,

певаће и појаће звезде,

 певаће и појаће сазвежђа

 и звездана јата,

певаће и појаће сва бића

из свих видљивих

и невидљивих светова.

Лирски записи

 

Столећима, пре двадесетог века, Британија бејаше сенка Првобитне Европе.

Од почетка двадесетог столећа – то је Америка!

Британија и Америка јесу лихварско-гмазовске творевине.

Вештачке земље и вештачке нације.

Ватикан је, такође, лихварско-гмазовска творевина, као што је и јудео-кршћанство лихварско-гмазовска религија.

Све лихварско-гмазовске творевине јесу у вечитом рату против Хипербореје.

Атлантистички лихвари и гмазови не могу да живе без пљачке, крађе и отимачине.

Зато што су то највећи човеколики дембели, грабљивци и готовани.

Они никада и нису живели од својега стваралачког рада.

Зато што нису кадри и способни ни за какав стваралачки рад.

Таква им генетика, такав им је днк, такав им је светлосни запис.

Њихов светлосни запис јесте тама!

Они живе у тами, и хране се тамом.

И они су тама!

Све ратове у свету, у последњих двадесет столећа, смишљали су, изазивали и покретали – или ватикански лихвари и гмазови или атлантистичке парије.

Рат је њихова лихварско-гмазовска поетика.

Без рата на Земљи, они би давно ишчилели, будући да се они хране енергијом рата, енергијом мржње и зла.

Све док су хиперборејски и аријевски народи – а то су Првобитни Европљани – разједињени и међусобно завађени, дотле ће светом владати атлантистичко-ватикански лихвари и гмазови.

Дух Новог доба мора да уједини све Првобитне Европљане у светом рату против ватиканско-атлантистичких лихвара и гмазова.

Лирски записи

 

Од свих отпалих Срба од Србства најгрознији су и најкрволочнији Срби јудео-кршћани, Срби ватиканци који су измислили нову (лажну) нацију која ће у свом бићу и срцу гајити праискону и бесовску мржњу према Србству, према свему србском.

Ти Срби су, заувек, непоправљиви и неизлечиви, и они су највећа поган међу свим отпалим хиперборејским и аријевским племенима, родовима и народима.

Сваки расни, хиперборејски, ведски Србин мора да зна, да су његови најпотуљенији и најгрознији непријатељи управо Срби јудео-кршћани.

Јер, јудео-кршћанство и јесте религија неизлечиве мржње према свему србском, ведском, хиперборејском и аријевском.

И, надасве, бивши Срби, а данашњи ватиканци и јудео-кршћани, ратују, и ратоваће до свог коначног нестанка, против Светлости, Истине, Љубави, Доброте, Лепоте и Правде.

Никада не верујте бившем Србину, а данашњем јудео-кршћанину ватиканцу, јер вас то може скупо и прескупо стајати!

Лирски записи

 

У Србији се, у овоме часу, брани Дух Хипербореје.

Србија није само оно што се физичким оком види, и оно што се нашим ограниченим умом схвата; Србија је Велика Хиперборејска Тајна.

Сви хиперборејски, сви европски, аријевски народи, гле, преко Велике Галактичке Тајне бивају повезани са Србством и Србијом.

Судбина Првобитне Европе одувек се решавала у Србству и Србији.

Све што снађе Србство и Србију, снаћи ће, убрзо, и све ине Првобитне Европљане.

Заједнички непријатељ свих Ведских Европљана, свих Хиперборејаца и Аријеваца, одувек и заувек, јесу Атлантисти удружени са лихварско-гмазовском расом.

Све религије, све идеологије, сви покрети и сва учења лихварско-гмазовске расе воде према најгрознијој, најужаснијој и настрашнијој смрти – смрти Живе Стваралачке Душе!

У овоме часу, истовремено се воде сви већ вођени ратови на Земљи.

Отуда овај рат и јесте збир (вододелница) свих ратова икада вођених!

Од исхода овог рата свих ратова зависи судбина како Звездане Расе тако и свих иних бића на Земљи, па и саме Мајке Земље.

Они европски, аријевски и хиперборејски народи који, у овом часу, мирно посматрају шта се дешава са Србством и Србијом, и сами ће доживети још грознију судбину.

Сви они који се данас сврстају на страну против Србства и Србије, сврстали су се на страну својих заклетих душмана, у рату против својих предака и потомака, у рату против себе самих.

Зато је србомржња у самој својој бити – самомржња.

Нестали су, и нестаће заувек, сви они Европљани, сви они Хиперборејци који су било када и било где ратовали против Србства.

Отуда је света дужност сваког Првобитног Европљанина да устане у одбрану Србства и Србије.

Јер, Србство је Вертикала свих Првобитних Европљана.

Онај ко то не види и не схвата, није достојан Светог Хиперборејског Завета.

Заиста, Србство не чине само Срби, већ и сви ини Првобитни Европљани.

Ово запамтите: Србство – то су сви Ведски Руси, сви Ведски Немци, сви Ведски Талијани, сви Ведски Норвежани, сви Ведски Пољаци, као и сви ини који су од Великог Рода Звездане Расе.

Свети рат за одбрану Србства-Вертикале води се данас свуда – на свим пољима, на свим ступњевима Бивања и Присуства у Бескрајним Пространствима Вечности.

Доле –

 љубичаст цвет перунике,

горе –

бео и румен багремов цвет.

Између љубичастог доле,

и белог и руменог горе,

 сребрнасте нити паучине

њишу се, трепере

 и кидају на ветру.

Лежим у високој трави,

чије ми танушне

и дугачке влати

милују лице

преплануло од Сунца и ветра,

 и зурим –

из свог сневајућег бића –

кроз лелујаву и светлуцаву паучину

у снежно беле облаке

у даљини

плаветно-зеленог обзорја.

Лирски записи

 

У Природи је све живо.

Не постоји мртва Природа!

Жива је биљка, живо је дрво, жив је цвет, жив је камен.

И све у Природи жели с нама да се сретне, да се дружи, да нешто каже и поручи.

Волим да разговарам с дрвећем.

И, што је дрво старије, све је лепши и мудрији разговор с њим.

Јуче сам разговарао са једним веома старим храстом, онако како се разговара са сваким духовним и мудрим бићем.

Нисам посве поуздан, али бих рекао, по осећању, да има више од пет векова.

Обим му је, при самом корену, отприлике, шест мојих растегљаја, а то је више од једанаест метара.

Пришао сам му са страхопоштовањем, с љубављу.

Кора је дебела и сува, са дубоким браздана, и с пуно ожиљака.

Мноштво је црвоточних рупа и пукотина, кроз које струје велики црвени мрави, остављајући за собом трагове најситније пиљевине.

Оне најдебље гране, у подножју крошње, већ су суве, и без иједне зелене гранчице.

Негде на средини, као и при самом овршју, има зелених грана.

Прво сам ставио дланове на кору, а потом сам још ближе пришао и, загрлио дрво.

У трену сам осетио сву силину животне енергије како се улива у мене.

Енергија је просто надолазила у валима и прожимала ме, од стопала до темена, и од темена до стопала.

Све је у мени треперило од благотворних потреса, дрхтаја, жмараца и трнаца.

Са животном енергијом, из дубине бића храста, извирала је и прасикона туга, и сета сетана помешана са радошћу живљења.

Ушао сам у видовито стање свести.

Видео сам минуле векове, људе који су, некада давно, пролазили поред овог храста или се, пак, за летњих жега, одмарали у сенци његове моћне крошње.

Слике су биле скоро живе, саздане од праисконих боја и вагри, и прожете дивотном вилинком сазвежђа и звезданих јата.

После неког времена, након бескрајних тренутака сновања и јасновиђења, поздравивши се са храстом, изишао сам, у сутон вечерњи, из древнога парка који је већ, уз појање славуја, тонуо у блажен сан.

Осврнувши се још једном, из даљине, ка храсту обавијеном лаганом плаветно-зеленом измаглицом, као да сам, кроз унутарње биће, чуо и питање: хоћемо ли срести још који пут, пре него што заувек одем са овога света?

Срешћемо се, срешћемо се, свакако; морамо се још много пута срести! – прошапутах под звезданим небом.

 

Данас сам се,

док је Сунце клонуло ка заранку,

сусрео са Дубом,

под којим су ми се,

пре скоро пола века,

догађале прве љубави,

и под којим сам,

 у доба ране младости,

читао најлепше књиге

и певао најдивотније љубавне песме.

Ја сам тада још увек

био смеран и чедан,

 заљубљен и занесен

својим песничким сновима и визијама,

а Дуб бејаше у пуној снази живота,

 већи и моћнији од свих дрвета

у свом шумском царству;

достојан и дичан

на своме царском престолу.

Под тим сам Дубом,

 у један пролетњи сутон,

румен и зимзелен,

први пут пољубио драгану своју,

и под тим се Дубом, гле,

у једно јесење вече

 жутог и руменог лишћа –

попут наших древних паганских предака,

 а уз свирку и песму вилењака –

венчасмо драгана моја,

невеста моја и ја.

Прошло је скоро пола столећа

од оних дивотних, а минулих

узвишених и лепршавих дана

 ране младости,

 када сам само сневао,

и певао,

о љубави

широј од банатске равнице

и лепшој од звезданог неба;

и када сам,

свим срцем својим,

веровао –

као и данас што верујем! –

да је васцели свет

само за нас двоје љубавника створен.

Загрлио сам своје старо

и уморно Дрво,

које памти све песме и снове моје,

 и које је сведок једне љубави божанствене

која се догодила давно,

а која и данас живи

у сваком тренутку вечности.

 

(Негде у банатској равници, 9. цветња 7523. године)

 

У С К О Р О! 

П Р В А   И Н Ф О Р М А Ц И Ј А!

ПРВО ПРЕДАВАЊЕ:

ТЕХНИКА ЕМОЦИОНАЛНЕ СЛОБОДЕ

У СВЕТЛОСТИ УЧЕЊА ДР ГРИГОРИЈА ГРАБАВОЈА

ТИЈАНИЈА ЗНАЊЕ –

Серија предавања и вежби –

од ХипокритА,                                                                                                                                                                    генија медицине – до ГрабавојА, аватара Нове свести

Предавања су резултат дугогодишњег духовног и исцелитељског рада и прилагођена су за брз рад у пракси на себи и другима.

– комплетна и брза обука у знања која су неопходна исцелитељу и духовном трагаоцу

– вежбе за виталност, подмлађивање и вечни живот

– веше ефикасних вежби дисања и енергизације

– дубље знање о функцији органа: мозак, епифиза, хипофиза, штитна жлезда, желудац, јетра, бубрези, енергетика тела, остало

– минерали, биљке, животиње – у Једноти са човеком

– стара знања у садашњем времену – реики, прана хилинг, поље, реконекција, ребиртинг, хомеопатија, биљке –мелеми и чајеви … и друго

– медитације и концентрације, више врста

– јасновидост, научни метод вишег стања свести

– исхрана и не-исхрана за здрав живот

-подмлађивање – 50 малих и 22 света ритуала за вечно здравље

– технологије др Григорија Грабавоја: уводни курс, концентрације, бројчани низови, срећа, љубав, јасновиђење, васкрсење, слике, управљање временом, учење о Богу, управљање циљевима, учење о духу, учење о свести, учење о души, престижуће управљање, учење о вечном животу… и друга учења

-и још много, много иницијацијских знања и умешности

Уз свако предање пригодна концентрација и медитација

– стални практични рад; сваки полазник у улози исцелитеља и пацијента

– диплома за свако предавање, на крају – главна диплома

Пријаве и обавештења: Даниела Јекић

Телефон: 064/25-82-199; Мејл: daniela.jekic@gmail.com

Лирски записи

 

Србин не може бити издајник.

Издајници су лажни срби; срби које је Ватикан створио и наденуо им србска имена.

Издајници се никада не рађају у Србству.

Требало ми је триста година, да то познам и освестим!

Срби су одувек и живели и умирали за Србство.

Издајнике не смемо сврставати међу Србе, јер тиме само вређамо и Србство и Србе.

Све што је отпало од Србства – и требало је да отпадне!

Било је гњило и труло.

Камо лепе среће, велим, да је то раније поотпадало!

Србство би данас било и здравије и чистије.

Србин не може бити издајник!

 

Свака нечиста мисао,

свако нечисто осећање,

свака нечиста реч,

свако нечисто дело –

убија!

Убија нас све нечисто

што из нас излази.

Само нас чистота спасава!

А чистота је –

светлост,

истина,

љубав,

лепота и доброта.

ПЕСНИКОВ КОМЕНТАР УЗ ОВУ ЛИРИКУ

Како је овде дивотно звездано небо!

Звезде су јасније, сјајније, блиставије, светлије и у разлчним бојама и ваграма: има жутих, румених, плавих, зелених и љубичастих звезда.

И, надасве, има много више звезда него у било којем граду, него у било којем селу!

Резак, оштар ваздух са Карпата све прожима и све прочишћава.

Ово је село, још пре стопедесет година, проглашено за прворазредну ваздушњу бању, управо због карпатских ветрова.

Видици се у слојевима, престеновима и круговима отварају и проширују.

Због близине границе – која је у време бољшевизма била строго чувана – у пречнику од седамдесет километара, с обеју страна, нема никакве прљаве индустрије.

Природа је сачувана, како са србске тако и са румунске стране.

Има праисконих животњских, птичјих и биљних врста које се ретко где другде налазе.

Доле зелено језеро, горе плаво море!

И још нешто.

Понад ових простора – одмах сам то запазио – не прелећу душмански самолети (авиони) са отровним хемијским трагом иза себе.

Дању је небо праискони плаво, јасно, бистро и дубоко, какво је било и пре стотину лета.

Од последњих кућа до границе нема ни триста метара.

Када се испењем на високу челичну војничку осматрачницу, тада пуца видик свеудиљ, све до снежних врхова Карпата, који су тако тајинствени, мистични и нестварни, као сан о вилинским световима.