Наш је главни задатак,

да тежимо ка вишем,

лепшем и дивотнијем,

да тежимо ка вишим

божанским световима,

да се угледамо

у свему на богове.

Наш живот има

само онда смисла

када се не задовољавамо оним

 што тренутно јесмо,

већ стремимо ка вишим врлинама

бића која су високо над нама,

у неким тајинственим

божанским световима.

У сумрак једног пролетњег дана, пре много лета, кренуо сам на далек пут, да тражим љубав своју из једног давно минулог живота.

Обишао сам многе земље и градове, у потрази за Оном која, давно негда и некад, у једном ранијем животу, бејаше љубав моја.

Пролажаху месеци и године, смењиваху се годишња доба у бескрајном низу, и ја се, уморан од лутања и трагања, у једно јесење вече, док жуто и румено лишће на ветру лепршаше, вратих у село предака својих, давно напуштеном дому своме.

Заставши, изненада, у сутон румен и зелен, пред вратима врта својега, смотрих под крошњом столетне липе, витку прилику, са нестварним сјајем у очима, како се, под пуним Месецом, на ветру лелуја, повија и њише.

Јеси ли ти свих ових година тражио мене? – чух мио, нежан и лепршав глас.

Тражио сам Ону чије име не знам, а чијег се лика само из једнога давнашњег сна присећам, – прошаптах збуњен, с тугом и сетом у прсима.

Ја сам Она коју си тражио по далеким земљама и градовима. Све ове године ја сам те, у дому твојему, стрпљиво чекала, јер сам знала да ћеш се вратити на крају пута својега, –дрхтавим и једва чујним гласом, прошапта витка прилика, излазећи испод модре столетне крошње, и ја – тек тада, под пуним Месецом – препознах лице Оне коју  сам, на прашњавим путима далеких светова, кроз многе минуле године тражио.

Говорио сам и говорим:

све религије су опсена,

и све идеологије

и сва учења овога света

јесу једна те иста опсена.

Ако Срби желе да буду

нешто више од робља овога света,

ако желе да се узнесу

међу божанства бескраја и вечности,

онда нека изиђу из свих религија,

из свих идеологија

 и свих учења овога света

која нису ништа више

до ли опсена над опсенама.

Садашњи тренутак

сабира све тренутке у вечно сада;

 нема ни прошлости ни будућности

изван садашњег тренутка;

онај ко не живи вечно сада,

 тај нити је живео у прошлости

 нити ће, пак, живети у будућности;

ако не живиш овај тренутак,

 нећеш живети ни неки будући тренутак,

ни било који будући тренутак

у бескрају и вечности

сазвежђа и звезданих јата.

Све религије,

сва учења,

сва знања овога света

јесу варка, привид и опсена,

јер искључују садашњи тренутак,

 који је језгро, битност и суштаство

 свих тренутака.

И Бог нам се пројављује

само у садашњем тренутку,

само у вечноме сада,

када свим бићем својим

и суштаством суштим

живимо садашњи тренутак.

Док седиш у ставу

увек будног и приправног ратника,

загледан у звездано небо,

 замисли,

и види,

како дишеш,

и како се крећеш

 усаображен и усаглашен

 са ритмом планета,

звезда,

сазвежђа,

сунаца и звезданих јата.

Буди све то што видиш,

 и све оно што не видиш,

у бескрајној

и вечној Васељени!

Јер, у овоме трену, гле!

 битан је

само овај тренутак

звезданог тиховања.

Ако из срца и душе

 следиш своје снове и визије,

и ако сарађујеш

са духовним бићима

из виших божанских светова,

 тада ће се

цела Васељена потрудити,

да ти се снови и визије

што пре,

и у потпуности,

остваре.

Такав је,

у бити,

Пут срца и душе.

Лирски записи

Постоје национализми љубави и национализми мржње.

Постоје национализми који се рађају у љубави, живе у љубави и рађају нове љубави.

И опет, супротно и опречно томе, постоје национализми који се рађају у мржњи, живе у мржњи и рађају нове мржње.

Србски национализам спада међу национализме љубави.

Можда се само два национализма у Европи могу сврстати мед национализме љубави – то су србски и руски национализам.

Већина западних национализама почива на мржњи, јер нису рођени у љубави.

Већину западних националиста покреће мржња према свим другима, док србске и руске националисте покреће љубав према Роду и Родини, будући да србски и руски национализми и јесу произишли из родољубља.

Реч родољубље происходи из србског и руског бића, и подразумева истовремено како љубав према Роду тако и љубав према Родини.

Може се и овако рећи: србски и руски национализми јесу национализми родољубља.

Родољубље је нешто праизворно, прасконо ведско и хиперборејско што надилази и превазилази национализме западних народа.

Родољубље је много старије од јудео-кршћанства, много старије од свих блиско-источних религија.

Родољубље је космичко начело, начело љубави, самосвести и самобитности.

Све западне национализме створило је јудео-кршћанство, створио је Ватикан, створили су јудео-лихвари.

Србски и руски национализми су самоникли и самобитни, праизворни и праискони, древни и космософијски.

То су национализми љубави, национализми који проширују љубав према Роду и Родини, од Земље до најудаљенијих звезданих јата.

Србски национализам је већ вековима, већ тисућама година, у окружењу национализама мржње, па зато никада и није могао ваљано и до краја да се развије и заокружи, те да се узнесе на виши, галактички, космички и божански ступањ, чему је одувек и тежио.

Сви западни национализми, чији је творац Ватикан, јесу национализми србомржње и русомржње.

Без србомржње и русомржње скоро да и нема ниједног западног национализма.

Због јудео-кршћанског и ватиканског окружења, србски је национализам одвајкада бивао гушен на све могуће начине, свим могућим, па и најсуровијим, па и најгрознијим јудео-кршћанским и јудео-гмазовским средствима.

Само бесловесни и злонамерни теоретичари могу србски национализам да пореде са другим национализмима.

Напросто, србски је национализам неупоредив, јер никада и није почивао на мржњи.

Србски је национализам, без сумње, национализам стваралачке самосвести, док су сви ини национализми уистини национализми рушилачке несвесности, па и бесловесности.

Наравно да ја овде имам на уму и у свести праизворни и праискони, самосвојни и самобитни србски национализам, који је изникао из ведског родољубља, а не говорим о лажном србском национализму који је, под утицајем јудео-кршћанства, Ватикана и Холивуда, почео да се развија у двадесетом веку.

Сваки расни, самосвесни и самобитни ведски Србин, лако ће разазнати и разлучити праизворни србски национализам од лажног ватиканског и холивудског србског национализма.

Разазнаће и разлучити по љубави, будући да је истински србски национализам увек и вазда национализам љубави.

Сваки онај назови србски национализам који се заснива на мржњи према другима, а не на љубави према Роду и Родини, јесте ватикански и холивудски, јесте јудео-кршћански и јудео-лихварски, јесте усташо-комунистички и укро-бољшевички национализам, који, у самој бити, нема ничег заједничког са србским ведским, аријевским и хиперборејским бићем.

Пуни планиског биља
По Горама и нечујне реке
У којој се анђели купају
И чешљају косе сребрне меке
Па у пунђу са звездама везују
У ноћне стазе у мир реке
Од шума шљивара из сјаја у страху зене
Са сенима предака извором тајне
Прво ме дотакне а онда прене
Па узлетим али нигде висине
Остајем свесна сна и опсене
Хоћу ли стићи да досегнем муње
Којима се Апостол века кити
Или ћу уплашена заћи у трње
У коме ћу страх свој скрити
Па ћемо себи верни
Нестајати смрти вични живота сити
Омађијани Апостол прошлост веже
Мери кантаром без ђулета и бројки
И засигурно миг смрти даје
Напуштене ливаде шљивари га блаже
Траг минулих векова се сада распознаје
Туђе нас руке размештају траже
У свакој травки тајна је живота
Искон засигурно долази из Гора
У њему је трен а година стота
Траву набери свећу утули
Тако ћу пренети предака сен
По облацима сви уснули
Пред травком застанем ослушнем трен
Нисмо ли у травама помало и ми
Њишемо се на ветру немоћно без сна
Нисмо ли у травама без остатка сви
Травка сам чудна признајем и ја