Лирски записи

 

Има тренутака, када свеколиким бићем својим осетим неизмерну љубав према свим људима, према свим бићима у свим световима.

Има тренутака, када искрено схватим и освестим, да су сви моји ближњи по свему бољи од мене; да су ми сви они одувек чинили дела доброте и љубави, а да сам ја вазда и увек грешио према њима сматрајући да ми они никаква добра не чине.

Има тренутака, када јасно видим све рђаве особине своје, сва рђаве помисли своје, и сва рђава дела своја, и када се, из срца и душе, искрено кајем, за све увреде, за све сузе, за све патње и боли које сам, негда и некад, свесно или несвесно, нанео и учинио било коме, било којему бићу.

Има тренутака,

када оно

што, заистински,

свим бићем осећам и знам,

не могу да искажем –

не само обичним, већ никаквим речима.

Тада се догоди,

 да, изненада и у трену,

застанем скоро на по речи,

повучем се у своје унутарње биће,

и стрпљиво чекам,

да ми богови пошаљу

своју спасоносну реч

 која ће бити

потпуна и јасна праслика онога

што, тренутак пре тога,

нисам умео да разјасним.

Речи које собом носе највеће тајне,

никада се гласно не казују;

оне се шаптом најтишим шапућу;

оне се душом предају души.

Лирски записи

 

Својим мислима, сновима, визијама и делима можемо у потпуности да променимо, не само свој живот, већ и живот Мајке Земље.

Свет се рађа кроз слику света.

Какву слику света стварамо, такав ће се и свет родити.

Ми смо творци овога света.

Нама је дано, речено и наложемо да стварамо светове, и да их чувамо.

Да их чувамо, а не да рушимо!

Рађајући себе, рађамо и ближње своје.

Одговорни смо за себе, али и за сва ина бића, како око нас, тако и у далеким световима.

Светом не владају политичари, нити ове или оне светске владе; светом владају наше мисли, наши снови и наше визије.

Будите свесни, да су ваше мисли и визије моћније од сваког политичара било где на свету.

Не будите подређени политичарима нити државницима; чините и мислите тако, да они вама буду подређени; да они вас слушају, а не ви њих!

Верујте у своје мисли, и ваше ће мисли бити моћне; верујте у своје визије, и ваше ће визије бити стварност; верујте у своје снове, и ваши ће снови мењати, стварати и рађати нове светове.

Ви сте рођени за богове.

Заиста, већ и јесте богови!

Лирски записи

 

У праскозорје, пре изласка Сунца, на Јарилов дан (Ђурђевдан), излазила би младост у Свете гајеве, на потоке и врела, на рудине и пропланке, у храстове и брезове дубове.

Девојке су биле обучене у беле хаљине а младићи у беле кошуље – а бело је знамен невиности и чедности у Ведских Срба – да беру брезове и ивине гранчице и различно пољско цвеће, те да плету венце које ће, потом, сплитати у бујне плаве власи.

Пошто би Сунце за три копља одскочило од обзорја, тада су се сви скупа, како девојке тако и младићи, купали на врелима, језерима или потоцима, певајући обредне песме у славу бога Јарила као и свих иних древних ведсрбских богова.

Јарилов дан слављен је и као почетак лета, јер је древни ведсрбски колодар (по којему смо ми сада у 7523-ој години) знао за два годишња доба – лето и зиму – што је сасвим исправно, јер пролеће и јесен, као засебна годишња доба, суштински и не постоје.

Од Јариловдана до Митровдана (а Митровдан је у вези са Мораном, богињом зиме и смрти) јесте лето, а од Митровдана до Јариловдана – зима.

Уосталом, у памћењу и свести нашег народа, лето и зима, као једина два годишња доба (без пролећа и јесени), сачувана су све до дана дањег.

У србским епским песмама највише је сачувана ведска вера наших предака, као и древна знања о нашем колодару.

Народни песник нас подсећа, да је Ђурђев-данак (Јарилов-данак!) хајдучки састанак, а Митров-данак (Моранин-данак!) хајдучки растанак.

Месец у којему се прославља Јариловдан зове се цветањ, цветни, цветник, јер, уистини, и јесте месец најлепшег пољског цвећа.

 

(На левој обали Дунава, 2. цветња 7523. године)

Лирски записи

 

Срби су кроз сва столећа, кроз сва тисућлећа ратовали против отпадника и безбожника.

Против највеће човечанске погани, против највећих светских грдила.

Сви ратови против Срба бејаху ратови против Бића.

Небиће, оличено у дивљим и крволичним хордама, чопорима, крдима, племенима и родовима, ратовало је против Бића оличеног у Србству.

Кроз векове, Срби су, све време, били на бранику космичког и божанског Устројства, Реда и Поретка.

Највећа жртва на Планети бејаше жртва Србства.

Све што чини и представља Небиће одувек је ратовало против Србства, како са Истока тако и са Запада.

Највеће жртве Србство је дало у двадесетом веку.

Све што је праисконо зло и праискона поган, то је, у двадесетом веку, без престанка, ударало по Србству.

Јудео-кршћанска и ватиканско-атлантистичка поган, удружена са мамонистичким лихварским гмазовима и зверима, ломила је и затирала Србство кроз цео двадесети век.

Југославија бејаше ватиканско-лихварска и атлантистичко-гмазовска творевина у којој је све време сатирано и затирано Србство.

Не постоје Јужни Словени.

Јужни Словени су измишљени да би гмазови и лихвари превели Србе жедне преко воде.

Постоје само Срби, а све остало је неки лихварско-атлантистички гемишт, сабран с коца и конопца, од зла оца и од горе мајке.

Јужни Словени су преторијанци Ватикана.

Срби са Јужним Словенима немају ничег заједничког.

То су два опречна света, два супротна звездана јата.

Колико заједничког има Биће са Небићем, толико и Срби имају са Јужним Словенима.

Крајњи је тренутак, да то разјаснимо и освестимо.

У Праскозорје

излазим у највише косе

и висове Црвене Горе,

међу плаво-зелене стене,

 тамо где орли сури гнезда свијају,

да поздравим Жарко Сунце,

а иза Сунца и Оно Друго и Треће Сунце;

да поздравим Сварога

који Унутар Трећега Сунца

обитава и који је Бог

мојих Звезданих Предака

и Праотац мојих Звезданих Потомака.

У излазак Жарког Сунца,

у трену рађања Трију Сунаца,

 срећем се –

на Почетку Свих Почетака,

као и на Свршетку Свих Свршетака –

са Три Лица Сварогова

што ми тајом отварају

Тајни Пролаз с ону страну

свих сазвежђа,

с ону страну свих сунаца,

с ону страну свих светова

све до Самог Срца Неба,

све до Самог Пра Живота.

Лирски записи

 

Зашто савремени људи, без икаквог бунта, пркоса и побуне, пристају да буду бело робље?

Зато што су кастрирани, сви одреда, и мушкарци и жене.

Кастрирани су, а да и не знају да су кастрирани.

Кастрирани су преко лихварске, атлантистичке и гмазовске културе.

Све што долази са атлантистичког и лихварског Запада – од културе, уметности, књижевности, музике и образовања – има само једну једину сврху: да умно, душевно, духовно, а потом и биолошки, кастрира све оне који прихватају њихову културу, уметност, књижевност, музику, као и ине видове образовног устројства.

Савремени људи више не стоје нити корачају усправно, држећи се космичке и божанске вертикале.

Западни лихвари и предатори развијају поетику гмазовског хедонизма, чиме убијају ратнички и борилачки дух у људима, стварајући од њих човеколике сподобе које не мисле својом главом нити осећају својим срцем, сподобе и креатуре које ће беспоговорно служити јудео-лихварима и атлантистичким предаторима.

Да је Западом завладала потпуна страховлада (тотална диктатура), то кастрирани људи не могу ни да виде ни да схвате, из простог разлога – зато што су умно, интелектуално, културно и духовно кастрирани.

Да Западом одвећ не владају људи, већ крвожедне лихварске звери, ни то културни ушкопљеници не могу да појме и схвате.

Док не победиш

самога себе,

не можеш постати

нешто више

од онога што јеси.

Тек када победиш

самога себе,

моћи ћеш да победиш

и све непријатеље своје,

 како у видљивим

тако и у невидљивим

световима.