Лирски записи

 

Већ сам рекао, да се сви наши снови остварују.

И наше жеље су, такође, снови, само ако истрајемо у својим жељама, намерама и наумима.

Све наше жеље постају стварност.

Поготову наше жеље које запишемо.

Ако их ставимо на папир, или, ако их запишемо овде на друштвеним мрежама, на својој страници, на свом порталу, блогу или сајту.

Свака записана реч изравно одлази у Акашу.

Запишите: Србство побеђује!

Ако нас стотина, ако нас тисућа, ако нас милион Срба запише: Србство побеђује! – Србство заиста побеђује; Србство заиста мора да побеђује!

То је магија наших ведских, хиперборејских звезданих предака.

Шта мислите зашто гмазовско-атлантистички медији објављују само мрачне, црне, грозне, ужасне вести, и то још појачавајући крупним и црним насловима?

Зато да би се то зло што брже и боље проширило, да би ушло у подсвест, у унутарње биће неосвешћеног народа, да би постало ужасна и грозна стварност.

Можда се сва та зла и нису догодила, али ако новине, ако телевизије, ако сви ини медији из дана у дан, из час у час, пишу и говоре само о томе, онда ће то – нема сумње – захватити све неосвешћене појединце, све неосвешћене народе, као и свеколико неосвешћено човечанство.

Холивуд су осмислили и створили најмрачнији рептилски и атлантистички умови, из света културе и уметности, да би преко тог јакрепског гнезда зла затровали свеколики човечански ум.

Холивуд нема никакве везе са уметношћу, са филмом – напротив! Холивуд поништава и затире све ине националне културе и уметности, поништава и затире све што је божанско, племенито и узвишено у самом бићу човека.

Изнова, и вазда изнова, пишите: Србство побеђује!

Србство је рођено да побеђује!

Србство је вечити победник!

И гле!

 у целој Васељени

нема тако сурових бића,

као што су људи.

 

Бог се више не обраћа људима,

већ дивљим зверима,

 домаћим животињама,

тицама, рибама, дрветима,

биљкама, води и камењу.

Људи су давно раскинули

Свети Завет са Богом –

окренувши леђа Богу,

и пошавши за Сенком Смрти.

 

 

За један будући свет,

има сасвим довољно

Срба и Србкиња.

Не знам колико их има,

али знам да их

сасвим довољно има!

Нека их је триста тридесет и три тисуће;

нека их је тридесет и три тисуће;

нека их је триста тридесет и троје –

има их сасвим довољно,

 има их и више

него што је довољно!

Они ће у једном будућем свету,

 који се у овоме часу рађа

 у језгру звезданих јата,

 бити будући прародитељи

 неким будућим Србима.

Не знам колико их има,

 али знам да их

сасвим довољно има!

С ону страну

 Видљивог Сунца,

постоји још једно

 Скривено Сунце,

иза којега је и треће –

Највеће Сунце,

 у којему пребивају

сва сунца.

Љубави моја,

у мојим сновима рођена,

ти што си створила мене

пре Света и Времена,

на Почетку Свих Почетака,

преведи ме преко Велике Воде,

проведи ме кроз Тамне Светове,

 и поведи ме Дому својему,

 где Твоја Велика

Душа Љубави

 одувек рађа

све љубави.

Лирски записи

 

(Писмо Жељку Стрики, Соколу и Витезу, како написа наша Татјана, Бела Вила)

Диван ти је цртеж Белог Ждрала, а рукопис, уз мало труда, можеш да развијеш у песнички краснопис.

Предлажем ти, да својом руком, пером или трском у тушу, пишеш своје песме на што грубљем папиру, а уз песме да урадиш и неколико зеновских или хаику цртежа, па да све то сабереш у књигу – не мора бити обимна књига(нека има до педесет страница) – а потом да све то однесеш у неку бољу копирницу и кеиговезницу, где имају дигиталну машину за штампање, те да то, опет на квалитетном, а пуном двестаграмском папиру, урадиш тридесет и три нумерисана примерка, што би било твоје библиофилско издање.

Такве се књиге веома цене и траже.

Ја сам, у младости, урадио десетак таквих својих књига, све руком писаних, мојим песничким краснописом и брзописом, уз тајинствене песничке и зеновске цртеже или аквареле и, могу ти рећи, да су ми верни читаоци, у сиромашној Србији, давали и по сто евра за примерак.

Нисам ја тражио толико, већ само десет евра, а они су сами плаћали (да ме часте!) још деведесет евра преко тога, јер су видели да је књига дивотна и вредна.

Данас се те моје књиге, из тога доба, по неким ретким и скровитим антикварницима, продају и пет скупље него што су биле у ономе времену.

Наравно да ја у своме дому немам ниједну своју књигу, ниједан свој цртеж или акварел, јер сам све давно или продао или испоклањао.

Ја сам од оних, веома ретких, песника и стваралаца који своја дела не чувају љубоморно у својему дому, да би се, у неко доба, хвалисали пред онима који им сврате дома.

Кад ме данас неко од пријатеља походи, ја немам ни једну једину своју књигу ни за показивање.

Када ме питају, где су ми књиге, ја им одговарам да су моје књиге одлетеле у Космос или у Акашу, да припреме за мене пута када буде дошао тренутак за то.

Да би све то остварио, Соколе и Витеже, не треба ти нико, а најмање ти ја требам, јер све то можеш да учиниш са доста љубави и мало, веома мало новца.

За такав један подвиг не треба ти ни двеста евра.

А ти си свој песнички задатак обавио!

Лирски записи

 

Свако од нас – који путујемо путем освешћивања и посвећења – пре или доцније дође до једног унутарњег стања бића, душе и духа, када схвати, осети и јасно види, да је усамљен, и да је све самљи на путу.

О томе говоре сви древни мистици и тајинственици, који су тим космичким и божанским путем путовали и корачали пре нас.

То је стање најдубљег увида, најдубљег познања, када схватиш, и освестиш, да човечанство споро напредује, а некад ти се чини, да уопште и не напредује, већ да све време, да вековима и тисућлећима, тапка у месту.

Тада посвећеник свим бићем својим осети метафизичку самоћу и космичку студен у души, и пошто свим бићем прихвати и проживи то стање душе, онда схвати и освести, да његов даљи боравак у овоме свету више нема ни сврхе ни смисла.

Тесла је то најдубље космичко осећање и стање душе и духа живео последњих четрдесет година у овоме свету.

Стога је из најдубље самосвести и божанске самосвесности, а у договору са вишим духовним бићима, скратио свој боравак на Земљи за шездесет лета.

Јер, испрва је било предвиђено – а то је и била одлука из виших светова – да Тесла у свету борави сто четрдесет и четири године.

О Теслином тајинственом, мистичном и оностраном животу у овоме свету знају само ретки посвећеници.

Материјалистички научници, знанственици и истраживачи Теслиног живота и стваралаштва о томе појма немају, јер они, зацело, не могу то нити схвате нити, пак, да појме.

То је једино Вивекананда знао и видео, као и неколицина источно-западних тајинственика из белога братства; а у том су братству, поред Вивекананде и Тесле – који су духовни творци белог источно-западног братства – били још и Ромен Ролан, Марк Твен, Тагоре и Ганди.

Поред Тесле, има још доста великих стваралаца и посвећеника, који су намерно и свесно скратили свој боравак у овоме свету.

Да споменемо само нека од имена тих великих мистика, стваралаца и посвећеника који су пре рока напустили овај свет: Моцарт, Пушкин, Достојевски, Љермонтов, Његош, Владислав Петковић Дис, Милутин Бојић, Рудолф Штајнер, Бранко Миљковић,  Драгош Калајић…

Само се у тајним, гностичким и есотеријским братствима и кружоцима, чувају тајинственствена и онострана сазнања о животним путевима ових великих стваралаца и посвећеника човечанскога рода.

Материјалистички и позитивистички научници и теоретичари, што је и разумљиво, имају, за свет, посве другачија тумачења и објашњења, из једног простог разлога – немају увида у Онострано.

Заиста, човечанство споро напредује, човечанство је још увек у пеленама, како је, једном приликом, рекао Карл Густав Јунг.

Свако онај ко дође до тог познања, осећа метафизичку самоћу и космичку студен.

Има тренутака када, поготову у позно доба ноћи, осећам залудност и бесмисленост свог боравка у овоме свету.

Тада ми се чини, да сам готово све своје послове и задатке већ обавио у овоме свету, те да мој даљи боравак овде јесте чиста себичност и саможивост.

Сваки онај који од ране младости сазерцава овај свет, као и ине светове, из свог најдубљег унутарњег бића, мора доћи до овог стања и познања.

Тада му се цео свет чини, као давно прочитана књига, као књига коју је већ стотинама пута вазда изнова читао и проживљавао.

Такав тајинственик и трагалац, пре или доцније, дође до оног о чему су говорили Гете и Тесла: Гете је говорио о велтшмерцу (Weltschmerz), илити светском болу, а Тесла о космичком болу, што је једно те исто.

Ово о чему вам ја данас говорим, говорићете и ви сутра онима који су млађи од вас.

Јер, сви ми, који смо на овоме унутарњем путу, долазимо до једног те истог сазнања: човечанство споро напредује, човечанство уопште не напредује, већ напредују само изузетни појединци.

Они појединци који неко кратко време бораве у свету међу људима, а онда се селе у неке боље, лепше и дивотније светове, остављујући за собом светлосни траг попут звезде репатице, како је говорио Марк Твен.

Некад ми се чини,

да је све залудно

и бесмислено

у овоме свету.

Нити је ово мој свет,

нити сам ово ја у свету!

Мој живот –

то је једна велика забуна,

и једна вечна борба

 без почетка и свршетка.

Борба са сврхом без сврхе,

са смислом без смисла;

борба у којој нема никакве разлике

 између добитка и губитка.

После свега,

чини ми се,

да све у овоме свету

бејаше само један сан,

који је неко други

 уместо мене сневао.

 

Вечерња румен.

На небу понад реке,

гле, прве ласте!

Ова песма је рођена буквално у трену, када сам, шетајући обалом Дунава, изненада, на вечерњем небу понад реке, угледао прве ластавице.

Тек доцније, пошто сам, пратећи унутарњи ритам стиха,  ову песму записао, видео сам да је, по свему, правилан и чист – хаику!

Не само по форми (пет; седам; пет слогова), већ и по неухватљивом зеновском доживљају тренутка преточеног у слику годишњег доба, као и доба дана.

Зашто овако једна лепа и дивотна вест, не би била најважнија вест у свим јавним гласилима!

Вече на Дунаву, 23. лажитрава/априла 7523. године

Лирски записи

 

Читајте поезију, слушајте духовну музику, цртајте, сликајте, учите и вежбајте краснопис, образујте себе, ширите поље свести, самосвести и космичке свесности.

Читајте чланке и слушајте предавања професора Велимира Абрамовића, творца и оснивача теслијанства, теслијанске науке, физике и духовности, јер кроз Абрамовићеве чланке, књиге и беседе провејава Стваралачки Дух Новог доба.

Радите на себи, јачајте и снажите себе изнутра, размишљајте о Космичкој Слободи, размишљајте о себи као о бесмртном и вечном стваралачком бићу, бићу без почетка и свршетка.

Стваралачке Слободе нема у спољноме свету, једина истинска и истинита Слобода јесте у нама, у нашем срцу, у нашем бићу, у нашем суштаству.

Свет не можете променити, не можете ни Србију променити – зато мењајте себе!

Стваралаштво, уметност, духовност, самосвест и грађанска непослушност – то је наш пут у овоме времену, пут на којему јачамо, штитимо, снажимо и бранимо сами себе, као и ближње своје.

Ја у овоме трену затварам један свој космички стваралачки круг, и отварам нове кругове стваралаштва који ће бити посве повезани са Галактичким Језгром и Акашом, кругове у којима нећу више писати и стварати онако како сам у минулом стваралачком кругу писао и стварао.

Будућност припада само онима који предано, посвећенички и самосвесно раде на себи.

Сви друштвени покрети, сви преврати и преображаји у спољноме свету више немају никаквог смисла ни сврхе.

Ново доба јесте доба самосвести и стваралачке самобитности.

Они који сада не верују у то, увериће се, убрзо, у времену долазећем.

Ако ускоро будем престао да пишем и објављујем на овом порталу, знајте да је то мој самосвесни избор.

Не желим, и не могу, више да се враћам на старо, на већ пређени пут.

Песник мора да путује напред и навише, да се из дана у дан, из часа у час мења, да сагледава, отвара и уређује све нове и нове светове.