Category: СВЕ ОБЈАВЕ

Драган Симовић: О потпуној грађанској непослушности


Лирски записи

 Untitled-2 copy.jpg2222

Све владе су немоћне и мртве ако им народ откаже послушност.

Без народа, ниједна светска влада нема никаквих моћи.

Свака је влада моћна само онолико колико је народ подржава.

Ова свест мора да се шири међу Србима.

Потпуна грађанска непослушност преконоћ руши сваку владу.

Народ није ни свестан шта све може да учини.

Постоје много боља и бржа решења од ванредних скупштинских избора.

То је потпуна грађанска непослушност.

За три дана потпуне грађанске непослушности, свака ће влада отићи на сметлиште.

За Србе су, у овом тренутку, најбоље гандијевске методе потпуне непослушности.

Довољно је да само три дана нико не излази из својих домова.

Све би стало.

Држава би била мртва.

Наравно да народ може све, само ако жели да нешто учини за себе.

Ако не жели ништа да чини, онда нека и даље робује.

Али ће робство бивати све теже и теже, до потпуног уништења и нестанка народа.

Кукавички родитељи бацају своју децу у ланце.

Због кукавичлука наших родитеља, ми сада плаћамо цену, као што ће и наша деца због нашег кукавичлука да проклињу нас, јадне и никакве.

Какви смо, нас ће се свакако гадити наши далеки потомци.

Неки будући нараштаји Срба, то знам и видим, причаће са гађењем о данашњим Србима.

Већ чујем шта ће о нама да причају они који ће доћи из будућности.

Сваки онај Србин који данас пристаје на свакојака понижења западних звери, зида најмрачнију тамницу својој деци, као и унуцима својим.

Нема ништа ни лакше ни једноставније од потпуне грађанске непослушности.

Само је питање свих питања, да ли ми ишта желимо да учинимо за себе и децу своју!

Преко савремених друштвених мрежа свеколики србски народ може за дан да се повеже и договори.

Да кажемо, тог и тог дана све мора да стане у Србији.

Од тог и тог дана нико не излази из својих домова.

Припремимо благовремено храну и пиће за три дана, и закључајмо се у својим домовима.

Све стаје.

Градови су пусти и мртви, аветни.

На улицама и трговима, сем паса луталица, никога нема.

У фирмама и установама никога нема.

Нигде никога нема.

И, победа је наша!

Потпуна грађанска непослушност боља је и простија од сваких избора.

На изборима се лаже и краде, а овде нема лажи, нема преваре.

Ганди је на тај начин заувек ослободио Индију.

Индију која је стотину пута већа од Србије.

Драган Симовић: Већ вековима сневам један дивотан сан


Лирски записи

 P1200813

Већ вековима сневам један дивотан сан, сан о Србству Богова и Богиња.

Сан у којему живе само Срби Богови и само Србкиње Богиње.

Ја верујем, и знам, да ће се тај сан остварити, и да ће тај сан бити Стварност стварнија и суштаственија од свих иних стварности овога света.

Верујем, и знам, а и видим, да се тај сан већ остварује, у тајинственим и оностраним  пространствима и световима.

Да ће се тај сан ускоро у потпуности остварити.

Да ће тај сан поништити све црне снове црних и бесловесних владара овог света.

Тај сан о Србству Богова и Богиња распршиће и развејати све снове бесова и гмазова који су столећима и тисућлећима радили на сатирању и затирању Србства.

У том сну који вековима сневам – Србство побеђује!

Јер је Србство и рођено да побеђује.

Ја већ видим остварење тог вековног сна, видим га у Језгру Звезданих Јата, видим га у Вечном Водеану Живота, видим га у Акаши.

Тај сан који већ вековима сневам – сневају и сунца, сневају и звезде, сневају и планете, сневају и бића у свим световима, у свим сазвежђима, у свим звезданим јатима.

Србство је створено и рођено да побеђује!

Србство је одувек било и Србство ће заувек бити.

Први и најважнији Задатак Србства јесте стварање бољих, лепших и дивотнијих светова.

Србство је кроз стотине векова рушило сва демонска царства на Земљи, па ће и ово бесовско царство за који трен срушити.

Ово бесовско царство на Западу нема будућности – срушиће га Србство кад буде дошао тај тренутак, а тај тренутак само што није дошао!

Сви они који данас сикћу, насрћу и кидишу на Србство, биће, за који трен, покопани од Србства.

Једино Србство има будућности, а сви други биће враћени у прошлост, јер су из прошлости и дошли.

Тај сан који сневамо планете, сунца, звезде, сазвежђа, звездана јата и ја, већ се остварује.

Када изиђете из ума опсене и уђете у јасновидо срце, тада ћете видети да се тај сан о Србству Богова и Богиња већ пред вама остварује, и да је то Стварност стварнија и суштаственија од свих стварности овога света.

IMG_20150320_173534

Предраг Петковић: СЛОВЕНСКА АСТРОЛОГИЈА


Занимљив је податак колико се наш народ отуђио од своје изворне религије старе више хиљада година. Иако се зна да припадамо словенској групи народа, мало људи је упознато са нашом правом религијом, нашим божанствима и свим оним знањем које су наши преци имали. Огромно духовно знање које се налазило у старословенским списима изгубљено је и заборављено. Томе су у сваком случају заслужни разни политички трендови кроз које је наш народ пролазио, као и прихватање других религија које су се на један перфидан начин бориле против словенске духовности.
И тако година за годином, век за веком, Словени су се под присилом страних религија све више одвајали од своје вере, изгубивши тиме свој генетски код који је записан унутар сваке словенске душе. Насилно мењање своје традиције и духовности створило је велику религиозну забуну која се кроз историју све више повећавала. Да ли сте се икада запитали због чега се српска историја проучава само од Немањића, иако су Срби постојали хиљадама година пре тога? Да ли је реч о српској религији која је из одређених разлога морала бити заборављена, или можда уништена.
Рушење словенских паганских храмова, прогањање и убијанмје свештеника, паљења књига и протеривања које су Словенски народи преживљавали, створило је један велики отпор према религији која јој се наметнула. И тако из одређених политичких разлога Срби заборављају своју праву веру и прихватају другу која ни по генетском коду ни по пририди Словена никада није могла бити стварно прихваћена.
Словенски паганизам је религија која потиче из древних веда, јер као што знамо Срби су дошли из Индије што су потврдили многи светски историчари. Самим тим словенска религија је идентична ведској аријевској религији, о чему сведочи српски језик који је од свих језика нејсличнији санскриту, древеном језику на коме су записани најстарији свети списи -Веде.
И тако се кроз време изгубила читава ризница знања којом је наш народ располагао. Један део Срба се потурчио и примио ислам (муслиманску веру) други део Срба се покрстио и примио хришћанство (јеврејску традицију) а касније је део Срба прихватио комунизам који је пропагирао атеизам. Шта је на крају остало од српске религије? Питамо се како се многи називају србима а не знају да наброје ни три словенска бога, а да и не говоримо о суштини словенске религије.
Зашто уопште говорим о овоме? Разлог је врло интересантан, а он је да су словенски чаробњаци и свештеници били врсни астролози, и да су савршено пратили кретање планета на небу, и на основу тога организовали своје животе. Све ово се дешавало неколико хиљада година пре него што су Грци и римљани имали било какав наговештај о астрологији. Сво знање које ми данас сматрамо да долази од старих грка односно римљана, јер користимо њихове називе сазвежђа и планета, уствари долази управо од наше словенско религије. Грци су све научили од Словена, што је познато изузетно малом броју људи. Тек данас када многи раде на обнови старословенске религије, неке чињенице излазе на светлост дана. Из тог разлога сам одлучио да дам основни преглед словенских богова, односно планета и сазвежђа, које су касније Грци присвојили. Тако ми данас користимо њихове називе не знајући да су она везана за нашу религију и нашу традицију.
КО ЈЕ УКРАО „ЗВЕЗДАНУ КЊИГУ“?
Изнад азурних обала Црног мора у храмовима града Сурожа обожавано је божанство Сунца. Словени ово море називају Сурошким морем, а град Сурож био је изузетно богат, па су многи бродови често упловљавали у његову луку. Ту су били усидрени многи бродови као на примери грчки, персијиски, етрурски, египатски. Ипак грчки бродови овде нису упловили ради трговине, већ су се са бродова искрцали ратници. Грци проваљују у храмове, руше божанства и износе драгоцености које су овде биле енормне. Пуно књига, злата и сребра, однешено је у Грчку. Тако су у једном моменту Грци заузели овај град. Међу изузетно вредним стварима које су украли је и посуда сличној оној која се налазила у Ретри са цртежима и фигурама небеских сазвежђа древних Словена.
Грци су се трудили да одгонетну значење звезданих богова и онога што је изнад њих било написано, међутим словенска наука је за њих највећим делом остала нерешива мистрерија. Након тога они су дали своја тумачења словенских сазвежђа и божанстава. Онда су прекрстили словенске богове у грчка имена и од тада датира грчка митологија. Ипак стари Грци су говорили да су свето звездано знање добили од Хиперборејаца са севера, како су називали Словене. Све се ово догодили негде око 4.века пр.н.ере.
Најстарија књига која садржи знање о звездама назива се „Звездана књига Коледа“ Стари Словени су ову књигу добили од бога Коледа (Кришне). Овде се налазе песме о стварању света, и свему оном што је потребно за астролошку науку. Бог Коледо пренео је ову науку о Великом Колу, и направио први календар (дар Коледа). Према традиционалним астролошким прорачунима ово се последњи пут догодило око 6530. год. пр.н.ере. Касније су мудрац Браг и његов син Усењ преносили даље астролошку науку.
Да су астролошким знањем Словени одлично владали не сведоче само записи и легенде, већ и остаци древних опсерваторија на северу и јужном Уралу. Током експедиције Е.С.Лазарева и В.Н.Димина на планини Нинчурт у близини језера Сејд, откривене су рушевине палеолитске астрономске опсерваторије која је саграђена у међуледеном добу, док је на јужном Уралу пронађен град храм Аркаим који је у исто време саграђен као календар и опсерваторија.
Према Словенима центар неба је Поларна звезда око које се окреће звездано небо, или како су га они називали Коло Сварога. Ту се налази пут који води ка божанским световима.Управо у овој тачки налази се врх планине Алатир, у ведама позната као Меру планина. На њеном врху налази се стабло јабуке са златним плодовима, а онај ко успе да их окуси постаје владар света. Око ове јабуке кречу се сазвежђа Мали и Велики Медвед.
САЗВЕЖЂА КОД СЛОВЕНА
Имена сазвежђа и пласнета које данас користимо везана су за грчке односно римске називе. Размишљајући макар на осонову имена, схватамо да је њихова астрономска и астролошка школа нешто што требамо ценити без премца. Ипак сва знања којим су располагали само је део онога што су словени хиљадама година пре њих користили. Иако су наша имена сазвежђа мого старија, услед завере против словенских народа она су скоро потпуно заборављена. Историја се из познатих разлога није превише бавила Словенима, па је тиме у заборав послата читава култура и велико духовно богатство. На сву срећу уласком Урана у сазвежђе Риба, многа заборављена и скривена (Рибе) учења биће пробуђена (Уран). Управо се то дешава већ неколико година у назад. У Русији се враћа словенки паганизам и то на велика врата. Чињенице да је тамо продато 3.000 000 примерака „Велесове књиге“ (словенска Библија) потврђује ову чињеницу. У Србији такође постоје групе које раде на обнови страословенске религије. Из тог разлога ево неколико детаља о томе како су наши преци астролози звали зодијачка сазвежђа.
Сазвежђе Овна код Словена се звало Белојер, а представљао је први месец, почетак пролећа и процват. Име је добио по богу Белојеру, односно Јару или Јарилу, који је био разапет на крсту заједно са 70 кнежева на горском врху у близини реке Еток. Бусова супруга царица Евлисија, скинула је тело свог мужа заједно са осталим кнежевима. Тела су им после тога била спаљена, а након 40 дана Бус Белојер васкрсава и силази на Алатиур гору, овенчан славом.
Оно се назива још и сазвежђе Јагњета. У њему се у близини земљиног пола, може видети сазвежђе Коледа и Радунице (Кефеј и Касиопеја). Сазвежђе Коледа налазило се на граници Риба и Овна, док се сазвежђе Радунице налазило негде на прелази Овна и Бика.
Сазвежђе Ладе представља Бика, или како су га називали Словени Крава. Лада је богиња љубави, слоге, благостања и мира. Из вимена ове краве тече млечна река коју називамо Млечни пут. Ова крава се звала Земун.У овом месецу Словени су фарбали јаја у луковину у част Златног јајета. Њих су носилу у храмове и нудили их богу Роду, а онда би их котрљали по земљи и разбијали. Јаја се овде везују за плодност и њима су поздрављли пробуђену природу.
Нама позната група звезда као Плејаде, уствари су Ладине ћерке-Пленкиње. Оне се такође сматрају ћеркама Светогора и Пленке. На граници између Бика и Близанаца налазило се сазвежђе Јарила нама данас познато као сазвежђе Ориона.
Сазвежђе Купале повезано је са Близанцима. Овде су близанци Овсењ и Коледо. Њихова мајка је Златогорка Маја а отац Дажбог. Овсењ је рођен пре Коледа, па је упрегао којне у небеске кочије правећи пут своме брату Коледу, који представља силазак самог бога Кришне на земљу. Зато се ово сазвежђе назива сазвежђе Кочијаша. Обојица се појављују у време летњег и зимског солстицијума. На дан празника Коледа Овсењ испраћа стару годину, а Коледо дочекује нову годину, односно ново Сунце. Овај су празник узели и хришћани, а славе га као божић.
Близанцима се такође сматрају Купала и Кострома (Кастор и Полукс), који су били брат у сестра. Пошто нису знали да су у крвном сродству они су се венчали, а када су то сазнали од туге су се удавили у реци. Из тог разлога Близанци имају симболику смрти, а то је представљено сазвежћем Вука и Вучића који се налазе испод Купалових и Кастроминих ногу. Грци су ова сазвежђа назвали Мали и Велики Пас.
Сазвежђе Кресења посвећено је богу Коледу (Кришни) и његовом силаску на земљу. Ово је повезано са Знаком Рака. Из веда знамо да се Кришна појавио у лунарној династији, а пошто Луна или Месец влада Раком, ова теорија се потврђује. Коледо је вратио људима ведско знање које је временом било изгубљено због ратова, епидемија и мразева. Овде се налази и сазвежђе Црног Змаја у коме су Грци видели Хидру.
Сазвежђе Лава у словенској астрологији повезује се са Дажбогом, а у том сазвежђу налазе се и сазвежђа Гавран и Црни Змај, одмах испод ногу Лава. Сазвежђе Лава често се приказивало са Малим Лавићем, који се налазио изнад главеВеликог Лава. Велики Лав овде представља Перуна док мали Лав представља Дажбога. Звезда Регул која се овде такође налази на старословенском значи Мали цар. Прва песма из „Звездане књиге Коледа“ приписује се знаку Лава.
Сазвежђе Маје посвећен је Маји Златогорки, коју данас називамо Девица. Она је родила бога Коледа који је словенима дао „Звездану књигу“. Звездани лик Маје приказан је као девојка која у руци држи класје. Код Словена она је била заштитница поља, а њене златне плетенице поредили су са класјем жита. Овде се налази и звезда Спика што значи Клас.
Сазвежђе Велеса повезано је са знаком Ваге. Он је људе научио да обрађују земљу, описменио их („Велесова књига“) и открио им је тајне уметности. Изнад сазвежђа Велеса видимо звездани лик Великог Медведа најјаче животиње северних шума. Велес је често био приказиван у лику медведа. Он је био заштитник богатства и трговине, а понекад се појављивао као ратник са копљем у руци. Велес је први супружницима ставио круне на венчању, и тиме је освештавао љубав. Заштитник је заљубљених. Његови атрибути су круна, вага и жртвеник. Он је први увео систем приношења жртава (само плодове воћа и поврћа, а никако месо) на жртвеник.
Сазвежђе Перуна повезује се са знаком Шкорпије, а заштитник (владар) је Перун Громовник. У борби између Перуна и звери Скипер, Перун побеђује па док му је звер била под ногама нудила му је сва богатства овог света да је пусти. Ипак Перун чудовиште убија и баца га у провалију. Он такође окреће Точак Сварога (звездано небо) а у рукама држи муњу, а понекад змију.
Сазвежђе Китовраса протиче у знаку Стрелца, а њима влада кентаур Китоврас.Рођен је у ери Јарца када је бог Индра ударио буздованом у стену а из камена који се отворио појавио се Китоврас и Квасура. Буздован је Индри излио бог Сварог, па је према томе кентаур Китоврас син Сварога. Звездани лик Китовраса представља полу човека полу коња који потеже стреле из лука. Према „Звезданиј Књизи“ одапињање стреле представља крај ере Јарца и пошетак ере Китовраса. јер се стрела граничила са сазвежђем Водолије.
Сазвежђе Коледа протиче у знаку Јарца, а заштитници овог сазвежђа су Индра, Коледо и Кришна. Сазвежђе Јарца приказује лик бога Дије, а карактеристика му је полу-рибља, полу-јарећа (Јарац са репом Рибе). Бога Дија дојила је небеска коза Сида, родоначелница подземних духова. У Индији ова богиња се зове Сати (Шивина жена), у Египту Сида се огледа кроз бога зла Сета, кога су хришћани касније из ко зна ког разлога назвали Сатаном.
Сазвежђе Кришњег везујемо за знак Водолије. Сви богови по којима су сазвежђа добила имена уствари воде порекло од Кришне, који је извор свих инкарнација. Многи имају нетачну информацију да је Кришна инкарнација Вишнуа, што уствари није истина. Кришна је ади-пуруша што значи првобитна особа. Изнад сазвежђа Кришњег налазисе сазвежђе Крилатог Којна. То је коњ Кришњег, а назива се Белогривиа, (у ведама је Хајагрива). Захваљујући њему Кришњи је стигао до своје принцезе Раде коју је касније и оженио. Поред његових копита налази се Лабуд који је Кришни указао на радину љубав. По грчком тумачењу овај крилати коњ је Пегаз.
Сазвежђе Рода везује се за зодијачки знак Рибе. Две спојене Рибе симболизују дуалност свемира, подела свега на позитивно и негативно, на свет физички и свет духовни. Ове две Рибе се зову Јава и Нава. Ово је такође сазвежђе распетог Бога, где богиња смрти Мара разапиње Дажбога на Белогорју (Кавказ). Након распећа Дажбог се преобраћа у Вишњег Бога. Он је прародитељ Словена. Грци су у овоме видели Андромеду која је прикивана за стену чекала да је неман растргне. У сваком случају Рибе увек предсрављају неку жртву, па било да је то Дажбог, Исус, Озирис или Один, жртвовање за добробит других у увом сазвежђу увек је присутна. Воден, божанство мора и океана такође се поистивећује са овим сазвежђем.
ПЛАНЕТЕ У СЛОВЕНСКОЈ АСТРОЛОГИЈИ
Словени су од давнина били поклоници Сунца. Зато и није чудо што је највећу број храмова био посвећен управо овом божанству. Словени су сунце звали разним именима као на пример, Сура, Хорз, Ра, Јарила, Световид, Дажбог. Бог Сунца је најстарија личност у универзуму укључујући људе и полубогове. Његова љубав са Свароговом ћерком Волињом, била је крунисана сином Хорзом, који аутоматски постаје наследник Бога Сунца. У „Велесовој књизи“се каже да је Бог један и бројан, и да због тога постоји много ликова бога Сунца. Сунце-Дажбог се појављује у лику Лава са златном гривом. Лав је цар међу животињама, а Сунце је цар међу свим планетама и звездама. У словенској астрологији сунце се сматра божијим оком, а његови зраци су руке које грле читав свет. Вечно је младо јер се стално поново рађа, а у исто време је и најстарије. Даје снагу, знање, величанственост, здравље и врховну власт. Словени су га сматрали божијим изаслаником у нашем универзуму.
Божанство које је владало Месецом звало се Велес. Он је често био прикативан као Јелен. Велес Лунарни дочекивао је душе људи који су умирали и спроводио их је на други свет. У Велесовој књизи пише „У ноћи је Велес ходао Сваргом по Млеку Небеском. Ходао је у својој палати ка Садава- звезди до двери Ирија (раја)“ Душе умрлих прво доспевају на Месец где иг дочекује Велес, а нако тога иду на Сунце, јер је лунарни зрак само одраз сунчевог зрака.
Смаргл, бог жртвовања, домаћег и небеског огњишта, такође је бог лунарне светлости. Ипак његов задатак је другачији од Велесовог.Велес преносу људима заповести од Бога, док Смаргл преноси молбе људи Богу. Он стоји целе ноћи и осветљава земљу. Месец је противник Сунца. Уз помоћ Китовраса Месец је преотео жену бога Сунца Зору-Зореницу, па се Хорз дао у потеру и пронашао Зору у Месечевој палати. Уз помоћ Сварожића Хорз је успео да преузме Зору и врати је Сунцу. Кроз историју су се увек супротстављале религије које су обожавале Лунарни и Сунчане богове.
У словенској религији планета Меркр је поистовећена са Кришњем. Он је прикривен и тајан бог, исто као и Хермес, од кога потиче реч херметизан, односно херметичке знаке или скривене науке. Касније су Римљани Хермеса поистоветили са Меркуром. Кришњи је био први од синова бога што значи да је био нај ближи Сунцу. Из тог разлога се Словени поистивећују са планетом Меркур. Кришњи је први људима донео ватру. Последњи пролаз пред улазак у свет богова, пред вратима Сунца, налази се на Меркуру. На њему има доста живих бића где је између осталих станује цела Велесова дружина, Китоврас, Квасура, Вавила итд. Китоврас понекад има задатак да преведу душе у друге светове.
По старословенској традицји Венера је била Маја Златогорка врховна богиња љубави и плодности. Она је мајка за све створене универзуме. Супруга је врховног бога Вишњег и везујемо је за љубав, склад, лепоту, брак и слично.Родила се из цвета Астре, па је зато неки називају и Астарата или Иштар.Лада је код Словена такође богиња љубави и лепоте. Она је персонификација рађајуће природе, бујности, плодности и рађања. Изузетно је лепа и складно грађена. Пут јој је млечно-бела и нежна.. Очи су јој боје љубичице, а усне боје малине и јагоде, док јој је коса ватрено златаста.Од речи Лада Енглези користе реч ладy, што значи госпођа Весна је такође божанство које је код Словена имало значење данашње Венере. Она је заоденута пелероном од пупољака и цвећа, остављајућу за собом опојни мирис. Када дође њен период године, крећу поворке лепих девојака које су славиле њене моћи и обожавали њену лепоту (русалке, краљице, додоле, лазарице и сл).У њену част певало се и играло.
Марс је код Словена био Бог Јарила. Он је сејао смрт, а богиња смрти Мара је била под његовом управом. Она је својом косом докрајчивала смртно рањене ратнике. Јарило је ратник и зато влада планетом Марс. На ову планету после смрти долазе они који су обожавали овог бога. Бића која живе на Марсу су ратници који жуде да освоје земљу или да међусобно ратују. Они воле борбу и такмичења, и од свега највише у томе и уживају.
Код Словена Јупитер је Перун, односно врховни бог. Њега су највише обожавали Срби. На овој планети се налази и Перунов дворац, а такође ту је и његов син Дажбог. Коло Сварога ипак окреће Перун, а из „Велесове књиге“ сазнајемо да је ово Коло ништа друго до Јупитеров дванаестогодишњи циклус. Свака година овог круга има своје божанство и свету животињу. Зато се тврди да је Перун Јупитер, односно да је Јупитер Перун. Он такође држи муње у рукама и баца их на земљу. У хришћанству је он Илија Громовник.
Сатурна код Словена представља Световид, а то је управо онај који се касније рађа као Светогор и постаје цар Атлантиде.Он је такође Свет-род, Сат-род, код Етрураца је Сатре, код римљана Сатурн. код Египћана Сет, и на крају код хришћана Сатана. Он је код Словена представљао судбину односно карму. Његов трон је далеко од Сунца, а веровало се да је то пут за паклене планете.
Иако су Уран, Нептун и Плутон откривени релативно скоро, Словени имају богове који се поиствећују са овим планетама. Тако је Сварог уствари Уран, творац нашег света и неба. Сварга уствари значи „небеско краљевство. Стрибог се такође поистовећује са Ураном, јер он влада јаким ветровима и олујама.
Нептун би био Воден, Бог вода, језера и мора. Аријевски „Ванда“ значи вода. Њега су обожавало морнари и рибари, а хришћани са га касније покрстили као Св. Николу.
Плутон је код Словена Бог Виј, а Римљани га називају Вијовис. За њега се каже да је одгајио Велеса, а он је управо онај који спроводи душе како на рајске (Ириј) тако и на паклене планете, односно царство Плутона.
У словенској астрологији се такође предвиђа судбина појединца, друштва или државе. Да би се особа могла бавити словенском астрологијом мора познавати Звездани закон, који се зове Прав. Такође је неопходно познавати особине сазвежђа, звезда, планета, митове и предања. Морало би се живети унутар мистерије и у складу са словенским календаром. То омогућава да се живи унутар звезданог ритма универзума.
Словенски чаробњаци и звездари (астролози), знали су за двадесетчетворочасовно, годишње и епохално кретање неба. Познавали су зодијак и пратили кретање планида (планета). Данас астролози примарно узимају дванаест сазвежђа, односно оно што је у равни са еклиптиком (сунчев пут). Сферична слика се скоро уопште не користи, јер су зодијачка сазвежђа подељена само зато што леже на путу Сунца. Словени су имали специфичне прорачуне за прорачунавање под каквом је звездом особа рожена. Свако данас зна положај Сунца у хороскопу, али ретко ко зна под којом је звездом рођен, што је по Словенима изузетно важно.
Словени су познавали изузетно компликоване прорачуне што овде нећемо објашњавати. Нпр.нестанак Атлантиде се десио када је Денебола пролазила кроз нулти звездани меридијан, односно када су се срели Светогор (Девица) и Перун (Лав). Тада је поморско царство нестало под водом.
Коледо је дао људима календар када је Полукс (Купала) пресецала нулти меридијан, јер је звезда Купала повезана како са Близанцима тако и са Раком. Након прорачунавања добија се 6530.пр.н.ере са осцилацијом од 30 година.
У словенској астрологији постоје многа пророчанства као што су Велесово, Перуново, Сварогово, Коледово итд. О овим астролошким пророчанствима моћи ћете да читате у неком од наредних бројева астрологоса.
Сва слава србском Богу Перуну !

Драган Симовић: О ПЕСНИКУ КОЈИ ЈЕ ЖИВЕО СВОЈЕ ПЕСНИЧКЕ СНОВЕ


Лирски записи

 Untitled-2 copy.jpg2222

Људи се деле на оне који корачају усправно и самосвесно на властитом путу – а такви су одувек и вазда бивали у мањини – и на оне што ходају повијено и погрбљено, без икакве самосвести и достојанства, не на својему путу, већ на туђинским стазама и путељцима.

Први – који су одувек и заувек мањина – корачају, док други – који су одувек и заувек неосвешћена већина –  ходају, гамижу и бауљају.

Први су духовна, космичка и божанска вертикала, а други су овосветовна, земаљска, приземна и привидна хоризонтала.

Те две врсте људи никада се не могу поредити, јер се и немају по чему поредити.

Они су толико различити, да би свако њихово успоређивање бивало увредљиво, бивало на штету оних првих.

Момир Војводић, србски песник и посвећеник, свеколиког свог живота корачаше усправно, самосвесно, самобитно и достојанствено властитим путем.

Корачао је усправно, следећи космичку и божанску вертикалу, онако како једино самосвесни и самобитни расни хиперборејски Срби корачају.

Свеколики Момиров живот бејаше једна борба непрестана за Истину, Светлост, Правду и Србство.

Редак је Србин, редак је србски песник који је с толико љубави и жара, без престанка и предаха, ратовао за Србство, сневајући свој вековни сан о духовном и културном препороду, васкрсу и успону Србства.

Често је бивао усамљен, попут вука самотњака, често је бивао напуштен од свих, често је бивао један једини Србин на бојноме пољу, на страшноме попришту где се жесток бој бијаше за Србство и за спасење Србства.

Давно смо се, веома давно, срели нас двојица.

Већ при првом сусрету, ја сам пред собом видео расног и самосвесног Србина.

Расног и самосвесног Србина по свему.

По лику и стасу, по говору и мислима, по осећањима и визијама, по србском ставу, по србском становишту, по србском погледу на свет.

Имао сам осећај, да се знамо већ триста година.

Кад год се сретнем с неким који је из мојега духовног јата, увек имам један те исти осећај: да се већ вековима однекуд знамо.

И знамо се, заиста!

Знамо се из визија и снова, знамо се са неких далеких галактичких и звезданих путовања и пропутовања, знамо се из неких космичких и божанских битака.

Момир Војводић није само писао и стварао поезију – он је поезију живео!

Нико тако није певао о Србству, и нико тако није боловао све бољке и болести Србства као Момир Војводић.

За њега би се, заиста, смело рећи, да су га истински болеле све ране Рода Свога.

Будући да је Момир скоро десет година старији од мене, ја сам се, тада, као млад песник, учио од њега како се бој бије за Свој Род и Своје Племе, за Свој Језик и Своју Азбуку, за Своју Културу и Своју Духовност.

Ја сам пажљиво пратио његов песнички и стваралачки рад, као што је и он, надам се, пратио моје стваралаштво.

Срели смо се свега три пута у овоме животном току.

Али, сада, док пишем ово, имам осећај, као да смо се вазда сретали.

Песници могу да се друже, да међусобно прате један другога, кроз поезију и стваралаштво, и на даљину.

За песнике не постоје никакве препреке ни у простору нити у времену.

Они су сви једно галактичко, мистично и духовно братство, чак и у оним приликама ако се, из неких виших разлога, никада и не сусретну у овоме свету.

Момир Војводић је, пре годину дана, напустио овај свет.

Преселио се у нека дивотна небеска пространства, где вечно обитавају песници и посвећеници.

Преселио се у Небеску (Галактичку) Србију.

У Србију Трећега Неба, у Србију тајинствену, онострану, бесмртну и вечну.

Само расни, хиперборејски, самосвесни и самобитни Срби могу да имају визију Небеске Србије, и могу да знају шта уистини значи и јесте Небеска Србија.

Сада је у друштву дивотних, племенитих, духовних и божанских бића, највећих посвећеника Галактичког Србства.

Сада обитава у Вечном Водеану Живота.

Сада га више не боле ране Рода Својега, јер је све ране Рода Својега, слутим и осећам, давно преболео.

Ако неко од вас – неко од вас који читате ове лирске записе – некада, и у неко доба, буде походио гроб песника Момира Војводића, у Горњој Морачи, нека и у моје име ужеже једну воштаницу.

Уз ове лирске записе, при самом крају, прилажем вам и једну дивну репортажу, један с љубављу рађен документарни филм, о песнику Момиру Војводићу, који нас, у овоме часу, посматра и благосиља из Небеске Србије.

На Ладин дан (22. лажитрава/април), 7523. године

(СРПСКО СТАНОВИШТЕ – ЖИТИЈЕ МОМИРА ВОЈВОДИЋА)

Татјанин коментар: О ДУХОВНИМ ЛЕПОТА, КРАСОТАМА И ДИВОТАМА


    • Браво Жељко, Витеже!!! Кад видим да се неко бави племенитим стварима, ја га, с правом, назовем Витезом.
      За наше драге, племените жене, кажем:Племените госпође или девојке. Некад их зовем и Виле, Музе и Красавице (тј. Лепотице).
      Писмо, као и језик, је светиња. Божији дар. Замислите само, Човек може своје мисли да говори, али и да користи знакове, слова, те да оставља записано толико тога. Онда се то узвисило и до уметности:
      ~Уметност говора
      ~Уметност лепог писања, калиграфија.
      ~Књижевност и поезија.
      Дивне и величанствене ствари.
      У Кини и Јапану се сматра великом уметности калиграфско исписивање речи и слова. Они то сматрају и медитацијом. Читав ритуал, специјални папир, туш, четкице. Прибор за писање је украшен, чувају га у специјалним кутијама, некад и веома скуп, специјално рађен. На тај начин одају захвалност и поштовање писању. И мислим да су у праву. Све што је племенито и узвишено заслужује поштовање.
      Драго ми је Жељко да је повратак писању било откривење за Вас.

 

Драган Симовић: Песников космички сан


IMG_20150320_173534

Србство о којему певам,

постоји само

 у мојим песничким сновима

 и јасновиђењима.

Оно је мој песнички

и космички сан,

који сневам, гле!

кроз многе животне токове.

Тог Србства

одавно нема

у стварности овога света.

Оно је живо и присутно

 само у стварности

мојих песничких светова;

мојих песничких светова

 с ону страну

давно згаснулих

звезданих јата.

Драган Симовић: О ЗАПАДУ И БЕСМИСЛУ


Лирски записи

 Untitled-2 copy.jpg2222

Запад, преко својих окултних и магијских центара моћи, влада светом.

Кад проникнемо у само суштаство ствари, онда видимо да Запад нема никаквих културних, уметничких нити духовних вредности, да нема великих и снажних стваралачких личности, а да, ипак, на неки тајанствен начин господари човечанством.

Чиме то Запад влада, и чиме је слудио свет?

Влада окултизмом, а магијском је пропагандом посве слудио свет.

Никаквих вредности нема на Западу.

Нити су богате земље, нити паметни народи.

Западњаци су просечни, обични и незанимљиви људи.

Неко их назива медиокритетима, и они јесу то.

Сва западна друштва јесу медиокритетска.

То је цивилизација фасаде, а испод и иза фасаде – грозота и пустош.

У младости сам боравио на Западу.

Желео сам да видим чиме је то Запад засенио свет.

И открио сам одмах.

Запад је окултизмом и магијском пропагандом засенио и поробио свет.

На Западу људи умиру од досаде и бесмисла.

Бивало је тако и седамдесетих година прошлога века.

А сада је, свакако, још грозније и још бесмисленије.

Тамо се нико ни са ким не дружи.

Тамо су сви странци и туђини једни другима.

И брачни другови су странци и туђини једни другима.

Проживе супружници педесет година у браку, у брачној и породичној заједници, а и даље су странци и туђини једни другима.

Тамо нема љубави, нема родољубља, нема дружељубља.

Тамо постоји само интерес и профит.

Изван интереса и профита нема никаквог дружења, никаквог разговора, никаквог пријатељства.

Западњаци и не умеју да разговарају, не умеју да воде философске и духовне дијалоге.

Они су прости, они су ограничени, они су приглупи.

Само прост, ограничен и приглуп човек може да се диви некаквим (не знам каквим!) западним вредностима.

Драган Симовић: Ми смо два зрака љубави


IMG_20150320_173534Ми смо два зрака љубави

Првобитног Сунца

које је родило сва сунца,

све звезде,

све планете и све светове

у свим пространствима

 Вечне Васељене.

Ми смо два зрака љубави,

 љубави моја,

која у обличју два бића,

у обличју човека и човечице,

лутаху бескрајним световима

 и пространствима

 тражећи једно друго

кроз многе животе.

Ми смо два зрака љубави,

 богињо љубави моје,

на вечним пропутовањима

кроз тајанствене и дивотне светове,

 кроз далека онострана сазвежђа

 и давно уснула звездана јата,

 и од љубави наше,

љубави моја,

зависи судбина планета,

сунаца и неких далеких звезда

које још ни рођене нису.

Ми смо два зрака љубави

Првобитног Сунца,

које је Љубав Своју

у наше љубави излило,

да ти и ја,

љубави моја,

љубећи једно друго,

остваримо Првобитну Љубав

Првобитног Сунца

од које све постаје и настаје,

у садашњем тренутку вечности,

 без почетка и свршетка.

Жељко Стрика: ПЈЕСМА БИЈЕЛОМ ЖДРАЛУ


  1. Ти,
    што летиш,
    високо под сунцем
    и под звијездама,
    -између свијетова;
    изнад
    сунчане и тамне стране планине,
    и изнад
    пјева пијетла и вечерње тишине:
    поведи сва бића,
    из племена бијелога,
    низ млијечне стазе,
    кроз капије тајне
    у
    њиховим срцима.

 

Драган Симовић: Мајмунизација Србије


Лирски записи

 IMG_20150320_173534

На делу је мајмунизација Србије.

Испрва је била сатанизација, па кретенизација, а сада је на делу мајмунизација.

Мајмунизација Србије одвија се на свим пољима, на свим ступњевима, и јавно и тајно.

Сви прописи који нам пристижу из Европске уније имају само једну једину сврху: да се изврши мајмунизација србског друштва.

Да се од словенског србског друштва направи друштво мајмуна.

Јер те мајмунске прописе, наравно да пишу мајмуни, и њих могу да прихвате, такође, само неки други мајмуни.

Словестан човек не може да прихвати мајмунске прописе.

Мајмунске прописе може да привати само онај који и иначе већ припада мујмунској раси.

Човек чији су преци божанска бића, не би ни погледао мајмунске прописе и законе.

Али ће зато, онај чији су преци од мајмунске расе, са дивљењем да прихвата мајмунске прописе и законе.

Ствари су веома просте.

Слично слично привлачи.

То је један од најјачих космичких закона.