Лирски записи

 

По једном гностичком, есотеријском, тајном учењу – које се развија и негује у антропософским и теософским посвећеним кружоцима, круговима, друштвима и заједницама – свака раса, а унутар расе сваки народ, род и племе, има свог божанског водича и чувара.

Од сарадње расе и народа, са својим божанским водичем и чуварем, зависи и судбина расе и народа.

Ако се раса или народ одрекне свог божанског водича (а то је Божанство на високом ступњу Створитељева Реда и Поретка), ако раскине и погази Завет који је у древности сачињен између наших богова и великих предака, тада та раса и тај народ пролазе кроз велике муке и патње овога света, све до коначног истребљења и нестанка.

Сви народи хиперборејске, аријевске расе, у овоме космичком часу, пролазе кроз велика искушења, кроз велике, муке, патње и невоље и, ако се овако настави (а наставиће се, по свој прилици!), ускоро ће, заувек, нестати многа аријевска, хиперборејска племена.

Од свих хиперборејских, аријевских племена, родова и народа, Срби су, канда, у најтежем, најбезнадежнијем и најпогубнијем положају, јер се несхватљивим космичким убрзањем одвија распршивање и развејавање Србства – у вртлозима и вихорима времена, а на све стране света – нестајући и топећи се у неке нове (мале и безначајне) измишњене и вештачке народе.

Рекли бисмо, да сатирање, затирање и нестајање Срба почиње још од Немањића, али да се од Косовског боја све видно убрзава – из века у век, из године у годину – да би, у двадесетом столећу, то убрзање са земаљске прешло на звездану, галактичку и космичку завојницу.

Онај ко је упућен у тајне духовне науке, схвата шта је узрок оваквог србског суноврата.

Али, како та тајна, гностичка и есотеријска знања, пренети народу који је далеко од свега тога, у времену кад се све мање времена има!

Лирски записи

 

Против Србства се води рат без престанка.

Тек што је окончан Трећи, а ево, већ креће и Четврти светски рат.

Овај Четврти је најпотуљенији, најподмуклији, најскривенији и најприкривенији, па је зато, по Србство, овај рат и најопаснији.

Најопаснији зато што се води преко човеколиких срба, преко човеколиких грдила којима су придодата србска имена и презимена.

Овај рат против Срба воде срби који су стварани у неким пећима и лабораторијама – ватиканским, лондонским, бриселским и вашингтонским.

Тајни, потуљени и прикривени рат, на свим пољима, води се преко невладиних организација, које су основали атлантистички лихвари и гуштери, и у које су сместили нека мушка и женска грдила – истина, више је женских него мушких грдила – да растурају Србство и Србију, од дна до врха, како уздуж тако и попреко.

Свакако сте запазили, и освестили, да су у свим атлантистичким невладиним организација у Србији, као и другде у свету, све сама грдила.

Женска грдила су у првим борбеним редовима.

Та грдила жаре и пале по Србији.

То су човеколика женска грдила која мрзе све на овоме свету, па и у иним световима, али од свега што мрзе – Србе највише мрзе!

Скупљана су женска грдила свуда по свету, придодавана им србска имена и презимена, измишљана им биографија, па су потом довожена у Србију и убацивана у атлантистичке невладине организације, да би изнутра, најпотуљеније и најлукавије, та грдила над грдилима, разарала Србство и Србију.

Свако од вас, ко чита моје лирске записе и моју поезију, зна, да ја носим и живим неизмерну љубав према човеку, а, надасве, љубав према жени, према човечици.

Према жени, уз љубав, осећам и ону прасрбску, прасловенску, праискону хиперборејску саосећајност и болећивот.

У жени, као и у човеку, видим божанство.

Жену видим као богињу, а мушкарца као бога.

Али, ова женска грдила из атлантистичких невладиних организација нису женска божанства, већ женски бесови.

Јер само женски (као и мушки) бесови могу тако да мрзе све што је лепо, дивотно, племенито и узвишено.

То су женска бесовска грдила која у младости ниједан словестан и освешћен мушкарац није примећивао, па сада у позним годинама искаљују свој бесан – бес прерастао у мржњу над мржњама – према свему србском, а превасходно према мушком србском.

Сетих се једне клетве (а клетве знају бити грозне и ужасне!) која је некада могла да се чује међу Србљима Црногорцима, а бивала упућена женском чељадету: дабогда се над тобом мушке гаће не дрешиле!

Е, видите, управо та и таква женска грдила, над којима се у младости мушке гаће нису дрешиле, сада, у својим позним годинама, искаљују  свој свеколики бес над васколиким Србством, а нарочито над мушким бићем Србства.

Лирски записи

 

01

Ми смо уметници, чији је главни задатак да, без престанка, раде на себи, да стварају и обликују саме себе, да од самих себе створе најлепше, надивотније и најсавршеније уметничко дело.

Да, сви смо ми рођени, богомдани уметници.

Многи људи нису свесни, да су рођени, богомдани уметници.

Свако је од нас песник, певач, свирач, плесач, сликар, вајар, градитељ.

Наше уметничко дело – то смо ми сами.

Васцелога живота својега, свих прошлих и будућих живота, ми тешемо, клешемо, вајамо, осликавамо, распевавамо, оплемењујемо, обогаћујемо и позлаћујемо саме себе.

Сви су наши хиперборејски преци, Бели Срби, Пра Аријевци, у Древности, били песници, уметници и ствараоци, а, упоредо с тим, сви бејаху и дични  ратници, ратници врли и неустрашиви, ратници посвећени Сварогу – Богу Светлости.

Песник не пева песме песама ради, већ себе ради; сликар не слика слике слика ради, већ себе ради; вајар не ваја кипове кипова ради, већ себе ради; градитељ не гради градове градова ради, већ себе ради.

Свако од нас све што ради, заиста, све то ради себе ради!

02

Ми смо заборавили зашто смо дошли у овај свет, и који је наш први и најбитнији задатак у овоме свету.

Зато патимо у овоме свету, зато страшно и ужасно патимо у овоме свету.

Због тог заборава, нама је овај свет постао најгрознији пакао, најдоњи круг најгрознијег пакла.

Наше су мисли паклене, наша су осећања паклена, наше су речи паклене и наша су дела паклена.

Због заборава, ми смо постали најбедније робље невидљивих владара овога света.

Радимо од јутра до сутра, не видимо се од мукотрпног, јадног и бедног рада, а ништа немамо од тога.

Нити ми, нити било ко наш!

Не видимо ништа и никога, не видимо ни себе ни ближње своје, зато што плодове нашега рада убирају највећи грабљивци, лупежи, паразити и дембели овога света.

Лихвари, зеленаши, гуштери и гмазови владају овим светом.

Они су новац и измислили да би поробили човечанство, да би владали светом, и да би уништавали свет.

Ко су они?

Одмах да разјаснимо: они нису људска, нису божанска бића.

Они су најнижа подраса на Земљи.

Најнижа подраса која је само позајмила људско обличје.

Њихова човеколика љуштура је привид, варка и опсена.

Унутар љуштуре обитавају гмазови, змије, гуштери, зелембаћи и јакрепи.

03

Почетак нашег ослобађања од њихове тираније јесте буђење и освешћивање.

На самом почетку, ми морамо схватити, и освестити, да лихвари, гуштери и јакрепи нису људска, нису божанска бића.

Да ми морамо бити жестоки у рату против њих.

Према њима не смемо имати ни милосрђа ни самилости, нити било каквог саосећања.

Док њих у својој свести и свесности не уништимо, човечанство не може ни умно ни духовно да напредује.

Ако ми њих не уништимо, онда ће они уништити и нас и Планету.

Е видите, ово, управо ово, може да схвати само расни и самосвесни хиперборејски Србин.

Други народи то не могу да схвате и освесте; други су народи давно изгубили тај светлосни запис божанске самосвести.

Зато су они и кренули у жесток рат против Срба.

Не могу да владају светом и човечанством онако како су замислили, све док на Земљи постоје Срби.

Тек када униште Србе, моћи ће светом да владају тисућама година.

Али, не бива тако!

Све је више пробуђених и освешћених хиперборејских Срба, како у Србији тако и у Русији, јер су и Руси Срби, само што се другачије зову.

Не бива тако, зато што Србима пристиже помоћ из највиших духовних и божанских светова.

Ближи се тренутак када ће их живи огањ из Неба сажећи.

Од тог живог огња са Неба Србима се ништа неће догодити, неће ниједан расни и самосвесни хиперборејски Србин страдати.

Срби ће, у том часу, бити само посматрачи и сведоци.

Посматрачи и сведоци силаска Великог Духа Стварања на Земљу и почетка Новога доба.

Овај тренутак! –

то је само овај тренутак!

Сви минули тренуци,

 као и сви будући тренуци –

згуснути до праска,

згуснути до распрснућа –

гле!

стају у овај тренутак

који је један једини

тренутак у вечности!

У ноћи,

дубокој и модрој,

у ноћи,

 без звезда и месечине,

бео шљивин цвет,

 гле!

обасјава мој врт.

 

Истина о Србима

записина је

 у звезданим књигама.

Свако је слово

Србске Књиге Живота

 рисано Златним

Свароговим Зраком

у тајинственим

и оностраним дубинама

звезданих јата.

Истину о Србима

нико и нигда

сакрити не може.

Ми знамо ко смо;

ми знамо чији смо.

Знамо одакле смо пошли,

и знамо куда идемо.

Туђинске књиге не чатимо,

 јер у туђинским књигама –

 Истине нема!

Лирски записи

 

Време галактичког повезивања Срба преко космичке удвојене завојнице.

Хоризонтално и вертикално повезивање.

Повезивање по крви и духу.

Повезује се Језгро Земље са Галактичким Језгром преко Сунчеве Сојнице.

У овом космичком тренутку вечности није довољна само крвна веза.

Уз крвну везу мора да иде и духовна веза.

Ако уз крв (хоризонтала) не иде и дух (вертикала), тада се лако кида сваки договор и савез међу племенима и родовима.

Некада је, у древно хиперборејско доба – када крв још не бејаше разређена и разводњена, и када сама крв биваше прожета Духом Стварања – била довољна само крвна веза.

У овом времену разводњене, разређене и затроване крви, немогуће је, без Духа Стварања, створити било какав родовски и племенски савез међу Србима.

Мешањем раса, у последњих двадесет векова, крв више није оно што је негда била.

Не само што је разређена, разводњена и затрована, већ је и Дух Стварања из крви ишчилео.

Да је то Истина, уверићете се ако погледате какви се грозни и ужасни ратови, у овоме часу, воде међу истокрвним србским племенима и родовима, како овде на Хелму тако и у Украјини.

Јесте једна крв, али није један дух, и стога су се страшно закрвила сва србска племена.

Тај међусрбски рат јесте рат до истребљења.

Без духа, данас је крв обична вода.

Они који у овоме трену заговарају повезивање племена и родова само по крви и тлу, искључујући Дух Стварања, очито је, гле, да нису усаображени са Галактичким Језгром, нити су, пак, упућени у тајне Великог Духа Времена у Првобитној Васељени.

У невидљивим оностраним пространствима и световима, управо се, овога трена, одвија галактичко повезивање Срба.

Повезују се и сабирају једнокрвни и једнодуховни Срби.

Повезују се и сабирају изван свих религија и идеологија овога света, усаображени и усаглашени са Галактичким Језгром.

Из Галактичког Језгра без престанка струји Живот, Истина, Светлост, Самилост, Љубав.

Онима, који су повезани са Галактичким Језгром, сувишна је свака религија, свака идеологија, свако пролазно и трулежно земаљско знање, јер све то већ имају у Галактичком Језгру, јер све то, па и много више од свега тога, јесте Галактичко Језгро Само Собом, Само По Себи.

Лирски записи

 

Издајство је толико дубоко продрло у биће србског народа, да ми се, у тренуцима дубоког космичког сазерцања, заиста чини, да га је, напросто, немогуће искоренити.

Некад и негда имај осећај, као и унутарње сазерцатељно осећање, да је издајство једна од суштаствених карактерних црта у већине савремених Срба.

Јер, нема у свету целом ниједног народа који би, по тако подлом и гнусном издајству рода и племена својега, могао да се пореди са Србима.

О својој љубави према Србству не морам више ништа и никоме да говорим.

Ко је читао моју поезију, моје лирске записе, тај зна колико сам, одувек и заувек, посвећен Србству.

Али, Истина је понад Србства!

Истина, Светлост и Правда морају бити наши божански водичи; не само кроз овај свет, већ и кроз све ине светове и васионе.

Није лако изрећи ово што овде и сада изрекох.

То боли!

Оштар је и жесток тај бол.

Но, морао сам, зарад душе своје.

Речи су прејаке, али исцељујуће!

 

У сумрак

излећу шишмиши

и плешу понад мојега врта

под стрехом кровова

 у висини.

Доле –

бео шљивин цвет;

горе –

дубоко модро небо

са првим звездама

вечерњим.

Седим на горњој тераси,

у стању снијућег тиховања,

док око моје главе

шишмиши муњевитим плесом

 цртају, гле, невидљиве

осмице у ваздуху.

 

Вечерњи сутон, у врту за тиховање,

16. лажитрава (април) 7523/2015.