Вести из Света Светлости

Данас су у Србији рођене још две божанске душе: једна зеленоока девојчица и један плавооки дечак.

Они ће бити водичи и чувари посрнулих душа у Златноме Добу Духа Стварања.

Све је више божанских душа које се из највиших светова Духа Стварања низводе на Земљу.

У Златноме Добу Духа Стварања, гле! наша Планета, уз помоћ божанских душа које на овај свет долазе, мора у Звезду да узрасте.

Лирика вечног тренутка

Иако, тренутно, боравимо у Свету Таме, ми смо, истовремено, повезани и са Светом Светлости.

Све вести и објаве које примамо преко званичних и незваничних земаљских медија долазе из Света Таме.

Јер све земаљске медије воде и уређују демонски ентитети (змије, змајеви, гуштери), који су попримили људска обличја, а дошли су на Земљу из мрачних пространстава Хаоса.

Зато и јесу вести и објаве званичних и незваничних медија све црње од црњих.

Искључимо се, једноставно, из света земаљских медија, ако желимо да сачувамо себе.

Ширимо вести и објаве из Света Светлости, из Света Богова, јер ће нам тако бити лакше у овоме, тренутно, најмрачнијем свету који су посве помрачили гмазовски ентитети из црних рупа Хаоса.

Песник мора да се уздигне

изнад свега приземног,

 те да лепоту види и тамо

 где је нико други

видети не може.

Лепота коју песник тражи

скривена је у његовом срцу,

и када свет посматра

очима срца,

тада ће лепоту

 свуда препознати

и вазда ће

само о њој певати.

Лирски записи

Још мало, и нестаће последњи србомрсци!

Нигде их неће бити, нити у видљивим нити у невидљивим световима.

Развејаће је ветри времена и Дух Васељене.

Развејаће их и распршити сопстевена србомржња, сопствена мржња према свему лепом, племенитом, узвишеном и божанском.

Србомржња је само друго име за богомржњу!

Сваки србомрзац, то је давно откривено, јесте истовремено и богомрзац.

Сви они који су убијали и клали Србе, убијали су и клали Живога Бога у Србима.

Још само мало, још само неколико лета, и нестаће бестрагом, заувек, са лица Земље.

Нестаће и Ватикан, нестаће и сва друга змијска гнезда на Западу.

Нестаће гмазови и звери.

Њихово време је већ истекло.

Они се враћају на планету рептила, на планету змајева и гуштера.

Враћају се тамо одакле су и дошли.

Избацују се из Космоса и убацују у црне рупе Хаоса.

Звездана будућност рађајуће Звезде Земље припада Белим Србима и Белим Русима.

Тако је писато у звезданим књигама Белих Ура.

Тако мора бити!

Лирика вечног тренутка

Док кроз врбов шумарак, на левој обали Истера, корачам, рска снег под мојим стопама.

Ваздух је свеж, прочишћен, прозрачан, пун пране, пун космичке животне енергије.

Одувек сам волео мирис снега.

Мирис пране што допире северним ветром са крајње хиперборејске земље.

Земља на Северу – то је мој првобитни сан о Хипербореји, о Земљи Бога Стрибора.

Нека моју Песму Љубави

проносе горе и воде,

 облаци и ветрови,

звезде и сунца,

 и нека разгласе

по свету и световима,

 да сам љубио све ближње

 и сва бића жива,

те да сам на овај свет дошао

 да бих у свету

открио и познао

Дивоту над дивотама.

Верујте,

ништа ми више

није битно у овоме свету.

Ни ко сам,

ни шта сам,

ни одакле сам и чији сам,

 ни како изгледам и на кога личим,

 ни шта имам или немам,

ни колико вредим

 и да ли уопште вредим,

већ ми је битно само једно:

 да будем смирен и спокојан,

да у срцу и души осећам смирење,

да се радујем животу

и да љубим сва бића

 у свим световима.

Битан ми је

Живи Бог у срцу и души,

битна ми је Љубав,

битна ми је Светлост,

 битна ми је Истина,

и битно ми је Оно

без чега нема

живота са сврхом

и смислом.

Ујутру кад се пробудите, кад будете отворили фејсбук и видели ово писаније, можда ће те очекивати филозофију неку…или шта већ.
Није ово ни неко национално промовисање ничега па ни то што ето сад пишем мало Ћирилицом, нешто ми лепо да је користим, део је нашег лепог језика…
Ништа од тога данас, нит ритуалних честитања Божића.
Већ само једна нада и светло као подсетник шта је тај дивни човек оставио нама. Љубав, мир, истинско знање. Отворио нам је разум да почнемо да схватамо Бога истински, да се манемо примитивних схватања шта је то Божанство, виши светови, светлосна бића и друго. И све то нам откри тај дивни човек, гле, преко љубави.
Воли Бога и воли ближњег свога.
Нема другог начина…
Добри људи моји, баш Бога брига за религијске догме свих могућих религија на свету. Бог гледа твоје и моје срце, његове мотиве, изворне мисли, скривене помисли.
Зато нема критике, већ позива да живимо као тај дивни човек. Да волимо каo он. Јер он је сем човека и Бог који се родио у телу.
А то смо и ми ако волимо искрено и идемо тим путем светла.
Пусти таму и не бој се!
Воли, воли и види шта ће да се деси!

И на крају, роди се и ти коначно као што се Христ родио!

Много сам грешио

према другима,

а још више

према себи.

Толико сам грешио

на свом животном путу,

 да је право чудо

 што још увек

постојим!