Лирски записи
01
Вертикала Свести и Вертикала Слободе јесу једна те иста Космичка Вертикала – Вертикала Вечног Живота, Вертикала Божје Вечности.
Свест и Слобода иду упоредо.
Без Свести нема ни Слободе.
Слободан може бити једино свестан, једино самосвестан Човек.
У свету којим владају црни жреци, синови таме и рептилија, слободан може бити само онај Сушти Човек који је преко језгра својега унутарњег бића повезан са Пољем Божанске Свести.
02
Љубав происходи из Свести.
Нема Љубави, нема Доброте, нема Лепоте без Свести.
Колико је Свести у нама, толико је и Љубави у нама.
Колико је Свести у нама, толико је и животне снаге у нама.
Колико смо свесни и самосвесни, толико смо и храбри.
Не можемо ми да бранимо Србство и Србију, ако нема Свести у нама.
Србија је мртва, зато што смо ми одавно мртви.
Колико је нас савремених Срба спремно, у свакоме тренутку, да се жртвује за Србство и Србију?
Да се жртвује за Род и Родину?
Не може Србија да напредује без наше Свести.
Не може Србија да напредује, ако ми немамо Љубави за Србију!
Не може Србија да напредује, ако ми најружније приче причамо о Србији.
Ако се ми ругамо Србији, ако се ми ругамо нашим прецима, ако се ми ругамо србском ратару, србском тежаку, србском сељаку!
Не може Србија да напредује, ако се свако од нас може купити за шаку златника!
03
Све невоље, несреће и патње Србства, ево већ вековима,
происходе из тога што смо ми Срби напустили Вертикалу Свести и Вертикалу Слободе,
што смо ми Срби постали народ који се као роба нуди и продаје
свим белосветским трговцима и преварантима.
Спремни смо, у свакоме часу, да се одрекнемо свих светиња својих
зарад варљивог блага овога света.
Продали бисмо и оца и мајку, и брата и сестру,
само да бисмо ми, себични и саможиви, дембелисали три летња дана.
04
Нико нама не може помоћи, зато што смо давно напустили Вертикалу Свести.
Народ без Вертикале Свести и није никакав народ, већ чопори и крда.
Народ без Вертикале Свести и не заслужује да има државу.
Што ће му држава, кад и не зна шта значи држава?!
Ми хоћемо Србију, али да се неко други уместо нас жртвује за Србију.
Да нам неко други и створи, и брани, и гради Србију!
Све да нам други учине, а ми ћемо, дигавши све четири увис, да дембелишемо од јутра до сутра.
Тако ми замишљамо Европску унију.
Зашто ми тако махнито хитамо у Европску унију?
Зато што нам је речено, да је Европска унија Земља Дембелија!
Нема Земље Дембелије.
Постоји само она земља коју сами створимо и, за коју смо спремни у свакоме трену да се несебично и самосвесно жртвујемо.
05
Ми, Срби, морамо да схватимо и освестимо, да нама нема помоћи од туђина, те да ћемо бити онолико јаки, онолико своји, колико чувамо и спасавамо једни друге.
Ово је тренутак, прави тренутак, да у својим лирским записима споменем и Биљану Диковић, дивотну песникињу и уредницу СРБског ФБРепортера.
Већину текстова, које радосно и с љубављу читате на овоме сајту, пише и уређује наша посвећена Песникиња.
Она је даровита, вредна, марљива, одговорна и посвећена Стваралаштву и Србству, али је материјално сиромашна, управо стога што је талентована, паметна, освешћена и племенита Србкиња!
Сиромашна је зато што љуби Србију и Србство; сиромашна је зато што није пристала да се одрекне Србије и Србства; сиромашна је зато што се Љубављу и Стварањем бори за једну лепшу и бољу Србију у којој ће сваки Србин бити поносан, дичан и радостан што је Србин.
Без ваше новчане помоћи, драги и мили наши читаоци, Биљана неће моћи још дуго да пише и уређује овај сајт, а то значи, да СРБски ФБРепортер, без Биљане Диковић, неће више бити ово што је сад.
Помозите Биљани, па ћете помоћи Србству и Србији!
(За сва обавештења, јавите се Редакцији СРБског ФБРепортера.)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 