Битку на Косову и њену праслику – битку на Курукшетри, описану у Бхагавад Гити, и сваку другу битку, потребно је и могуће поставити у Норму Творца.

Нормирањем прошлости поправљамо садашњост и будућност.
Учинимо то разумевањем дубинских значења имена учесника ове две битке и разлучивањем њихових карактера: Арђуна, Лазар – самоконтрола, Бима, Милош – снага – виталност, Панду, Милица – интелигенција која види, итд.
Сваки од ових учесника налази се у нама и стога нормирајмо с е б е према слици и сушту Вечности.
Откријмо да свака битка, лингвистички и стварно, носи у себи нормирани потенцијал – б и т а к, који нас, чак и у слепим тренуцима, води у Истину. Откријмо, такође, и сопствену Вечност

Како бих био срећан, да је васцело Србство узрасло у Бело Србство, да су сви Срби и све Србкиње пробуђене и освешћене личности!

Тада не бих морао да пишем овакве текстове, већ бих стварао чисту поезију и чисту лирику.

Овакве текстове пишем само због већине онога Србства које још увек сном мртвачким сније!

Паразити и гмазови више не раде на поробљавању (то је било раније!), већ на потпуном уништењу Рода!

Буквално, желе посве да нас пониште и униште, желе да нас заувек нема.

На све могуће начине смерају да нас заувек избришу са лица Мидгарда.

Тај свој наум спроводе преко свих дражава и влада, преко свих друштвених и државних институција, уз веома моћну пропагандну машинерију.

У њихову паразитску и гмазовску пропагандну све је – али, буквално, све! – укључено: од медија, политике, културе, уметности и духовности, па до школа, обданишта, вртића, болница, породилишта и саме породице.

Лажне, штетне и смртоносне вакцине; лажни, штетни и смртоносни лекови; вештачка, затрована и смртоносна храна; тровање земље, воде и ваздуха; убацивање хомосексуалних, перверзних и сатанистичких програма и метода у систем школства и образовања, да већ од малих ногу – са својим паразитским и гмазовским програмима и методама – програмирају и припремају децу за будуће хомосексуалце и лезбејке, за будуће перверзњаке и монструме који ће се, сами између себе, поубијати и истребити за веома кратко време.

Данас је велика, веома велика, родитељска одговорност!

Данашњи родитељи морају своју децу увек да држе на оку, да их воде за руку, да, напросто, даноноћно бдију над њима.

Јер, ако их само на трен испусте, зграбиће их, намах, и посве уништити паразити и гмазови, преко својих медија, преко својих цртаних филмова, преко својих видео-игрица, преко вртића, обданишта и школа, преко свега и свачега што нас окружује.

Све сам видео и прочитао, све ми је јасно као дан, и све добро знам, знам шта све смерају, шта све чине, веома подмукло, потуљено и лукаво.

Они су лукавство довели до савршенства!

Но, не смемо да клонемо духом, не смемо се препустити и предати очају и безнађу, без отпора, без борбе.

Напротив!

Морамо бити жестоки, и још жешћи.

Морамо бити посвећени ратници Духа и Свести!

Морамо да их сатремо и затремо својим Духом и својом Свешћу, јер се управо тог оружја и највише прибојавају!

Дух и Свест, то је смртносно оружје за паразите и гмазове.

То их поништава и уништава за сва времена.

Када се већина Срба и Србкиња буде пробудила и освестила, тада ће свеколико Србство узрасти у Бело Србство и, тада ће, управо тада, наступити Златно Сварогово доба!

ИЗ УВИДА ВИЛАЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Овај нараштај Србства пун је клонираних, хибридних и лажних срба који Србство поробљавају изнутра.

Сви ти клонирани, хибридни и лажни срби створени су преко Ватикана и атлантистичких паразита и гмазова.

Већ сам толико пута говорио о томе, да ми не можемо да се ослободимо спољних душмана и врага, све док не раскринкамо пет (а можда и више!) непријатељских колона унутра.

Невладине организације, као и већина политичких странака, јесу ватиканска и атлантистичка змијска гнезда по Србији.

Србско поробљавање како изнутра тако и споља ишло је упоредо са убијањем ведског, аријевског и ратничког духа у Србству, у Србском Бићу и Србској Свести.

Пре примања хазаро-кршћанства Срби су били ведски, аријевски и ратнички народ по свему.

Били су моћни и непобедиви!

Са примањем хазаро-кршћанства, са такозваним покрштавањем, започела је декаденција србског друштва и дегенерација србског народа.

После покрштавања ми смо постали лак плен за све наше душмане и враге.

Зашто?

Зато што је религија, коју смо огњем и мачем примили, уистини, религија робова, али умних, културних и духовних робова, робова без свести и самосвести, робова који су толико млитави и кротки, да својим крвницима, када их шибају и туку, чак и други образ окрећу!

Срби су кроз све минуле векове, кротко и без бунта, сами подметали своје вратове пред душманске ноже, сами, смирено и без отпора, ишли на кланицу.

Да су савремени Срби постали кротки робови, то се осећа и види на свим пољима, па, између осталог, и на пољу културе и духовности.

Употреба туђинског латиничног писма јесте, између осталог, један од најбољих показатеља србског културног и духовног поробљавања.

Латинично писмо, превасходно, користе они Срби који немају тачку ослонца у свом бићу и суштаству, они Срби који сумњају у себе и своје порекло, они Срби који нису развили самосвесност и самобитност, који су без достојанства, самопоуздања и части, који се поводе и љуљају као трска на ветру.

Узалуд је таквим Србима говорити, да латинично писмо није писмо ни њихових предака ни њихових богова, већ њихових заклетих душмана и врага.

Они ће и даље да користе латинично писмо све донде док се сами не пробуде и не освесте, јер је тама незнања која их обавија веома моћна.

Бело Србство јесте есенција, суштаство и бит ведског, аријевског и ратничког духа наших звезданих и божанских предака.

Бело Србство, у овоме трену, чини изеђу три и пет посто од свеукупног Србства.

Када сам ја започињао да говорим и пишем о овоме, тада је било мање од један посто.

Осећам и видим, како Бело Србства узраста и јача, из дана у дан!

(На Истеру, у позну јесен 7526.)

ВЕДСРБСКА СИЛНИЦА И СОКОЛНИЦА

Ми смо виша и највиша звездана раса.

Ми смо синови и кћери оца Сварога и мајке Роде.

Бели богови и беле богиње, то су наша браћа и наше сестре.

Ми смо надмоћнији од свих иних племена, народа, родова и раса на Мидгарду.

Не бојимо се никога и ничега, јер знамо да је наш живот без почетка и без свршетка.

Ми живимо у Вечности и Безкрају.

Ми не умиремо, већ само долазимо и одлазимо, долазимо и одлазимо без престанка.

Сви светови јесу наши, и у свим световима боравимо.

Ко смо ми?

Ми смо Бели Срби и Беле Србкиње.

Ми смо виша и највиша звездана раса.

Ми смо синови и кћери оца Сварога и мајке Роде.

Кроз колико светова,

сазвежђа,

васељена

и животних токова

морадох проћи,

да бих се,

најзад,

сусрео са собом!

Врло често непосредна околина песника сматра божјом лудом. Можда поређење и није неумесно, јер луда је онај који живи у свом, посебном свету, опседнут другима неразумљивим душевним силама. А и песник, као и сваки уметник, опседнут је силама које га принуђују да се издваја, да верује да су то Божје силе и знаци. Уистину, те силе јесу божанске, а песник је онај који се понекад уздиже до вилењака, има Божји дар да види свет боље и дубље од других. Песник вилењак је видовњак, вед биће које је устању да прима и одзива се на космички зов и поруке. Горе негде је неки извор силе која дотиче његово унутарње биће, коју доживљава као светлост и глас те покушава да их разуме, протумачи и опише. Симболично, тај извор је космичко звоно, а песник настоји да постане његов звук, да буде глас тог извора. Писање је и чин којим покушава да допре до тог космичког и вечног у себи, у свету око себе, у човеку, биљци земљи, и да створи песму која сведочи истину о сазнатом свету. Доживљај песника видовњака је често мистичан и надасве религиозан.

        Један такав песник, песник вилењак, свакако јесте Драган Симовић. Он је истински уметник јер познаје светост речи свог матерњег језика, зна им семе, моћ и магију, којима нам преноси свој увид и неодољиво нас увлачи у свој доживљај света у коме и ми битишемо. Све што пише Драган Симовић је очаравајућа поезија, вед поезија, која нас заноси и узноси. Његова поезија је и у посебној мисији обелодањивања истине о нашем Роду и његовом светом и звезданом  наслеђу од ведских времена. Он је песник Вед Србства, Белог Србства. Он је сам Бели Вед Србин који је дубоко сагледао поразну истину о савременом глобалном свету који разарају и унижавају рептилски моћници. Савремени свет је свет без светости. Бели Вед Срби се уздижу изнад те духовно пале рептилске масе.

        Такав је мој доживљај поетског дела овог посве јединственог и чудесног песника.

ВЕЛИКИ ВЕДУН ВИТОРОГ – УЗНЕСЕЊЕ ДУХОВА ПРВЕ ВИНЧЕ – СЛАВА ВЕЛИКОЈ БОГИЊИ

 Слава Теби, Велика Богињо Земље и Неба!

И ноћ си и дан, моћна, удвојена и утројена!

Силом својом и божанском премудрошћу владаш

земаљским и небеским ливадама и луговима!

О, Светла, Вишњи су синови Твоји и синови Сунца

што им даде снагу своју, љубав и Законе Неба!

О, земаљска, што цветаш, плодиш  рађаш,

небески поредак сачувај нам, премудра.

Плодност даруј њивама и нашим  ливадама,

стадима нашим,  птицама, и у гори зверима.

Плодност даруј женама у нашим домовима.

Благословена си, Богињо свемоћна, силна,

што нам Прамајку светлу Калину роди,

што Род нам, племена и братства умножи.

Унуци смо Твоји, Тебе хвалимо, Мајко Велика.

И живот и смрт дарова нам, о премудра,

Богињо Неба, Земље, Сунца, Звезда,  Луне.

Богињо дана, и ноћи, и јасних зора,

Богињо радости наше и благодати

Слава Теби на Небу и на Земљи!

Слава!

Прошла је крај мене нечујно ко мирис,
И кад даље тихо и светачки мину,
Бледа као љиљан, поносна ко ирис;
Траг јој испод ногу златним блеском сину.

О, ко си ти, жено са незнаних страна,
Обасјана чудним, надземаљским сјајем?
Ти ускрсла песмо румених ми дана –
Имена ти не знам, али те познајем.

Ти си ко увелак из ког тајно струји
Прва моја љубав, она срећа тија –
Ах, у срцу моме пробуђена бруји,
Она слатка, слатка стара мелодија.

Виле језеркиње највише воле чиста језера у којима има пуно трске. Трска их штити од урока када плове својим узаним језерским чамцима. Иза трске се лако скривају када вребају р и б а р е или стасите младиће. Сусрети са вилама језеркињама су, обично, жестоки и памте се цео живот.

Но, виле нису уопште лоша срворења. Проблем је, уствари, опстајући. Виле су електрична бића и немају вештаствено- физичко тело као људи. Снагом воље могу га привремено створити и тако чврсте, утеловљене, срећу се са својим љубавима овоземаљским. Од овоземаљки се разликују само по жестини жестинцијатој и лепоти.

Сусрет – додир је красан и садржајан ако се љубавници не забораве, и ако виле успеју на време да одлепршају у своје царство, Виланију. Ако је сусрет неконтролисано жив и страствен, вила изуби очврсло тело, а истог тренутка њено право електрично тело, попут струје, погађа љубавника и обично на месту убија. Несрећан случај!

Човек који уме да изађе из свог грубог тела, сме и може отићи код језеркиња. То је онда сусрет два електрична бића. Али ни при овом сусрету страст не сме бити сасма неконтролисана. Тада човек може да изгуби превише електричне снаге, па није у стању да оживи своје чврсто тело, већ изгуби живот, као од грома.

Увек сам навијао Звончицу – будилницу у глави када сам ишао код својих пријатељица језеркиња. Онда сам могао бити потпуно опуштен и безбрижан. При првом звоњењу бих се тргао и заогрнуо Првим огртачем. Морам признати да је за одвајање неопходна огромна снага воље, а ко нема јаку вољу, не бих му саветовао да иде у свет језеркиња.

При другом звоњењу бих обукао Други огртач. Треће звоњење Звончице објављивачице – будилнице увек ме је затицало у свом телу. Тако раздрман и пробуђен осећао сам варнице у крви – истинску струју живота. Угођај бих употпунио са благим чајем о р – л о в ц е м, у који бих обавезно сипао капљицу м а т и – ч н е водице и чашицу праве ти – ја – њице.