Ово је време кад цела Васиона болује.

Време кад болују сва бића, све звезде, сва сунца и све планете.

Болест је захватила целу Васиону.

Наравно, најтеже је на Мидгарду, међу људима.

Из људи је тешка болест исцедила све божанско и све људско.

Људи више нису људи, већ звери и змије у људском обличју.

Ово је време кад човеку највећа опасност прети од људи.

Време кад човек мора да се скрива од људи, јер људи више нису људи, но змије и звери у људском обличју.

Бело Србство, у овоме времену, води свој последњи свети рат за опстанак.

Ако победи – живеће, ако изгуби – нестаће!

Све мрачне силе овога света, и свих иних светова, жестоко ударају по Беломе Србству.

Сви бесови, све змије и све звери у људском обличју, кренуше да сатру и затру Бело Србство.

У људскоме роду Бели Срби немају више ниједног пријатеља, јер су сви ини народи, сви ини родови и све ине расе у савезу са мрачним силама које смерају да сасма пониште живот, свест, дух и разум на Мидгарду.

Људи су постали најгрознији и најкрволочнији предатори на Мидгарду.

У људи одвећ нема љубави, нема самилости, нема душе, нема свести, већ само мржња и зло.

Шта год да се, у времену долазећем, догоди људском роду, знајте, да је све то и заслужио, јер је постао највећа поган на Мидгарду и у Васиони.

За Бело Србство има спаса, будући да и не припада људском роду, но једној много вишој звезданој и божанској раси!

По једном тајном  

ведском предању,

љубав није од овога света;

она је дар богова

оним љубавницима

који се заветују боговима,

да ће, зарад искуства

божанске љубави на Земљи,

дати и свој живот.

-2015.година-

Само трептај звезда у ведрој ноћи

и песма прелепа што душу буди…

искру што тиња у Пламен претвара…

и песма и трептај у Вечности спојени.

Можда су овако славили једног од својих богова наши далеки преци, људи Винчанске цивилизације, која је поникла и развијала се на тлу данашње Србије. У сну сам чула ехо њихове химне чији је творац Велики Ведун Виторог.

Слава Теби, Јакобоже, силни, огњени,
што небеско коло рукама јаким држиш,
и окрећеш га, о моћни владаоче Неба,
господару муња ватрених и громова.

О, сине Богиње Велике, мудре и светле,
окрени коло Сунчево око сохе небеске
што је твој брат Вид свевидни чува,
огањ, и сјај, и младост Сунцу врати,
Виду блиставом светло дање сачувај.

О, Јакобоже славни, огњеве палимо за те,
за Сунце наше што земљу нам греје,
коло играмо, Теби кличемо и појемо,
заврти коло Сунца нашег животодавног
да нам се младо роди над Мораном победно.
Слава Теби, Јакобоже,Велике Богиње сине!

 

Док сабирам гране

Разгранатог стабла

Дал од храста,  смреке,

Јеле  ил маслине

Дал од стабла, коре србског

Ведског Рода

Паучину црну прошлих дана кода

Дуга да обасја на видела нова

 

Причам снове, бајке,  неразумно зборим

Тако увек кажу на поуке моје

Нико неће,  бежи, истину да чује

Пробуди се роде са смиљем,  божуром

Заблистај са јутром сваке сутрашњице

Није србска раса на раскршћу пута

Истока  запада  већ прва је реч Творца

У њег  ушла у Србина давно од настанка света.

 

Љубав србског Рода лечи ране љуте

Инат мога бића опстанак је Србства

Будите се људи  Србија се гаси одлазе

Нам млади трбухом за крухом

Туђину да служе туђи Роду своме

Новим нараштајем  Срба нема више

Руне  „Ш“  „Щ“,  „Ч“ ,  слушају се на један дах, шиштање.

У ствари, то није тако.  „Ша“ је „Ша“,  а не „Ши“,  како мисле многи;  „Ша“ је на многим језицима света звук сагласности.  Ми још увек говоримо „ШАС“ – „САДА“.

Разумети звук „Ща“ треба правилно. Заправо тај звук прати време .

Ако уђете у временски коридор Универзума на танком плану, онда можете да чујете овај звук.

Звук времена се садашњег времена у прошлости се мења у „Щи“ а у будућности „ЧА“.

Будућност се види преузета са звука „ЧА“.

Будућност види у облику круга који се креће у смеру казаљке на сату и полако, веома споро улази у тренутно време.

Човек који мења свест и изговара одговарајући звук може да уђе кроз привремени портал у будућност и види шта га чека, али ова пракса промене свести доводи до искривљења свести и релативног померања у будућности.

Будућност се непрестано гледа и самом човеку је то могуће ако то он зна. Све остале визије ће бити изобличене и немају смисла.

Само чисти светли човек може да прође у будућност и у следећој референтној тачки видети шта се дешава.

Али, ако све знате, живот онда неће бити интересантан. Да бисте гледали у будућност, потребно је чути звук „Ча“ и да вас води руна „ША“, а унутра је неопходно одржавати звук „РА“ у опсегу звука.

„ЧАША   РА“.  

Чаша Светлости је мистицизам, а не магија – магија то је тачно постојање. Мистицизам је претпоставка, поглед у будућност и шта ће се догодити. Мистицизам је очекивање, велика глупост, која спречава живети у садашњем времену.

Руне се доживљавају као нешто изузетно, чему не може да пркоси здрав разум.  АЛИ то није тако .  

Суштина је у томе, да су руне, њихов облик енергије, њихове границе – све то, погоднe аналитичкој анализи и посматрању са чисто логичке тачке размишљања, као нешто обично, што је показало своје границе линија и тачку у рунама као природни положај.                           

Ствар је у томе да се све руне пишу са врха ка дну, да је редослед писања руна раније учен у школама, да је то показивано и објашњавано. Зато сва разноликост великих слова изазива сумњу у то да је велики број књига почет да се пише након планетарне катастрофе, а древнији томови књига, који се проналазе, били су одштампани и сада су научници збуњени поводом аутентичности тих књига.

Руне нису писане курзивом . Оне су наложене. Велика слова су изум каснијег времена.

Размишљање човека у данашње време је зомбирано, али штампаних књига каснијег времена има, и то не мало у приватним збиркама и у музејима. Само треба бити пажљив и прочитати датум производње.

Руне доживљавају ведајући као средство, неопходно за пренос мисаоне слике, тајне жеље везане са изразом воље. Овде у овом случају постоји бележење мисаоне слике и жеље, које се улажу у енергију руна.

Енергија Руна почиње да ради у пространству (свемиру) и намеће тајну жељу у атмосферу пространства.

На тај начин се дешава наметање жеље сликама мисли.

Рецимо ако наметнемо тврди знак “Ъ” у простор, онда он организује мисли, усмерава их у правом смеру, уклања хаотичан правац. То није само руна, слово без звука у говору. То је магијски знак утицаја, који има за циљ усмеравање и управљање звуком, чинећи га тачним. По правилу, такав знак је веома повезан са говором и свест га доживљава буквално. И није дељив део речи.

На суптилном плану, ако примените овај знак, можете чути звук који подсећа на крцкање грана под ногама, али много јачи.

Звук који исправља простор чини вас опрезнијим. Звук исправља кретање. Речи. “Ь” меки знак такође утиче на говор и усмерава звук у правом смеру, али делује много мекше. На танком плану нема тог снажног усмеравајућег кретања, то је мекан гладак покрет који желите да слушате. Свако ко разуме ове знаке открива снагу енергије која произлази из ових знакова. Зато што су ове руне самодовољне и не захтевају улаз енергије. Онај ко влада тајном речи користи ове руне за испуњење жеља.

Значење Руна опредељује пре њиховог именовања човек, гледајући на оцртане руне са опрезом ако су руне велике. Написане су, како неки кажу, комплетне, ако се укључе садашња ћирилица и латиница и још неки додатни знаци нејасног значења. Само у таквом човеку недостаје сећање предака, родног памћења.

Суштина сивог света увек је била у „завади па владај“. Али они су погрешно замислили да ће уклањањем неких руна и поделивши руницу они уништити прајезик Sловена до таквог степена да Светли Богови неће разумети њихов лош језик.

Није све остало по ранијем. Језик није претрпео било какву промену глобалне пророде, мада иако сасвим малу. У овом времену је неопходно поново ујединити руницу. Десиће се природно чишћење језика и његов изговор. И те конфузије у правопису ће нестати.

Човек види руне као нешто природно. Он ће сам улагати у систем, рецимо, комбинацију речи – “ “ я знаю язык“,„, написано на ћириличном писму.

А ако напишемо то руницом добијамо – “ Я ЗNAЮ ЯЗUК“„.

Чини се да се ништа није променило, али се изговор променио, “Н” u“N”, “Ы” u “U”,, јер у руници нема истих звукова, њихово звучање је другачије. Пробајте сами и уверите се у то.

Руне доживљавају недвосмислено као нешто одређено по својству и садржају, као нешто важно. То разумеју све свести које настањују Универзум. Руне су наизменичне у свом налагању, али увек постоји руна која као да понавља звук, тако да се дешава да се пишу на различите начине, али је звук идентичан. Баш ове руне су биле развијене у разним временима у различитим угловима свемира и тако се дешавало да су комбиноване у руници.

Рецимо звук руне „В“ Ведање и „V“ – вед је идентичан. Али у латиници постоји слово „В“

Када су руницу делили сиви, испоставило се да латиница не захвата звук „Б“ -бити, богови. Руне не трпе раздвајање јер су језици који се пишу латиницом сазвучни Кирилици. Сазвучје језика је веома важно. Узмимо језике са Хавајских острва који се међусобно комбинују, али апсолутно нису слични језицима Евроазије. Заправо сазвучје руна чини језике сродним, постепено повезујући их у један.

 И још древнији језик истиснуће све остале језике и није важно да ли то желе одређене силе или не желе. Тако је било увек у свемиру. Ето зашто на руском језику говоре не само светли Богови, већ и пола Универзума.

То је језик програмера. Језик мозга, језик на коме веома много вештачких свести комуницира у симболима. Вештачки Ум.

Али живахан ум Универзума је флексибилнији у свом размишљању, заправо је он створио овај јединствени језик уз помоћ сазвучја руна. А руне су магија живота.

Руне примају енергије улагања слике са прецизношћу потпуно супротном, све зависи од перцепције.

Ако намећете енергију у руне одозго на доле, тада руне доживљавају наметање слике одоздо на горе. Тако делује танки свет.

И то треба узети у обзир при улагању и перцепцији слике, наметање слике. Код правилног писања, руне се пишу од врха на доле, али слика се намеће прецизније одоздо на више.

Улагање слике је прилично изазован посао, пракса која захтева прилично прецизну концентрацију. Одређени утицај и губитак енергије. Та енергија се не враћа натраг. Руне треба сагледати правилно. Све зависи од перцепције .

Рецимо руна „Л“ љубав, људи. Нормално схваћено. Али на латиници „Л“ звучи мало другачије, то није тврдо „Л“, то је мекше, скоро са меким знаком руна и она у латинским језицима звучи потпуно другачије. Не као у руском, али у руницу „Л“ не улази . То је ново.

На планети и на танком плану ова руна не звучи, ње тамо једноставно нема. Али постоји смисаоно оптерећење „Л“, које означава дефинисање продужења нечега.

У руници нема тачака и зареза, смисао наложене слике мора да буде прецизан. Свест читајући руне осмишљава слику прецизно и двојакост није дозвољена. То само говори о томе да је свест недоразвијена.

У руници нема „Ё“, постоји само „Е“, пошто тачке одозго једноставно нису читљиве и не перципирају се.

Насатвиће се….

-на слици Руна Дајбога-

Избор: Душан Ми

Извор-фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње –

Лете ка светлу ситне бубе Лете мали ноћни лептири
Понекад не могу
Да дослушам твој глас
Брзо заборављам
И у сан претварам…

 

Умирује ме танана помисао
Да постојиш где год да си…

 

Исплетох мрежу златну
Да ти меке одјеке ловим …
Чак и када ме скренеш
На нов или погрешан пут
Покажеш ми тихо и мирно
Да је за мене прави…

 

Ово је још сирово и зелено
Али време ради за мене…
И не само време … И не само за мене…

 

 

 

Много је обмана, превара и лажи у званичној светској повесници.

А што се ВедСрба тиче, ту су све саме лажи!

Ниједног расног, словесног и освешћеног ВедСрба  нико више неће нити сме лагати.

Он зна да је једина истинита повесница у Летописима Акаше.

У Пољу Беле Сварге.

И зна да су јудео-кршћански калуђери шарали по пергаменту све саме лажи, јер то и јесте религија мржње и лажи.

Словена никада било није – бејаше одувек само ВедСрба, Хиперборејаца и ПраАрија!

Приче о Јужним Словенима јесу давно измишљене, у самостанима јудео-кршћанских калуђера женомрзаца.

Били су женомрсци и остали женомрсци!

Мржња је израз њихове вере, те кроз мржњу они и  потврђују оданост својој вери.

Они не мрзе само жене.

Највише од свега мрзе ВедСрбе.

Кад кажем ВедСрбе, онда мислим и на ВедРусе, будући да је то, у суштини самој, један те исти Род.

Оно што се назива Јужним Словенима, то нема никакве везе са ВедСрбима, са Стриборјанима и Хиперборејцима.

То су неки други народи, посве страни Бићу ВедСрба.

ВедСрби са њима ничег заједничког немају.

Они су јудео-кршћани, и нека тако буде!

Злочине које су јудео-кршћани чинили над ВедСрбима, никада заборавити нећемо, нити опростити смемо.

Нека лицемерни и лажљиви јудео-кршћани праштају једни другима, али, ВедСрб – вразима никада не прашта!

 

ВИЗИЈЕ И УВИДИ ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

У последњих стотину година Србијом не владају расни Срби, већ ватиканско-атлантистички клонови.

Ватиканско-атлантистичка лабораторија је, још пре Берлинског конгреса, открила и прочитала (дешифровала) – преко језуитских тајних служби – србски генетски и светлосни запис, да би, већ почетком двадесетог века, почела са производњом србских клонова, стварајући тако лажну србску политичку и културну елиту.

Скоро сви србски политичари, више од једнога столећа, долазе из те ватиканско-атлантистичке лабораторије.

Ако се неким чудом и догоди, да уместо клона, на кључно место дође неки расни Србин, убрзо ће, на овај или онај начин, бити макнут са тог места.

Будући да је србски народ, непрестаним економским уценама и притисцима са Запада, које трају скоро два века,  осиромашен и ојађен – а уз то, пропагандном језуитско-атлантистичком машинеријом умно и духовно поробљен – те да, у таквом стању сужене свести, није ни кадар да препозна, да Србијом, уместо расних Срба, владају клонирани, лажни срби, наши врази и душмани немилосрдно, без икаквих обзира, сатиру и затиру све што је расно Србско.

Јер, да нису ватиканско-атлантистички клонови, онда се „наши“ политичари, „наши“ владари не би тако снисходљиво грлили и љубили са нашим заклетим душманима и крвницима, проглашавајући их за највеће пријатеље и добротворе србског народа.

Србији и Србству нема никаквог напретка и бољитка све док се не ослободимо ватиканско-атлантистичких клонова у политици, образовању, култури, уметности и духовности!