У оку ватрене зенице

Од краја до краја, равно из центра

Светлост ме разапиње

.

У бескрајно плаво се разлажем

Таласи – прсти, служе сврси

И дивна музика настаје

.

Више не познајем корене

Идентитет престаје

Слободан сам

.

Да будем шта желим,

Да будем, да јесам,

Све оно што јесте,

Ко год да јесам

.

Изван кавеза сваке

Идеологије

Слободан сам

.

Да будем грешник,

Да будем светац,

Да затворим круг

И кренем из почетка.

 

Ја сам је сасвим случајно зачео

У своме болу

Али се ничега не сећам и слутим

Њено право име у изгубљеним речима.

Њу су узмислиле моје мрачне глади

Што се изједначавале са тишинама

И будиле пре праскозорја,

Пре звука

Што је долазило да ми нујно окрзне чула.

Ноћу сам јој откључавао молитве

Уграбљене од понорница,

Остављао светове и дргтурио у песми

Коју је ветар однео да јој струјне

У мочварно срце.

Великии србски песници

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

Фото: Тања Николајевић Веселинов

Видиш ли како су неба плава

кад зора свиће и дан се буди?

Два плава неба, понад глава,

баш у том трену, кад зора руди.

.

Заплови небом, понад Србије,

Ти, орле бели, двоглави,

 нека се истина открије

и патња Срба не заборави!

.

Славите славу лепоте!

Код Христа, по правду ходите!

 Ви, главе беле, с Голготе,

ако је не да, отмите!

.

Слушајте како шапуће грање

с оближњег храста, у свануће!

Можда је све то покајање?

Због правде, и Сунце изгинуће!

М.М: Збирка – „Србијо, вољена копљем и песмом“

Илустрација – Миливоје Мирић

Када ми је лоше, идем у књижару

И пијем тамо све, што је исплакао овај свет.

Када је теби лоше, идеш у кафану

И пијеш тамо… не кафу. И пијеш тамо. И пијеш тамо.

.

Када ми је као и раније лоше, ја слушам музику,

Да би ми, ако је још могуће, постало још горе.

Када је теби лоше, ти слушаш друге људе –

При разним издацима резултат је исти.

.

Ако ми је још увек лоше, стискам у длановима шал.

Ако немам шал – нокти пробију кожу.

Када је теби лоше – ти стискаш нечију шију.

У загрљајима. И опет остајеш мрзовољан.

.

Када ми је лоше, трудим се да те видим,

И од свега тога дубља је мука у таласима.

Када је теби лоше, ти се трудиш да ме видиш.

Да ли си приметио, да ја увек скидам шал

И излажем врат?

Избор сачинио Алексеј Иванович Чарота

Са белоруског језика превела Дајана Лазаревић

Извор: Пројекат Растко

Расло дрво јаворово

на сред брега бреговита,

на крај села селовита,

крај потока валовита,

еј, расло дрво јаворово!

.

Расло дрво јаворово

крај дрвета млад ме чека,

у свиралу тијо свира,

а ја јадна нељубљена

еј, расло дрво јаворово!

.

Расло дрво јаворово

А ја сама овце чувам,

Овце чувам – везак везем,

А не смије да му одем,

еј, расло дрво јаворово!

.

Казивач: Милева Маринковић, Горачићи

“Драгачевске изворне народне песме“

Сакупио Ника – Никола Стојић, Гуча

-Олуја на језеру Ранко, на југу Чилеа-

Олуја у сумрак.

Коју поруку носе

Звуци и боје

.

Дошло је време

Прочишћења природе

И нас самих – пљусак.

.

Светлост и тама

На дан олује

-Жесток дијалог.

.

Олуја бесни

А као на клацкалици

У мени мир.

 

Ветар

Дува прилично јак али пријатан ветар.

Чује се жагор деце. У парку крај школе

поред које ходамо, меша се мирис рибе

са мирисом цвећа.

.

Девојчица носи

У надувеној кеси

Налет кошаве (А)

.

Латице ружа

И мирис пржене рибе

Разноси ветар (В)

*

Кесе

У “природне лепоте“ насеља спадају и

многе пластичне кесе, које се налазе

свуда; на тротоарима, на крошњама

дрвећа, а када дува ветар и на многим

другим неочекиваним местима.

.

У нашем крају

Пуно пластичних кеса

На земљи и небу (В)

.

Пластичну кесу

Надувао ветар

На бокуру руже (А)

У патњи сам горела

да бих истину спознала

па сада изнад тихих брзака

плове речи натопљене срећом,

трепери сенка у ноћи

над белином прозирне воде,

какви су само сутони

када се буди пламен чистоте?

Велики океани

поплочани срцем од љубави

дубоко тамна нит

води кроз просторе,

ужарене су ноћи пупољака

који се простиру дуж снежних падина.

Мирис кише је на помолу.

М.М: Збирка – “Пут ка светлости“

разум просут до последњег ретка

перо шкрипи избледела тинта

одавно већ грли те крлетка

никог ко би за тебе да ринта

.

мислити се за мислима руше

у глави ти тутње експлозије

исте песме исти ти певуше

дланом о длан неста илузије

.

закрпа на закрпи не лежи

нема сувог суда испод чесме

сунце пржи теби вазда снежи

.

не смеш ни ти оно што се не сме

цикну Исус изнад Назарета

амин Боже руко одузета

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“

Ову чашу вина

још увек занемела

Од туге и беса

Испијам за сећање

.

Када су

Српске мајке

Кандила

Испод икона палиле

.

Реком

Уплаканих снова

Синове дозивале

.

Када су

Пркосно певале

Мелем

На ране стављале
.

Безнадежни дани

Бесане ноћи

.

Питајући се

Зашто они

.

Обележени

Белезима силе

Вечно

Злочине чине

.

Над

Српским народом

.

Да ли све

Што имају

Само је мржња

Коју

Називају радост

.

Боже опростити

За сагрешенија

Господарима зла

.

Био би грех

Ранама које још пеку

Према онима

Којих нема

.

Ко да подиже децу

Међу рушевинама

.

Питам се

Србијо

Зашто те гласно

Прозивају лепом

Они што нас не воле

Фото: „Мати Србија и син Србин”, 

литографија из 19. века