Лабуд Лончар: Одлазим


Као успутно љубљена жена

Курва, бестидница,

Тај лијепи град

Наслоњен на обале

Двије ријеке

Маше ми,

Испраћа ме,

Трепће својим крововима

Под сунцем пресликана

У обе ријеке које су

Само бестидно раширене ноге жене

Мирише на свеже поливене улице

Цигарету после секса

Зове ме да се вратим

Тамо гдје гријех започесмо и

Гдје се успутно љуби.

Одлазим,

У глави безуспјешно сабирајући

Колико сам се пута вратио

Том граду, лијепој курви!

Одлазим….

Лаза Костић: Рече Господ


Рече Господ људем својим:

„Хоћу, децо, да вас спојим,

да вас спојим веригама,

миљем, вером и надама!

Јер ако вас спојит неће

мога раја плетицвеће,

хоће да вас обавије

клупче змије враголије!”

Прислушкујем божјем слову,

довијам се благослову,

у слушању услиша ме:

цветак један паде на ме.

Замириса око мене,

пун сам среће нечувене,

пун сам миља, пун сам вере,

а надама нема мере.

Ој, та пун сам свега трога

поред овог цвета мога,

ох, та ти си, ти си, мила,

ти си ми тај цветак била.

И сетим се божјег слова

небескога благослова,

да покажем да га штујем,

дарак његов исцелујем.

Дарак, усне састављене,

кô карике две румене,

свет нек види каквим стоји

веригама да се споји.

Фото: Никола Педовић, Г. Дубац – Гуча

Мирослав Цера Михаиловић: Лом I


целој причи крај је пре почетка

имало се а онда се није

живот учиш из рекламног летка

сањаш онда кад ти се не сније

.

све се дакле изврнуло нагло

и у томе стоји приче сиже

пола света више се но сагло

пола дрхти не сме да се диже

.

жив си значи и то ти је мана

проговориш – е то ти је грђе

судбина ти давно зацртана

.

не очисти ништа те од рђе

виси – само даље од дрвета

ето то је она тајна света

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“

 

Илија Зипевски: ЗЕМЉА


Слово З у Азбуци носи назив ЗЕМЉА и оно отговара коренскиј чакри, у јоги познатој као МУЛАДАРА.

Средиште коренске чакре налази се на међици између полног органа и чмара. Коренска чакра ЗЕМЉА представља човеково уземљење – његову везу са Земљом, и извориште је животне енергије. Из ЗЕМЉЕ извиру четири базична нагона који управљају природу тела и служе његовом очувању а то су: нагон за храном и водом, нагон за сном, нагон за сигурношћу (за склоништем) и нагон за сексом.

ЗЕМЉА или СЕМЉА (богиња СЕМЕЛА код Трачана) у својој основи садржи реч СЕМЕ. Семе из Земље клија и рађа живот. Како је ЗЕМЉА наша веза са тлом, са коренима, са прецима – та се веза на човековом телу испољава у виду оплодних органа који су смештени у подручју ЗЕМЉА чакре. Сва тела су потекла из оплодних органа својих родитеља, из мужког семена и оплођене женске материце. Такође наше потомство (васкрс предака) се продужава путем оплодних органа и тако у безкрај. Зато слово З носи облик женске материце (обрнути троугао) и мужких јаја (квачица која представља семе које зарања испод земље – записује се испод линије писма). Зато су мужка јаја и смештена симболично испод кичмене вертикале (испод Земље) као што се и семе сеје испод површине Земље да би родило, док су женске јајне ћелије смештене у доњем стомаку.

Представа обрнутог троугла који описује лик слова З супротна је представи троугла коју описује лик слова А и у некој мери Д. ЗЕМЉА је представа животне силе која се из коренске чакре пење уздуж кичме до срца – до ДОБРА. АЗ је представа духовне силе које се кроз теме низ кичму спушта до ДОБРА. Док се духовна сила грана и шири из тачке јединства отозго на доле, животна сила се грана и шири отоздо на горе. А је представа Неба, З је представа Земље и оба су садржана у свести о себи – АЗ. Зато када кажемо ЈА ЈЕСАМ (АЗЪ ЕСМЬ) значи да Небо и Земља Јесу –  да јесмо целом својом енергетском вертикалом (Духом и Телом), от корена до темена, или што би народски рекли: от главе до пете. У таквој свести о себи садржани су све законитости и равни Свемира – смештени у човековом телу. Зато је кроз спознају целокупности човековог бића могућа спознаја Свевишњег бића и Његовог Свемира.

Слово З носи вредност броја 7 а његов лик какав има у (старословенској/црквенословенској) Азбуци показује да је от слова З изведен број 7 (само му је одузета доња квачица). Након 12. века када је слово Ѕ изгубило своју гласовну вредност (дз) у већини словенских језика, почело га је замењивати слово З. Међутим, још неко време на оним местима где је некада било слово Ѕ, слово З које га је заменило, записивало се са пречкицом на средини, баш попут писаног броја 7. Савремено слово З је заобљено и исцело се пише над линијом писма и не подсећа више на број 7 већ на број 3.

Са словом ЗЕМЉА у потпуности је испољен Зрак стварања у телу човековом, уздуж кичме – енергетске вертикале коју чине 7 енергетских кола относно чакри. ЗЕМЉА је седма раван Зрака стварања и седма чакра у човековом телу. Међутим ту су још две рамене чакре које се из ДОБРА шире водоравно, стога чакри има и 9. Као што от А до З има 9 слова али 7 сугласника.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, дванаести наставак)

 

Драган Симовић: Песма о вечној љубави


Кроз твоје срце путујући,

драгана моја,

стигао сам и до најудаљенијих звезданих јата,

где сам у тишини бескрајних векова

упознао једног давно изгубљеног себе.

.

У твојему срцу,

невесто моја,

био сам, и остао,

твој најдражи гост.

.

Кроз многе животе путовах многим путевима,

узалудно трагајући за нечим не знајући чим,

све док не крочих на пут твојега срца

и постах посвећени путник путујући

што вечно путује кроз твоје срце.

.

У твојему срцу,

љубави моја,

нађох све оно за чиме сам –

пролазећи кроз многа рођења и смрти,

и селећи се из света у свет –

све минуле векове узалуд тражио.

.

Кроз твоје срце путујући,

драгана моја,

стигао сам и до најудаљенијих звезданих јата,

где сам у тишини бескрајних векова

упознао једног давно изгубљеног себе.

.

У твојему срцу,

невесто,

љубави моја,

ја сам твој, заувек,

најдражи гост.

Евгений Евгеньевич Тамчишин – Поуке 4


Магија живота лежи у људском развоју. Као индивидуалност, душа се развија, и прима то веома јединствено искуство. Ово је смисао људског живота – достизање пуног развоја душе, тако да се достигне завршетак развоја, када може да оде на нови ниво знања. Зато је душа послата на земљу. Ево шта узрокује да се душе убрзано развијају, прелазећи  из једне инкарнације у другу. Завршна фаза развоја, стицања искуства, јесте светлост, чиста чаролија, где људска душа помаже светлосним боговима на земљи. Може, постала је чаробњак, и, уздајући се у свест,  људски дух, брзо учи и стиже нове висине развоја. Ово је креативност, развој , жеља да достигнемо те границе, те висине, да можемо да остваримо достигнућа на земљи у животу.

-гугл превод-

 

 

Разјасница: реч мађионичар, магија  је гугл превод;  то су освешћене душе– то су они који ведају т.ј. говоре  своје унутарње знање а које је Творац  души дао. Тако освешћена душа веда и живи у складу са Творцем и кроз њега; то је његов поглед на свет. То су волхови као и  Тамчишин што јесте, увек на помоћ своме словенском народу као што је одвајкада било.Народ је волхове звао, врачима, чаробњацима, жрецима, док се временом није искристалисала њихова улога у различитим врстама помоћи своме народу

.

Магия жизни заключается именно в развитии человека. Как индивидуальность развивается душа, и получает тот самый уникальный опыт. Это и есть смысл жизни человека. Смысл жизни дойти до полного развития души, чтобы она была развита и дошла до свершения развития, и смогла перейти на новый рубеж познания. Для этого душа и посылается на землю. Именно это и заставляет души стремительно развиваться, переходя из одного воплощения в другое. В этом и есть смысл жизни. Заключительным этапом развития, для получения опыта, и является светлая, чистая магия, где душа человека помогает светлым богам на земле. Она может, она стала магом, и, опираясь на сознание, на дух человека, она стремительно познает новые вершины развития. Это и есть творчество, развитие, и желание достичь тех рубежей, тех высот, чтобы смочь достичь свершения на земле при жизни

-оригинални текст-

 

Милорад Максимовић: Е па сад!


Кад мисао жива вољна јесте родити се – њојзи нема ко

да мрске бране постави сад све! 

.

И кад се ко ватром окупа знај да тада једино чист је. 

.

Раса стара и прастара, звезданим стазама ходила и

путе величанства стварала! 

.

Њена мала прћија – на Ери земљи светој Звезданог

Србина, ево чека жедна ватре свете. 

.

Путир дајем теби земљо света!

Испиј вина од небеске сорте. 

.

Оно ће ти крв оснажити, соколити душе попаднуле.

Вапе оне за слаткијем пламеном живота. 

.

Нека буде!

Оре се небеса…

Нека буде!

Певају сва деца… 

.

Нека буде свети плам живота!

Нека буде – јер зове лепота.

.

Извор: Звезда Род

 

 

 

Душица Милосављевић: Вилин цитат


Зрно освети и подај прецима причест,

на камену, подно храста и опалог лишћа

на граници где земља пуца и рађа се нова,

срцем упиши у сва срца зрно живота

јер од тебе живо јесте

претке позови да се причесте!