МОРНАР
Те ноћи када си ми са обале махала,
знао сам да ћемо увек бити
заједно пред Богом.
Зато тихим мислима радости
скупљам речи за песму љубави,
коју ћу ти у луци са брода певати.
„Пружи ми руке као некада,
разапни једра у својим очима,
доплови ми на таласима уздаха,
прелиј се преко мене уснама,
поклони срце старом морнару,
да га у грудима својим заувек задржим,
загрли ме, жељан сам да те опет љубим.“
.
ПРИЧА НЕПОЗНАТОГ ХЕРОЈА
Спознао сам да је сваки дан нови живот и зато верујем да ће сутра бити боље него данас. Не желим да ми прође дан, а да не учиним добро дело, јер знам да не чинећи га губим један од својих живота. Сви смо ми мали богови потребни једни другима, да бисмо давали, а не узимали. Због тога нас је Отац створио, да би нам давао и кроз нас осећао лепоту живљења. У неизмерном благостању, где увек могу да добијем, никада нећу остати сиромах, јер живим у љубави, а љубав у мени научила је да види. Ја вас све видим, ја вас све волим, ви сте у мени колико и ја у вама. Сви и све око нас јесу љубав и нећу покушавати да мењам овај свет, него ћу се трудити да што више поделим оно што видим. Када не будем имао то што мислите да вам је потребно, даћу вам реч која ће вам срце разгалити, а ви ћете ми допустити да уживам у лепоти живљења и спознаји да се Отац поноси мноме. Моја храброст је у вама.
.
Светлост је увек у нама.
А када нам се учини да нас је напустила
и када сами себе заварамо да је око нас све црно,
она се појави изненада, негде у нашој близини,
да нам покаже и осветли пут којим ходимо.
.
Знаш ли, душо моја, зашто сам ја срећан човек? У срцу су ми Бог, љубав и ти. Зато за мене даљине не постоје, јер да постоје, не би било ни тебе, ни љубави, ни Бога, а самим тим ни мене. Нестао бих и растопио бих се у пространству. Али ја постојим, а постојим због вас троје. Мени су раздаљине и даљине нестале из живота када сам у себи осетио безусловну љубав, а да бих њу осетио, поред Бога било ми је потребно да имам некога као што си ти. А ти си она којој увек могу рећи ове речи знајући да ћеш их разумети: „Ти си ја, а ја сам ти, и ту смо ради Бога да бисмо живели у безусловној љубави.“
.
Замолићу твог анђела чувара да ми на месец-два позајми своја крила, па да се ја уместо њега приљубим на твоје лево раме, да пазим на стазе по којима твоје витке ноге газе. Замолићу твог анђела чувара да ми допусти да се уселим у твоје снове, да у њима распалим ватре од којих нећу тражити да горе, већ ћу се њима послужити да ти дневну машту учиним врелом, а ја у њој улогу љубавног учитеља да имам, да те научим како у себи дане са мном да проводиш, осећајући се као да крилима небом летиш.
.
Ти си моја енергетска честица моћи. Када сам поред тебе, или када само мислим на тебе, добијем снагу, да зароним у тајне дубине Васељене, док из мене блистају бескрајни зраци светлости звезда. Ти си мој штит и мој мач, ти си моја љубав, космички сан.
.
Воли себе нежно и ћутљиво, тако да никада ниједну реч о тој љубави преко усана не испустиш и научи како да је кроз очи топлином и сјајем пропустиш, да све оне око тебе жељне њене милости њоме испуниш. Дели другима своју љубав искрено и ненаметљиво и не очекуј заузврат добит, награду ни славу, већ слободно опуштено и радосно ходи по својој животној стази, јер постоји неко веома моћан који вољом Његовом на твоје добро биће пази. Воли себе ћутљиво.
.
Из човека ће увек бистра суза потећи ма колико блата било око
њега и на њему. Бог је сузу тако створио да би човек схватио да
му она душу чисти, срце омекшава и снагу очвршћава.
.
Стрпљење је најбољи партнер за љубав. Средњег је рода и зна да буде наивно као дете, а за човека не постоји у животу ништа приближније Божанској љубави од љубави човека према детету. Зато стрпљивог сâм Бог венчава са љубављу.
М.Н.Изано: “:Дневник :Душе“
Фото: Пол Гистав Луј Кристоф Доре – Морнар на јарболу у олуји
СРБСКИ ЖУРНАЛ 