Фото: Фототека Србског Журнала

На леђима огољеног друма
камена прашина, прксоно сни.
Обамрли ум, јецај саплиће
грч гвоздени.
.
Ветар сузно фрули
с поломљеног шкриљца.
На врху планине
испијен крчаг времена.
Омодрелу траву небо
нагрожђаним капљама
бисерно, роси…
.
Нефритно плави облак
умрежен у омчи, поглед утрну.
Сред брезове шуме
вијорно засвили.
.
Пропните се у висине,
зенице кишоносног ока!
Врани коњи у галопу
васноћ језде.
.
Обела ноћ, пред зору
цветном муњом расцепљена.
.
Пуче плави крчаг сунца!