Фото: Ускрсење; Википедија

Ускрснуће моја душа млада,
када живот поређам у риме.
С радошћу у болу, к’о кад мајка рађа,
кренућу у плачу, путем истине..
.
Ах, није то туга, нити радост нека,
већ мир чудни што душу обузима.
Храбро срце титра, сату намигује,
ветар душу носи, небо преузима..
.
Лагано и лако, као бели облак,
звезде плету игру у шарена кола.
Мир, тишина, спокој, к’о ветар ме обли,
без туге и љутње, очаја и бола..
.
Срце вуче нити, плете концем пут,
везује за небо, под очински скут.
Душа тихо језди, као коњић млад,
оде и ускрсну у рајски сад..