Фото: Песникиња Весна Зазић; Википедија

Скоро сам сањала дивну песму,
истинитих стихова баш као на јави,
сада је тражим по немирном несну,
јер и лепота може да се заборави.
.
Кад би хтела да се врати ово вече,
да запишем шта сам прећутала,
као бистра вода из камена потече,
да ме врати себи јер сам залутала.
.
Мирна да заспим и да друго сањам,
спокојне снове у којима те нема,
репатице звезде да по небу гањам,
с надом чекам шта ми живот спрема.
.
Да преварим па напишем пар строфа,
У којима цвећа,снова и љубави има,
тек би онда настала права катастрофа
Не брину ме риме већ међу њима празнина.