Лирика вечног тренутка

Синоћ ме походи врли и древни пријатељ (Сретен Шуљагић), велики посвећеник, мистик и тајинственик, пријатељ који често борави у Индији, у ашрамима Југа и Севера Индије, и који је, уистини, упућен у многе овостране и оностране тајне.

Он је иначе врстан математичар и физичар, али се посветио тајним учењима, мистичном унутарњем путу, тајним знањима и сазнањима и, живи као слободан уметник.

Пријатељ ми открива неке тајне до којих је преко Акаше и преко својих мистичних водича и оностраних учитеља дошао.

У последње време – приповеда ми Пријатељ – убрзано се мења и преиначује енергетска потка Србије.

Места туге и патње постају места радости и исцељења, места таме постају места светлости, места пропадања и црних рупа постају места моћи.

Све ми је, до у танчине, живописно, попут мистичног картографа, графички – са усправним, упоредним и кружним линијама – исцртао енергетску мрежу Србије, а у само срце енергетске мреже уцртао је електромагнетски равнокраки крст, показујући ми главне, срчане, магистралне токове космичке и божанске енргије.

Србија убрзано узраста у светлости: све оно што је било лоше преобраћа се у добро, све што је било тамно преиначује се у светло, све што је било рођено у мржњи сада узраста у љубав, све што негда бејаше негативно тренутно се преусмерава у позитивно.

Свеколика ће Србија у Златноме Добу Духа Стварања (а то ће ускоро догодити!) бити место моћи, место чудесних божанских дешавања, место видовитих знања и визија.

Могу ти рећи – додаде Пријатељ, тобож узгред и изненада, а са сврхом и смислом – да је и твој радни сто на једном од меридијана, на једном од главних токова космичке и божанске енергије, на једном од главних галактичких портала што води према Акаши.

Зато ти и пишеш такву поезију, и имаш тако чудесне и тајинствене песничке и вилењачке визије.

Није то моја заслуга – стадох да се, с разлогом и оправдано, браним пред Створитељем и Васељеном – већ су то дела светлосних и божанских бића из Виших светова са којима сам без престанка повезан, и без којих не бих био у стању ни најмању ситницу да учиним или створим.

Нисам ја тражио ово место, већ је ово место тражило и пронашло мене.

Мени је од светлосних и божанских бића из Виших светова речено и наређено да пишем и стварам поезију срца и душе, и ја морам да их слушам.

Моје служење Вишим световима јесте највећа моја радост, благодат и блаженство у овоме свету.