Лирика вечног тренутка

Моја Мајка би ми још од раног детињства говорила: Свака птица тражи своје јато, мислећи на то, да сваки човек мора да потражи себи драге и сродне душе, јер се у својему јату, међу сродним и драгим душама, најлепше и најбезбедније осећа.

Свако од нас тражи своје јато, свака душа тражи и проналази себи блиске и сродне душе, душе с којима ће путовати кроз звезде и светове, душе с којима ће у духовној заједници стварати и живети божанску љубав.

Још сам у раној младости умео да препознајем своје јато.

Не знам како, али сам напросто својим унутарњим чулима умео да препознајем људе из својега јата.

И девојке сам тако тајинствено а једноставно препознавао.

Препознавао сам их по мирису, по боји гласа, по дикцији, по покретима, по ходу, по лику, по очима, по свему.

По нечему мистичном, по нечему што није од овога света.

Већ бих кроз неколико тренутка, при првом сусрету, знао и осећао, да ли смо нас двоје из истог јата, да ли смо једно за друго.

Може неко бити образован, начитан, култивисан не знам колико, али, ако није из твог јата – све ће убрзо пасти у воду!

Ако нисте из истог јата, никада не можете путовати заједно, и упоредо, ка божанском и духовном самоостварењу.

Путеви вам се разилазе; спутавате и потирете једно друго.

Огромна већина савремених младих људи нема благе везе о томе.

Зато је већина савремених бракова погрешна.

Срећу се погрешни људи.

Када две погрешне душе покушају да створе брачну и духовну заједницу, та заједница мора, за кратко, да се уруши.

Нема брака, нема љубави између двеју душа које нису из истог јата, из истог звезданог јата.

Јер, душе се на Земљи појављују из различитих светова, из различитих сазвежђа и звезданих јата.

У нашем окружењу, у нашем племену, у нашој породици има различитих душа из различитих звезданих јата.

С некима можемо све, с другима не можемо ништа.

Ма шта да чинимо, с неким душама никада нећемо успети да остваримо пријатељство, да остваримо заједницу, да остваримо љубав и божански склад.

Западно позитивистичко знање и образовање убија у људи сваку видовитост, сваку духовност.

Нико није тако глуп, тако бесловестан, као што је то школован и погрешно образован западни човек!

Боље би му било да није похађао никакве школе, да није траћио силне године на школовање и погрешно образовање!

Но, није такво стање само на Западу.

И у Србији је све више школованих глупака.

И у Србији је све више оних чије факултетске дипломе, чији вајни докторати не вреде ни жижљива боба!

Савремени свет, савремено човечанство одликује медиокритски (осредњачки) дух.

У свету је седам милијарди медиокритета, седам милијарди оних који благе везе немају ни о чему битном, ни о чему суштаственом.

Отуда освешћеном човеку данас бива веома тескобно и претесно на Земљи.

Мала му је и тескобна Планета, мали му је и тескобан овај свет погрешних људи без сврхе и смисла.

Сваки освешћен човек, у овоме часу, жели да се узвине и одлети са Планете, жели да путује Васељеном, да плови кроз сазвежђа и звездана јата.

Свако од нас жели да путује и плови са сродним душама, са својим сродним и драгим душама из властитог звезданог јата.

Да путује и плови кроз Бескрај и Вечност!