Једна млада, а већ пробуђена и освешћена, Бела Србкиња: Овде се вечно ратује против Творца!
Благослов моје Вилењаче, ево ме ево, видим да ми шаљеш дивоте да светлим и видим да велике истине записујете, дивота, али ових дана све напада и све се ускомешало, тако да ми је и било тешко, још сам онако, сузом сам из своје душе све секла, да прочистим свој-наш пут у љубави-поново да буде проходан у чистоти, и док то траје, учи се учи и мери душа исправност да сваком буде по лепоти дата!
Сад кад би почела да пишем то би био роман, када би ме нападали споља, од детета нико није стајао да ме одбрани -па ни отац и мајка (као да немају храброст-томе што се иза налази да стану у моју одбрану) и то сам навикла, сви су тада хладни, а ја би стала за свакога по правди да одбраним ( јер би то било тако срамно -да се оно што видиш и не одбраниш, али у задње време видим – да и не треба свакога бранити – већ нешто највише и најсветије што је за све нас битно, јер ово је је време Буђења и само Битне у Бити ствари, душе треба да бране, до тада мируј и чувај себе и не троши за спољни свет, већ шири унутарња крила и расти у висини!
Ово што си записао: ВЕРУЈЕМ у ГОПОДА СВАРОГА и у БЕЛО СРБСТВО, могу да ти се наклоним и и да ти пољубим душу предобру (колика је то истина – и правда – до Бога се простире у висине и шири по хоризонтали, као што је Мило писао рађаш и васкрсаваш својим записом Велику Душу Белог Србства, управо се то дешава – сви то у доброти повезани са својом душом преко пречисте свести радимо, свакодневно својим постојањем себе, једни друге узајамно препорађамо. Правимо равнокраки крст Беле светлости Творца, он је и наш чувар, писала сам ти о томе пре неколико година како ми је додирнуо душу и љубављу напунио!
Овај запис би било добро да и гласовно снимиш, било би добро да га у етру пошаљеш да пробије и вертикалу и хоризонталу и да путује и да се шири (свакодневно-ко год, кад год буде слушао-тај запис Будно да Живи, пробај, покушај и одмори добро глас, није дугачко, ево ово ти можда и Небеса преко мене поручују-због њих-и због Превелике Правде која стоји за све нас-то би био дар забележен у Вечности да ТРАЈЕ, запечати све њих кроз своју изговорену живу реч, да трају, у свим световима- видним -невидним- то би била велика милост твоје душе-која ће одувек и заувек да те чува.
Када једном одбраниш правду-правда тебе свакодневно васкрсава и бори се за тебе (то су сви они који невидно у светлости за све нас за нашег Бога Оца Творца стоје) много вреди – Правда истина, она је неуништива и увек победнички у доброти све оживља, памти и никад те не заборавља, увек су ту за тебе!
Ово ти пишем јер знам,да и сад јако стоји Правда и светли да ово запишем. Ових дана сам и ја нешто свестила, изгледа да се узајамно чујемо или наше душе се у љубави додирују, па једни другима шаљемо оно што свестимо, мислим осећа се када неко нешто освести он отвара простор другоме, ослобађа га! каже Звезда, ево читам, да у том бљеску сви имају симболично и вертикалу и хоризонталу и онда се то створи у једну сверу и тако све душе носе кључ-који обједињују све светове, тачно, тачно (нешто сам и сама видела када ти пишеш како Човек и Човечица- стварају живот а исто је као што Звезда (Мило) пише, видела сам како плешу суштине при љубавном додиру – онако се само видело, а ипак је Звезда и потврдио, лепо!
Дођемо у овај свет паразита – и креће успављивање односно – затварају нам свим силама Вертикалу до Творца (то раде све школе, медији, разне информације и др) и тако затворе Душу – преко свести јер су је сузили – а Душа без пречисте Свести није у правом додиру са собом, није у Творцу и у вертикали (ту престаје раст-будност-свакодневна) и шта ће душа, почне да пати и тумара по хоризонтали тражећи утеху – јер стално осећа да јој нешто недостаје, ту се уплету разни паразити, разне узрочне последичне везе и тако душа спава и робује и пати, постаје само домаћин за паразите.
То се односи и на Србство – заробљено је по вертикали и тумара само по хоризонтали – мисли да ту има спаса – још и не брани своје и заборавља на род и родину – то је као кад гледаш како један народ нестаје – на потуљен начин – јер невидљиви рат се води, да га покоси и извуче из корена заувек, хоће да нас истребе, ето то је то, шта желе, да униште неуништиву искру Творца, овде се ратује против Творца, а душе су војска, једни раде за будност, док други у свом незнању раде ка свом уништењу! Тако да ми овде много значимо. Ми Будни држимо Вертикалу и то се види, значи отворили смо себе према Вечном Животу, али мноштво је оних који иду само по хоризонтали и са собом воде паразите, то нас загушује, трује и не да нам да се ширимо и крећемо (треба по ширини да ослободимо духовни простор за себе Творца, тога нема толико) ,а ширимо се оног трена када и будно продише и заживи наша истина видно значи споља, споља још тога нема, толико, пробија се свако ко колико може, али осећа се да истиче време таме, па кад се небо и правда рашире светлосно и по ширини, биђе ударно а то је та истина која се мора ослободити по Земљи видно споља, значи може доћи до тог бљеска равнокраког крста, битно је да ми држимо вертикалу, а по ширини ће небеса Земљу подићи и осветлети и претворити је у Звезду, запечатиће је и обележити неуништивом да Светли и то је ново доба које треба да се роди, да се поново роди Вертикала Мајке Земље и да једно буде са Оцем повезани, а Земља је паметна и то ће и сама одрадити, да се одроби наша планета!
Видим шаљеш ми, а ја журим неухватљиво ово да запишем у истини! Тако да су напади скоро од свуда по свести и неко иза ржи, гледам, гледам да их гледам преко њихове душе, јер душа увек за душу ради, иако је свест заражено страшна!
Ништа нисам прочитала до краја што си ми слао, само кратко сам погледала, одмор ми треба!
Љубим вас и волим пуно, Благословени ми били увек у Љубави!
Здраво Живи Били!
БЛАГОСЛОВ у ТВОРЦУ ВЕЛИКИ!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 