Милица Љешковић: Одзвањам

О д з в а њ а м…
То је једини осјећај који познајем сад
Он брише све друге осјете
Разграђује способност за покрет
И оставља утисак мира
Тај мир то је само за око посматрача
Све што остаје иза тог површног утиска
То је моје…
.
Одзвањање није безнађе…
Заправо тек га откривам
Можда је карта за други
Неки други свијет
Отварач један једини на свијету
За давно забрављену кутију
.
Прво се пробудим и чујем га осјетим
Неописив је осјећај одзвањања
Није бол али боли
.
Тежак је као гвожђе
Само покрет га поништава
Ако га надвлада
.
Примењујем разне психолошке технике
Прихватам га волим
Пишем му писмо као да је биће
И не знам како деси се покрет
Разбије га и почиње дан
После тог све је историја
