Песмо полети
на облак румен слети,
и путуј,
поздрави врхове планина,
реке дубоке,
и језера плава,
и јелена и лане,
и птића.
Онда стани, на запис стари,
пољуби му гране.
А онда опет полети,
на руке човека ми драгог слети.
Тад отвори своје стране,
да љубав сама себе чита

Фото: Румени облак; Википедија