У сну варљивом замро си, Роде,
не уздижеш се небу и светлости,
ни јарки сјај сунчев не буди ти наду
у радосно свитање будућег јутра.
.
Пробуди се, Роде, из сна мртвог,
унутарњим видом читај повест своју.
Види и ослушни,
храбри преци твоји усправно иду,
после тешког боја слободи кличу.
Види и ослушни,
витезови горди у одорама сјајним
на виловитим коњима у свануће језде,
јека се чује и гласови су јасни,
из далеких времена дозивају те.
И знај,
живе сени предака твојих довикују
да светом земљом глас слободе пустиш,
да гласом силовитим ућуткаш лажљивце,
да језике свежеш великашима својим
што ти ватру жарку у души утулише,
што те без милости у сужањство бацише.
.
Пробуди се, Роде, из сна мртвог.
Витезови сјајни, срчани и поносни
твојом повешћу часно и истрајно језде,
и дозивају те из блиских и далеких времена
са светом земљом глас слободе пустиш.

Фото: Јарило; Википедија