Кроз магличасту древност
као кроз поље идем
с травком млечиком у зубима;
шибље ми корак бичује,
камен чело оштроуми.
И тако цео живот
враћам се свом завичају,
тој звезди
увек за дохват
испред.
.
И вазда погибељан у тој љубави, кажем:
Само је овде моја смрт вечита
и неистражена!
Она је у сваком семену
та жеђ чудесна
и стравична,
што сише земљу
и црпе сунце.
.
Ту, где сам све изгубио, цве је моје
док обилазим изворе и плодове,
озлојеђен
и захвалан.
И тако цео живот
враћам се завичају,
тој звезди
која ће ме убити
да би
вечно сјала.

Фото: Слика; Википедија