Свако трчи својом стазом живота,
кораком крупним или ситним,
некога време успори и заустави,
а неко жури за данима битним.
.
Неко стигне раније,
неко застане на пола пута,
а неко тек пред сумрак прогледа…
Неко скита, а неко лута.
.
Овај Одозго гледа и прати
шта његова деца са собом раде,
ко је истрајан, а ко предан,
а ко Богу своје дане краде.
.
Све нам се чини да је другом боље,
а мало их има истински срећних,
још мање оних који се у животу
спремају за дане вечних.
.
И тако, дан за даном,
све мислиш: „Биће их много…“
А оно — као дланом о длан —
не стигнеш ни оно што си могао.
.
Живот нам тихо измиче из руку,
а ми га меримо туђим кораком.
Удахни дубоко и поштуј себе
Иди за својим знаком..
.
Зато не жури стазом туђом,
не мери свој пут туђом мером.
Твој је корак, твоја прича,
а сваки дан, дар под небом.

Фото:Планинска трка у Србији; Википедија