Ко овлада космонетом, владаће и интернетом.

Интернет је, уствари, космонет на нижем, земаљском ступњу.

За космонет су знали, и користили га, Бели Ури.

Тесла је био повезан са Белим Урима који бораве на вишњим ступњевима Божјега Присуства, у Небеској Србији.

Њему су многе тајне открили Бели Ури и Бели Богови, с којима је разговарао на ведсрбском језику у тренуцима дубоког тиховања.

Путем Перунових плавих муња, Он све време бејаше умрежен и повезан са вишњим световима Божјега Стварања.

Та умреженост и повезаност са вишњим световима Божјега Стварања зове се космонет.

Тесла не би био Тесла да није био повезан са Белим Урима и Белим Боговима.

Да нема космонета, никада се не би створио интернет.

Јер, интернет је само пресликан космонет на Земљи.

Како Горе, тако Доле; како Унутра, тако Напољу! – то је Закон Белих Ура.

Јер све поруке путују кроз Етар.

Кроз Етар све путује и протиче.

Да нема Етра, не би међу бићима и световима било икаквог општења!

Завладао би тајац, мук у Васељени.

Тесла је, између осталог, био повезан и са Етром.

Бели Срби су знали за космонет десетинама столећа пре појаве многих иних народа и раса.

Бели Срби имају од рођења тај дар (таленат) да владају космонетом.

Имају дар, али су га потиснули дубоко у себи под снажим утицајем рептилских, материјалистичких и позитивистичких учења.

Када се Бели Срби буду очистили од свих тих лажних знања и учења која су примили са рептилског Запада, поново ће владати космонетом и биће повезани с Белим Урима и Белим Боговима.

До тада ће Бели Срби да тумарају, лутају, глуваре, пате и страдају у зачараном кругу рептилских мађија и опсена, рептилских лажних знања, сазнања и учења.

Јер, излаз из зачараног круга мађија и опсена, из Вртлога и Самсаре, није нигде на Хоризонтали, већ на Вертикали!

Драгане Песниче,

Добро збориш …

одвојиће се кукољ од жита…

долази време поделе света….

наша планета је у силним трудовима….

све ври и кључа…..

на нама је да мирно и без страха

испратимо све ове појаве…

све иде баш како треба …

ускоро долазимо до врхунца парадокса ….

све око нас ће бити зло и наопако…

а онда …

ПРАСАК……..

тишина ….

мир …спокој….слобода… истина…

и Виши ступањ Божјег присуства…

Свако Добро,

Милан.

Погледајте како све око нас витла и таласа, како кључа и ври унаоколо, у нашем ужем и ширем окружењу, како су се успаничили сви видљиви и невидљиви бесови широм и диљем земаљскога шара, како ратују сви против свих, тако да се више не зна ко је чији, и ко је на којој страни.

Нека их нека тутње и нека се истутње, нека урлају и нека шкргућу зубима до миле воље, јер је њихово време већ давно истекло.

Њих нема више у свету живих, а ово су само њихове сенке и утваре, које ће већ у следећем трену нетрагом нестати, али заувек, онако како и нестају све сенке и утваре.

Мора да буде све горе, да би потом кренуло оно боље ка још бољем!

Сви дивљају, арлаучу и прете, сви оштре зубе и ноже за Беле Србе, а не знају – рептилски копилани! – да су већ одавно мртви и да се још само чекају гробари да их покопају у јаме које су за Беле Србе копали.

Знамо, добро знамо – а који то Бели Србин или Бела Србкиња не зна одавно!? – да су сви балкански, измишљени и хибридни народи, само најобичније псине рата што и служе једино за то, да их неко невидљив и недодирљив –  из ватикана, берлина, брисела и вашингтона –  напујда против Белих Срба!

(Овде нисам начинио правописну грешку, кад сам малим словима писао имена ових бесовских и рептилских центара, зато што не говорим у једнини, већ у множини!)

Што је већа мржња према Белим Србима, то све јачи и моћнији бивају Бели Срби.

Што је већи њихов бес, то је све већа и немоћ њихова.

Они су очајници, белосветски десперадоси, који у очају, немоћи, јаду и беди и не знају више ни шта мисле, ни шта причају, нити, пак, шта чине!

Они су тама и са тамом одлазе.

Земља узраста у Плаву Звезду, и сва освешћена и божанска бића, на Плавој Звезди, биће узнета на вишње ступњеве Божјега Присуства.

ЈУТАРЊЕ И ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ ПЛАВИХ ВИЛЕЊАКА – ТРИ ЗБОРНИКА ПОЕЗИЈЕ И ЛИРИКЕ

Све што сам негда

тражио у далеким световима,

међу сазвежђима

и звезданим јатима,

то сам,

гле!

већ уморан од живота

и на крају пута,

у срцу својему

пронашао.

Усправити се,

корачати попут Бога,

подићи главу

и сазерцавати звездано небо!

Само високо и све више,

само далеко и све даље,

упирати свој поглед,

свој унутарњи вид,

и призивати у мислима,

у молитвама,

у сновима

сва светлосна и божанска бића,

све наше беле богиње и богове,

све наше

беле и плаве виле и вилењаке,

све оне који нас грле и љубе,

све оне који имају

пречисто срце и племениту,

узвишену душу!

Усправити се,

корачати попут Бога,

подићи главу

и сазерцавати звездано небо!

Гледам небо, гледам и бројим звезде.

Упоредо, и бројим и гледам боје.

Жуте, лепе моје жуте звезде,

ко зна колико милиона година су ту.

Ни оне, лепе жуте звезде не знају, не броје више.
А, онда,

поглед уперим у плаву звездицу!

Дивна звездица, помислим, можда је баш, ову ноћ рођена.

Не, застанем!

Није, није, бела звездица је млада, она је тек рођена!

Опет,

погледом тражим сада белу звезду,

да јој,

у име планете Мидгард

пожелим добродошлицу.

И, тако,

проведем сате,

гледајући небо

и бројећи звездице.

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКИЊИ

Роса Олсен (Живковић – Митровић)

Данас само ретки, пробуђени и освешћени, пишу поезију, али, у блиској звезданој будућности – поезију ће сви писати!

У звезданој будућности, у Златно доба Сварога, сви ће бити песници, и сви ће писати и живети поезију.

Ово вам сада чудно и невероватно звучи, но, ја, уистини, знам, да долази време када ће поезију сви писати, зато што ће сви бити пробуђени и освешћени, и сви ће, будући пробуђени и освешћени, разговарати са својим белим боговима и Створитељем; а са Створитељем и белим боговима разговара се поезијом, песмом, срцем и душом.

Језик белих богова јесте језик поезије, језик што исијава светлост и енергију љубави.

Роса Бела Србкиња из Данске своје песме пише најтананијим осећањима и осећајима, пише и ствара срцем и душом.

У њеним стиховима, гле! трепери и дрхтури њена праискона србска душа.

Та Росина србска душа грли и љуби васколики Род, Род Белих Срба, Хиперборејаца и Првобитних Европљана.

Роса, можда, није толико вична и умешна, у уметничком и занатском смислу, за стварање поезије; јер она није песникиња по судбини и опредељењу од ране младости, и није се образовала кроз многе школе да би писала и стварала поезију; али, њено чисто срце и њена племенита и узвишена душа и те како осећају лепоту и дивоту песничке речи.

Понаваљам: Роса Бела Србкиња пише срцем и душом, управо онако како срцем и душом љуби свеколики Род, Род Белих Срба, Род свих божанскиих бића које је Творац створио или у Својој Љубави изродио у свим овостраним и оностраним световима Првобитне ПраВасељене.

Зато, подржимо нашу Росу, пробуђену и освешћену Белу Србкињу, да јој се увећају, оснаже и ојачају песничка крила, да се увећаних и оснажених песничких и вилинских крила вине у дивотне плаветне висине, те да лети и плови кроз тајинствене светове, сазвежђа и давно уснула звездана јата.

Драган Симовић

Не страшите се, ви, потомци Сварогови!

Гамзови, црни и мрачни, јудео-кршћани и сатанисти желе да вас испрепадају и застраше, јер страшљивце и кукавице они лако воде на своје кланице.

Они вас застрашују грозним и ужасним причама, рептилским и сатанистичким сценаријима, по којима најгрознији, најужаснији рат само што није отпочео, само што се није догодио страшни суд!

У неким европским земљама, безличну масу зомбираних, застрашених и слуђених народа терају да спремају залихе воде и хране за толико и толико дана, јер ће страшни рат, ево, почети већ колико сутра!

Страх, ужасан страх, завладао је успаваним и никада освешћеним безличним и безобличним масама, масама што од рођења својега слушају само упуства и наређења великог гмаза, великог инквизитора, свог великог брата, свог великог архирептила.

Не страшите се, и не бојте се!

Ви сте Сварогови потомци, ви сте синови и кћери Белих Богова.

Ваш пут јесте Пут Светлости!

Догодиће се само оно што мора да се догоди, оно што је Промисо Створитељев, Наум Творчев.

Мора да се догоди космички преображај и препород свих бића на Земљи, па и саме Земље.

Мора да умре Старо, да би могло да се роди Ново.

И то је Закон!

Никакве залихе воде и хране ту не помажу.

Све су то мађије и опсене.

Јер, где ће ти јадници и бедници да складиште и чувају све те силне залихе воде и хране?

Нигде!

Нигде их ни на Земљи нити под Земљом не могу сачувати!

Не бојте се, и не страшите се, јер ништа од тога неће бити онако како они причају и застрашују страшљивце, већ ће се догодити онако како су то одлучили Бели Богови у договору са Створитељем.

Сви они који су у Светлости, који су у Истини и Љубави, који су повезани са Белим Боговима и Творцем, биће заштићени.

И, све ће се одвијати из Унутарњег и преко Унутарњег.

Сви преображаји и сви препороди, у времену наступајућем, одвијаће се из Унутарњег и преко Унутарњег Творчевог Суштаства.